Različite studije 
rađene u Evropi i svijetu pokazuju da transport nije rodno neutralan, da žene i muškarci imaju različite potrebe i obrasce mobilnosti, i da neadekvatni transportni sistemi mogu ženama ograničiti pristup obrazovanju, ekonomskim mogućnostima i zdravstvenoj zaštiti i uticati na produbljivanje rodne nejednakosti.
U želji da provjerimo “putne” navike žena i muškaraca u Banjaluci, organizovali smo 21. jula na Gradskom mostu kod Kastela pilot brojanje učesnika/ica u saobraćaju. Petnaestminutno brojanje se odvijalo u intervalu izmedju 17.34 i 17.49 časova, obuhvatilo je vozače/ice bicikala 
automobila 
i malih dostavnih vozila 
i pokazalo je da su muškarci dominantni učesnici u saobraćaju.
U periodu od 15 minuta Gradski most u oba smjera prešlo je 168 vozača automobila naspram 51 vozačice (77% : 23%). U istom intervalu most je prešlo 22 biciklista i samo jedna biciklistkinja.
Iako se na osnovu ovog kratkog brojanja ne mogu izvoditi nikakvi uopšteni zaključci, brojke prate obrasce uočene i u drugim državama. Primjera radi u Barseloni na troje biciklista dolazi jedna bicikliskinja, dok vozačku dozvolu ima 60% muškaraca i 40% žena. S druge strane, žene češće koriste javni prevoz i više hodaju.
Ovakva vrsta analiza potrebna je gradu Banjaluci i politike urbanističkog planiranja i urbane mobilnosti moraju uvažavati i oslikavati različite potrebe i aktivnosti koje žene i muškarci obavljaju u javnom prostoru, uključujući, pored rodnih, i druge karatkeristike ljudi, kao što su socijalni status, boja kože, nacionalna pripadnost, itd.
Brojanje su obavili učesnici/e „Ljetne škole urbane mobilnosti“ u organizaciji Centar za životnu sredinu / Center for Environment
U sklopu Ljetne škole, Helsinški parlament gradjana održao je predavanje na temu „Rodna ravnopravnost i urbana mobilnost“.
