Povodom obilježavanja Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, 26.6.2026. godine u Banjaluci je održana panel diskusija, na kojoj su predstavnice organizacija civilnog društva, novinarke i aktivistkinje razgovarale o statusu, pravima i izazovima sa kojima se žrtve torture i dalje suočavaju u Bosni i Hercegovini.
U fokusu razgovora bila je problematika ostvarivanja temeljnih prava žrtava torture, pri čemu je konstatovano da uprkos tri decenije od završetka rata u BiH, mnoge žrtve još uvijek čekaju na adekvatnu satisfakciju, rehabilitaciju i društveno priznanje statusa. Jedan od ključnih problema koji je istaknut je istek vremena jer mnoge žrtve su starije životne dobi, a procesi dokazivanja torture su birokratski iscrpljujući.
Panelistkinja Lana Jajčević iz Fondacije Udružene žene je naglasila da je psihosocijalna podrška žrtvama torture već odavno neophodna i gotovo u potpunosti projektna jer država nema razvijenu mrežu javnih centara za traumu, a žrtve su primorane oslanjati se na nevladine organizacije. Kada projekat organizacije civilnog društva završi, žrtva ostaje bez ikakve psihološke podrške.
Takođe, naglašeno je da i dalje postoji snažna društvena stigma oko žrtava torture, naročito žrtava seksualnog nasilja, što dodatno otežava njihovu integraciju i procese ozdravljenja.
Pitanje o kojem se dosta diskutovalo je I nejednakost u pravnom i institucionalnom tretmanu žrtava. Učesnice su naglasili da se ostvarivanje prava žrtava torture drastično razlikuje između dva entiteta u Bosni i Hercegovini. Ova pravna fragmentiranost dovodi do situacije u kojoj žrtve, zavisno od mjesta prebivališta ili mjesta stradanja, imaju različit pristup statusnim pravima, zdravstvenoj zaštiti i finansijskoj podršci.
Žrtve torture, čak I nakon 30 godina od rata, su i dalje ranjiva kategorija, često izložena socijalnoj isključenosti, što zahtijeva hitnu reformu u pristupu njihovom ekonomskom osnaživanju.
Ova panel diskusija je bila jedan od načina da se institucije vlasti pozovu da preuzmu odgovornost i nađu sistemsko rješenje kako bi se popravio položaj onih koji su preživjeli najteže oblike kršenja ljudskih prava.
Panel diskusiju su u ime Inicijative Mir sa ženskim licem organizovali Helsinški parlament građana BL i Fondacija Udružene žene.
