Рјечник родне равноправности

A

Абортус или побачај је прекид трудноће. Може се односити на спонтани (спонтани побачај) или на намјерни прекид нежељене трудноће или трудноће која представља пријетњу за здравље или живот жене, укључујући социјалну и менталну добробит (индуковани абортус).

Услови под којима је абортус легално дозвољен разликују се од земље до земље. У неким земљама могућности су веома ограничене; у другима прекид трудноће је доступан по различитим медицинским или друштвеним основама, као што је трудноћа која је посљедица силовања или инцеста, гдје су дијагностиковане озбиљне малформације фетуса или на захтјев, који се у новије вријеме препознаје као слобода жениног избора када је ријеч о репродукцији.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

(1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf;

(2) Константиновић Вилић, С., и Петрушић, Н. (2010). Жене, закони и друштвена стварност. Ниш: Женски истраживачки центар за едукацију и комуникацију. (3) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (4) Борић, Р. (Ед.). (2007). Појмовник родне терминологије према стандардима Еуропске уније. Уред за равноправност сполова Владе Републике Хрватске и Центар за женске студије.

 

Извори на енглеском језику: (1) World Health Organization – WHO (2012). Safe Abortion: Technical and Policy Guidance for Health Systems; (2) CEDAW Committee (2014). Summary of the Inquiry concerning the Philippines under Article 8 of the Optional Protocol to the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/Issues/Women/WRGS/Philippines_inquiry.pdf

У вези са родном равноправношћу, анкета о коришћењу времена је квантитативно мјерење коришћења времена од стране жена и мушкараца, посебно у односу на плаћени и неплаћени рад, тржишне и нетржишне активности и слободно вријеме и лично вријеме.

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Коришћење времена у Републици Србији 2010-2011. (2012). Београд: Републички завод за статистику. (2) Коришћење времена у Републици Србији 2010-2015. (2016). Београд: Републички завод за статистику.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Б

Концепт и услови за обезбјеђивање одговарајуће услуге у вези са трудноћом, порођајем и постнаталним периодом, укључујући планирање породице и хитну акушерску његу.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Извори на енглеском језику: (1) United Nations. Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women, art. 12; (2) CEDAW Committee (1999). General Recommendation No 24 – Women and Health; (3) World Health Organization (WHO): http://whqlibdoc.who.int/hq/1994/WHO_FHE_MSM_94.11_Rev.1.pdf?ua=1

Жене или мушкарци које привлаче оба пола, мушки и женски.

 

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Јасмина & Гаврић, Саша. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (2) Спахић, Аида & Гаврић, Саша. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (3) Хасанагић, Ј., Декић, С., & Васић, В. (2014). ЛГБТ читанка 3: Идентитети, активизам, право. Сарајево: Сарајевски отворени центар. (4) Миладиновић, Д., Вучковић, Д., Милетић, Г., Анђеловски, Ј., Савић, М., Којадиновић, М., Миливојевић, С., Савић, С., & Мршевић, З. (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf. (5) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2015). Case law of the European Court of Human Rights relating to discrimination on grounds of sexual orientation or gender identity. Доступно на: https://book.coe.int/usd/en/human-rights-and-democracy/6472-case-law-of-the-european-court-of-human-rights-relating-to-discrimination-on-grounds-of-sexual-orientation-or-gender-identity.html

Видјети такође: бисексуална особа bisexual

Бифобија је ирационалан страх или аверзија према бисексуалности или бисексуалним особама.

Видјети такође: бисексуална особа; хетеросексизамbisexual; heterosexism

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Јасмина & Гаврић, Саша. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (2) Спахић, Аида & Гаврић, Саша. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (3) Миладиновић, Д., Вучковић, Д., Милетић, Г., Анђеловски, Ј., Савић, М., Којадиновић, М., Миливојевић, С., Савић, С., & Мршевић, З. (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Извори на енглеском језику: Дефиницију је развио независни експерт, ослањајући се на рад Европског парламента и Агенције за основна права Европске уније (ФРА).

Бранитељке и бранитељи женских људских права су жене свих узраста које се ангажују у промоцији и заштити свих људских права и основних слобода и сви људи који се ангажују у одбрани права жена и родне равноправности, било појединачно или заједно са другима. Бранитељке и бранитељи женских људских права раде под заштитом декларације о праву и одговорности појединаца, група и органа друштва да унапређују и штите универзално призната људска права и основне слободе, иначе познатој као Декларација о бранитељима људских права из 1999. године.

 

Бранитељке и бранитељи женских људских права се суочавају са истим врстама ризика као и сви они који раде на томе да подржавају права људи, заједница и животне средине, али су такође жене изложене родно специфичним ризицима које су на мети родно заснованог насиља. То је можда због чињенице да се бранитељке женских људских права перципирају као супротност прихваћеним социокултурним нормама, традицијама и стереотипима о женствености и улози и статусу жена у друштву. Њихов рад се често доживљава као изазов традиционалним представама о породици.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Ћехајић-Чампара, Маида (2018). Анализа сигурносног ризика у раду бранитељица људских права и активистица против родно заснованог насиља у Босни и Херцеговини – студије случаја (5). Сарајево: Фондација локалне демократије. (2)

OSCE, Смернице о заштити бранитеља људских права https://www.osce.org/files/f/documents/d/3/195336.pdf

Извори на енглеском језику: Swiss Center of Expertise in Human Rights – SCHR. Women’s Human Rights’ App. Based on 2013 UN General Assembly Resolution A/RES/68/181 Protecting Women’s Human Rights Defenders; UN Special Rapporteur on the Situation of Human Rights Defenders. 2010 Annual Report to the General Assembly; and other sources. Доступно на: http://www.womenshumanrigjhts.ch/overview.html

Брачни статус описује ситуацију особе према њеном грађанском статусу као самохране, вјенчане (укључујући живот у грађанском партнерству или живот у de facto заједници/склопљеној интимној вези признатој државним законом), удове или разведене.

Напомена: Експерткиње и експерти EIGE-а додали су ријечи како би показали да брачни статус укључује лезбејке, гејеве и бисексуалне особе.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Концепт брижне мушкости (маскулинитета) супротност је хегемонијској мушкости односно маскулинитету. Заснован је на мушкарцима који (као очеви) преузимају улогу његоватеља умјесто улогу хранитеља.

Видјети такође: хегемонијски маскулинитетhegemonic masculinity

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Благојевић-Хјусон, М. (2013). Родни барометар у Србији: развој и свакодневни живот. Београд: Програм Уједињених нација за развој. (2) Хјусон, М. (2017). Мушкарци у Србији: друга страна родне не/равноправности. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања. (3) Hughson, M., (2018). Мушкарци у Србији: промене, отпори и изазови – Резултати истраживања о мушкарцима и родној равноправности, ИМАГЕС Србија 2018. Београд: Центар Е8. (4) Станојевић, Д. (2018). Ново оc̆инство у Србији: Социолоs̆ка студија о праксама и идентитетима оc̆ева. Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Институт за социолошка истраживања. (5) Антонијевић, З. (2018). “Неколико невидљивих савезника: Мушкарци и феминизам у Србији”. У Феминистичка теорија је за све (стр. 341–360). Институт за филозофију и друштвену теорију и Факултет политичких наука Универзитет у Београду. (6) Антонијевић, З. (2018). Уродњавање јавних политика у Србији 2000‒2014: Политике подршке породици у контексту европских интеграција. Докторска дисертација, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, Центар за родне студије. (7) Вучић, Никола (2021). Критика токсичне мушкости: преглед сувремених истраживања. Сарајево: Friedrich-Ebert-Stiftung, https://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/17689.pdf

Извори на енглеском језику: European Commission (2013). Study on the Role of Men in Gender Equality. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/gender_pay_gap/

130424_final_report_role_of_men_en.pdf

В

У вези са родном равноправношћу, вертикална сегрегација односи се на заступљеност жена и мушкараца у различитим платним разредима, нивоима одговорности и позицијама. Указује на недовољну (или прекомјерну) заступљеност жена и мушкараца у занимањима или секторима на врху на основу рангирања по „пожељним” обиљежјима (доходак, престиж, стабилност посла, итд.), независно од сектора дјелатности.

Видјети такође: хоризонтална сегрегација │ horizontal segregation

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) Bettio, F., and Verashchagina, A. (2009). Gender Segregation in the Labour Market. Root Causes, Implications and Policy Responses in the EU.

У контексту једнакости, виктимизација описује свако непријатељско поступање (укључујући отпуштање у случајевима неједнаког третмана на послу) које настаје као реакција на жалбу. Ово обично врши наводни починилац дискриминаторног дјела (укључујући облике насиља).

Видјети такође: секундарна виктимизација │ secondary victimisation

Извори на енглеском језику: Based on European Commission (2014). EU Gender Equality Law: Update 2013. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Вишеструка дискриминација утиче на ризик да будемо изложени вишеструким облицима насиља. Жене са вишеструким идентитетом, посебно мигранткиње, жене са инвалидитетом, старије жене, жене које злоупотребљавају недозвољене супстанце, жене у притвору, лезбејке, бисексуалне и трансродне жене, као и интерполне особе, могу бити све изложеније насиљу и посебно погођене одређеним облицима насиља. Као жртве насиља, често им је ограничен приступ путевима за бијег и службама подршке.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Термин „вишеструка дискриминација” користи се као свеобухватан, неутралан појам за све случајеве дискриминације по неколико дискриминаторних основа. Односи се на било коју комбинацију облика дискриминације особа на основу пола, расног или етничког поријекла, религије или увјерења, инвалидитета, старости, сексуалне оријентације, родног идентитета или других карактеристика и на дискриминацију коју трпе они који имају или који сматрају да имају те карактеристике.

Овај феномен се може манифестовати на два начина. Прво, постоји „адитивна или додатна дискриминација”, гдје се дискриминација одвија на основу неколико основа које дјелују одвојено. Друго, постоји „интерсекционална дискриминација”, гдје два или више основа међусобно дјелују на нераскидив начин.

Жене које припадају одређеним неповољним групама изложене су већем ризику да буду подвргнуте неједнаком третману, јер имају комбинацију карактеристика које могу изазвати дискриминацију, а на њих утиче вишеструка дискриминација на различите начине или у различитом степену од мушкараца који припадају истим групама (на примјер, стерилизација Ромкиња без њиховог пристанка).

Видјети такође: интерсекционална дискриминација │ intersectional discrimination

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (2009). Multiple Discrimination in EU Law: Opportunities for Legal Responses to Intersectional Gender Discrimination. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality; (2) CEDAW Committee’s jurisprudence

Генерализације или предрасуде о одређеним групама, које произилазе од приписаних атрибута, карактеристика или улога базираних на различитим основама.

Видјети такође: родни стереотипи │ gender stereotypes

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf. (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: Cusack, S. (2013). Gender Stereotyping as a Human Rights Violation: Research Report. Prepared for the UN Office of the High Commissioner for Human Rights. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/Issues/Women/WRGS/StudyGenderStereotyping.doc

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Тијело у влади чија је сврха креирање, координација и примјена владиних политика за родну равноправност и које се обично налази у хијерархији владе (тј. у министарству или у кабинету премијера). Таква тијела могу постојати и на регионалном и локалном нивоу.

Видјети такође: институционални механизми за родну равноправност │ institutional mechanisms for gender equality

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мифтари, Е. (2015) Равноправност сполова у општинама/опћинама и градовима у Босни и Херцеговини. Сарајево: Фондација ЦУРЕ и Сарајевски отворени центар. http://zenskamreza.ba/site/wp-content/uploads/2015/08/RAVNOPRAVNOST-SPOLOVA-U-OPSTINAMA_bhs.pdf. (2) Савичић, С. (2016.) Ка остварењу равноправности полова у кантонима Федерације БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар. https://soc.ba/site/wp-content/uploads/2016/11/Vodic-rodna-rav_01_28.11.2016._web.pdf. (3) Пајванчић, М., и Петрушић, Н. (2014). Значај институционалних механизама за остваривање родне равноправности. Зборник радова Правног факултета, Нис, 67, 25–44. (4) Попов Момчиновић, Златиборка и Амила Ждраловић (2020). Стање равноправности сполова – ефекти имплементације Гендер акционог плана БиХ на локалном нивоу у шест одабраних локалних заједница (Тузла, Сребреник, Грачаница, Братунац, Милићи и Сребреница). Удружење “ХО Хоризонти” Тузла и Удружење Форум жена Братунац.

Извори на енглеском језику: (1) European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Effectiveness of Institutional Mechanisms for the Advancement of Gender Equality: Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action in the EU Member States. Доступно на: http://eige.europa.eu/content/document/effectiveness-of-institutional-mechanisms-for-the-advancement-of-gender-equality; (2) Независни експерт.

Г

Групе у неповољнијем положају су оне групе или појединци/појединке које су у већем ризику од сиромаштва, социјалне искључености, дискриминације и насиља од опште популације.

 

Групе у неповољнијем положају, укључују етничке мањине, мигранте, особе са инвалидитетом, изоловане старије људе и дјецу. Њихова рањивост на дискриминацију или маргинализацију је посљедица социјалних, културних, економских или политичких услова и није директно повезана са карактеристикама одређених група или особа. Жене и дјевојчице, припаднице рањивих група често су изложене вишеструкој дискриминацији и родно заснованом насиљу. Такође, имају ограничен приступ заштити, подршци и компензацији у случајевима кршења права.

Посљедње академске студије о стереотипним родним улогама и ставовима и њиховим дискриминаторним посљедицама по жене указују на то да жене нису рањиве по природи, него су изложене посљедицама постојећег неповољнијег положаја.

Видјети такође: рањиве групе, интерсекционална дискриминација, вишеструка дискриминација vulnerable groups; intersectional discrimination; multiple discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бекер, К. (2020). Вишеструка дискриминација жена у Србији и одабраним државама Европске уније: упоредна анализа. (Докторска дисертација). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Центар за родне студије. (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: (1) United Nations (1995). Beijing Platform for Action; (2) EIGE експерткиње и експерти.

Д

Двоструки приступ се односи на комплементарност стратегија укључивања родне перспективе или уродњавања, са циљаним политикама и мјерама за остваривање родне равноправности, укључујући и афирмативне мјере. Некада се назива и “стратегијом паралелних путања” (енгл. twin-track strategy).

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Антонијевић, З. (2019). Гендер маинстреаминг: уродњавање. У: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ (стр. 275-284). Сарајево: Сарајевски отворени центар. (2) Антонијевић, З. (2018). Производња знања и јавне политике у Србији: за и против уродњавања. Социологија, 60(1), 299-312.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (1998). Final Report on Activities of the Group of Specialists on Mainstreaming.

У контексту родне равноправности, термин двоструки стандарди се односи на моћ мушкараца да одређују формалне и неформалне норме понашања, односно да се критеријуми којима се процјењује и регулише понашање жена разликују од оних који се примјењују на мушкарце, у корист мушкараца.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks.

Уопштено се демократски дефицит односи на ограничени легитимитет демократије. Имајући у виду родну перспективу, може се дефинисати као утицај неравноправне заступљеност полова – на примјер, превелика заступљеност мушкараца и подзаступљеност жена у одлучивању – на легитимност демократије.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. (стр.35).

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) Šribar, R. (2015), ‘Glossary of common terms in gender equality and feminist theory’, in M. Ule, R. Šribar and A. U. Venturini, eds., Gendering Science: Slovenian Surveys and Studies in the EU Paradigms, Vienna, Echoraum.

Практичне политике које имају за циљ да смање или уклоне родну сегрегацију (вертикалну и хоризонталну) на тржишту рада.

Видјети такође: вертикална сегрегација; хоризонтална сегрегацијаvertical segregation; horizontal segregation

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Дијељење посла односи се на посао у којем запослени у радном односу са смањеним радним временом међусобно распоређују и дијеле радне сате и задатке који се односе на посао, као и накнаде за пуно радно вријеме.

Постоји много комбинација и пермутација подјеле посла и то може пружити значајну флексибилност запосленима који желе да раде са скраћеним радним временом, посебно родитељима са малом дјецом.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Спахић Шиљак. Зилка, ур. (2019). Босански лабиринт: култура, род и лидерство. Сарајево: Buybook.

Извори на енглеском језику: European Commission (2013). Sex Discrimination in Relation to Part-Time and Fixed-Term Work. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/your_rights/sex_discrimination_in_relation_to_part_time_and_fixed_term_final_en.pdf

Аспект било којег питања које се односи на једнакост, као што су пол, род, узраст, раса, етничка припадност, инвалидитет, сексуална оријентација или родни идентитет. Интегрисање и процјена ових димензија је од посебног значаја у анализи и процјени политика, програма и мјера за постизање једнакости.

Видјети такође: родна димензијаgender dimension

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Директна дискриминација се дешава када је особа третирана мање повољно по основу пола, рода, старости, етничке припадности, расе, религије или вјере, здравственог стања, инвалидитета, сексуалне оријентације или родног идентитета, у односу на то како би нека друга особа (која нема одређено својство) била третирана у упоредивој ситуацији.

У овој дефиницији се сугерише да се мање повољан третман одређује у односу на другу особу у “упоредивој ситуацији”. Европска правна пракса (на основу пресуда Европског суда правде) указује да, када је особа у неповољнијем положају зато што је жена или мушкарац, то представља дискриминацију и без “упоредиве ситуације”. Мање повољан третман на основу трудноће или породиљског одсуства је директна дискриминација над женама.

Видјети такође: индиректна дискриминација │ indirect discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Закон о равноправности сполова у Босни и Херцеговини пречишћени текст, „Службени гласник БиХ“, 32/10. (2) Закон о забрани дискриминације БиХ, „Службени гласник БиХ“, бр. 59/09 и 66/16.

Извори на енглеском језику: European Commission (2010). EU Gender Equality Law: Update 2010. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Директно насиље над женама укључује све случајеве родно заснованог насиља које резултира, или може да изазове физичку, сексуалну или психолошку повреду или патњу, укључујући пријетње, употребу силе и овлашћења и произвољно лишавање слободе, у јавној или приватној сфери.

Видјети такође: насиље над женама, индиректно насиљеviolence against women; indirect violence

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Петрушић, Н., Константиновић Вилић, С., (2010). Породичноправна заштита од насиља у породици у правосудној пракси Србије, Београд: Аутономни женски центар. (2) Крстинић, Д., & Васиљковић, Ј. (2019). Облици насиља у породици. Право-теорија и пракса, 36(7-9), 67-81. (3) Игњатовић, Т. и Мацановић, В. (2018). Изазови у примени новог Закона о спречавању насиља у породици у Србији. Темида, 21(1). (4)     Закон о спречавању насиља у породици (2016) Службени гласник Републике Србије 94(16). (5) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (6) Петрић, Александра и остале. (2019). Одговор на насиље према женама – незаштићене преживјеле – Алтернативни извјештај невладиних организација из Босне и Херцеговине ГРЕВИО групи. Бања Лука – Зеница: http://unitedwomenbl.org/rodno-zasnovan3ilje-dokumenti/ (7) Лолић, Амела, ур. (2015). Обједињени ресурсни пакет за одговор пружалаца здравствених и психосоцијалних услуга у Републици Српској на родно засновано насиље. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске и UNFPA, https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/Publikacije/Pages/Javno_zdravstvo.aspx (8) Загорац, Маида (2019). Акциони заговарачки план у области економског оснаживања жена припадница маргинализираних група с посебним фокусом на жене које су преживјеле породично насиље у Федерацији БиХ. Сарајево: Фондација ЦУРЕ (9) Петрић, Наталија. 2019. Родно засновано насиље, у: Гаврић, С. и Ждраловић, А. (ур). Родна равноправност – теорија, право, политике. Сарајево: Сарајевски отворени центар.

Извори на енглеском језику: (1) European Union (2008). EU guidelines on violence against women and girls and combating all forms of discrimination against them: General Affairs Council of 8 December 2008; (2) European Institute for Gender Equality (EIGE) (2013). Gender Equality Index: Report. Luxembourg, Publications Office of the European Union. Доступно на:

http://europa.eu/legislation_summaries/human_rights/human_rights_in_third_countries/dh0003_en.htm

http://eige.europa.eu/rdc/eige-publications/gender-equality-index-report

Дискриминација заснована на роду или полу настаје усљед интеракције између пола (као биолошких карактеристика жена и мушкараца) и њихових социјално изграђених идентитета, атрибута и улога и друштвеног и културног одређења биолошких разлика између жена и мушкараца. Такве интеракције резултирају хијерархијским и неједнаким односима и улогама између жена и мушкараца и међу њима, и неповољним социјалним положајем жена. На социјални положај жена и мушкараца утичу политички, економски, културни, социјални, вјерски, идеолошки и еколошки фактори и они могу с временом да се мијењају.

Видјети такође: дискриминација над женама │ discrimination against women

Извори а босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Гачаница, Лејла (2019). Родно заснована дискриминација у области рада у Босни и Херцеговини. Бања Лука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука.

Извори на енглеском језику: CEDAW Committee (2010). General Recommendation No 28 − The core obligations of States parties under Article 2 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women.

Дискриминација над женама се односи на било какво прављење разлике, искључивање или ограничавање, на основу пола односно рода, које има за циљ или посљедицу умањивање или поништавање уважавања, добробити или доприноса жена, независно од њиховог брачног статуса, а на основу кршења принципа равноправности мушкараца и жена, љуских права и слобода, у политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или било ком другом пољу. Настаје и у случајевима када је ускраћивање права женама посљедица или резултат непрепознавања постојеће родне неравноправности и неповољнијег положаја жена (ненамјерна, индиректна дискриминација), случаја непоступања односно пропуштања да се предузму потребне мјере како би се у потпуности поштовала људска права жена, као и пропуста у усвајању и примјени државних политика за остваривање родне равноправности и усвајању релевантних закона.

Дискриминација може произилазити и из закона (de jure дискриминација) и из праксе (de facto дискриминација). CEDAW конвенција препознаје и укључује оба облика дискриминације, било да су садржани у правним актима, политикама, процедурама или праксама.

Видјети такође: дискриминација заснована на роду или полу sex- and gender-based discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Петрушић, Н. (2015). Посебан извештај повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена. Београд: Повереник за заштиту равноправности. (2) Гачаница, Лејла (2019). Родно заснована дискриминација у области рада у Босни и Херцеговини. Бања Лука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука.

Извори на енглеском језику: (1) United Nations (1979). Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women; (2) CEDAW Committee (2010). General Recommendation No 28 on the core obligations of States parties under Article 2 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women.

У односу на родну равноправност, дихотомија приватно/јавно произлази из њене родне природе, и повезивања мушкости и јавног, те женствености и приватног.

Извори на енглеском језику: Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks

Дјечји брак је било која врста правно регулисане или обичајне брачне заједнице између особа од којих је бар једна млађа од 18 година. Дјечји брак CEDAW и CRC комитет сматрају формом принудног брака, имајући у виду да дјеца (малољетници) с обзиром на своје године имају смањену могућност давања слободног, пуног и информисаног пристанка на брак.

Према стандардима људских права укључених у Конвенцију о правима дјетета и Конвенцију о уклањању свих облика дискриминације над женама, дјечји бракови се сматрају штетном праксом. Забраном бракова особа млађих од 18 година осигурава се да обавезе које брак подразумијева неће бити наметнуте дјеци прерано и без њиховог пристанка.

Имајући у виду капацитет дјетета и аутономију у доношењу одлука које се тичу његовог живота, CEDAW и CRC комитет су се сагласили да у изузетним околностима брак зрелог и способног дјетета, старог најмање 16 година, може бити допуштен, одлуком суда, на основу оправданих, ванредних околности допуштених законом или процијењене зрелости дјетета, без обзира на културу или традицију.

Дјечји бракови, рани бракови и принудни бракови су повезани, али различити термини. Ипак, најчешће су испреплетени на различите начине и користе се као синоними, уколико нема експлицитног дефинисања обима или контекстуалног значења, па су CEDAW и CRC комитети сагласни око равноправног коришћења термина дјечји/принудни бракови.

Видјети такође: принудни бракови, рани бракови │ forced marriage; early marriage

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Алексић, М., & Хрњак, Ј. (2015). Дјечји бракови у Србији: Анализа стања и препоруке. Фондација Ана и Владе Дивац. (2) Дјечији бракови у ромској популацији у Србији: Етнографско истраживање. (2017). УНИЦЕФ.

Извори на енглеском језику: CEDAW and CRC Committees (2014). Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on Harmful Practices. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

Добра пракса у контексту родног укључивања је свако искуство или иницијатива која приказује технике, методе или приступе који дају резултате у складу са дефиницијом родног укључивања, а који се сматрају ефикасним у погледу пружања родног укључивања као трансформативне стратегије, те стога заслужују да их се шири и предлаже и у другим организационим контекстима.

Видјети такође: најбоље (добре) праксе у области родне равноправности │ best practices for gender equality

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (2013). Mainstreaming Gender into the Policies and the Programmes of the Institutions of the European Union and EU Member States

У питању је домаћинство у којем је одрасла женска особа једина или главна доноситељка прихода и одлука.

У већини земаља жене се најчешће не сматрају главама породице осим ако у домаћинству трајно не живи ни један мушкарац. Претпоставка да је глава породице увијек одрастао мушкарац, чак и кад жена финансијски доприноси домаћинству једнако или више него мушкарац, представља облик родне предрасуде. У земљама у развоју постоји општи тренд све већег броја жена које су примарни извор финансијске подршке својим породицама.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization − ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Право запослених да буду третирани достојанствено и са поштовањем, у безбједном радном окружењу, без сексуалног узнемиравања или било које друге врсте узнемиравања и облика родно заснованог насиља.

Видјети такође: сексуално узнемиравањеsexual harassment

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Рељановић, М. (2019). Алтернативно радно законодавство. Београд: Rosa Luxemburg Stiftung South East Europe и Центар за достојанствен рад. (2) Бабовић, М. и Рељановић, М. (2020). Сексуално узнемиравање у Србији. Београд: Мисија ОЕБС у Србији.

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) EIGE експерт.

Државна телефонска линија за помоћ женама је услуга која се пружа само, или углавном, женама које су жртве насиља.

Стандарди утврђени у Конвенцији Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција) предвиђају да линија за помоћ женама ради 24 сата дневно, 7 дана у недјељи, да треба да буде бесплатна, да пружа савјете свима који позивају, уз пуно повјерење и дужно поштовање њихове анонимности, као и да служи жртвама свих облика насиља над женама.

 

Телефонска линија за помоћ женама треба да дјелује на државном нивоу и пружа одговарајућу подршку женама из свих региона; то значи да особље мора бити правилно обучено, имати ефикасне вјештине комуникације и бити упућено у регионалне ситуације и све релевантне одредбе.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Извори на енглеском језику: WAVE/Austrian Women’s Shelter Network (2014). The WAVE Report 2014: Specialized Women’s Support Services and New Tools for Combating Gender-based Violence in Europe. Доступно на: http://test.wave-network.org/content/wave-publications

Државне институције за људска права су независна тијела основана према домаћем закону са мандатом да штите и промовишу људска права у држави.

Такве институције су кључни елементи снажног, ефикасног државног система заштите људских права, под условом да су утемељене у државном закону, независне од владе, имају широк мандат да покрију све међународне стандарде људских права, поткријепљене разноврсним чланством, спремним за одговоран рад са цивилним друштвом и државом, те да добро функционишу.

Државне институције за људска права имају моћ промоције и заштите људских права. Промоција људских права укључује пружање савјета влади и парламенту о разним питањима људских права и подизању свијести о људским правима. Моћ државних институција за људска права да штите људска права укључује праћење кршења људских права и давање препорука за побољшање стања људских права на терену. У погледу заштите, њихов мандат такође може укључивати овлашћење да примају, истражују и рјешавају жалбе и дају одговарајуће препоруке, попут предлагања новог законодавства и предлагања ревизије постојећег законодавства или нових мјера политике.

Широк спектар постојећих државних институција за људска права укључује: комисије, институције омбудсмена и институте или центре. На примјер, државне институције за људска права у неким државама чланицама ЕУ такође функционишу и као тијела за једнакост у оквиру законодавства ЕУ.

Извори на енглеском језику: Based on European Union Agency for Fundamental Rights – FRA (2012). Handbook on the Establishment and Accreditation of National Human Rights Institutions in the European Union.

Видјети такође: владино тијело за родну равноправност; институционални механизми за родну равноправност │ governmental gender equality body; institutional mechanisms for gender equality

Појам „други род” описује статус жена у патријархалним друштвима, као што је Симон де Бовоар истраживала у Другом полу. Жене су дефинисане и диференциране у односу на мушкарце, што представља норму; оне су небитне (Друге), у супротности са битним (мушкарац као субјект, апсолут, једини). С тим у вези не постоји (уравнотежена) узајамност.

Извори на енглеском језику: Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004), Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks

E

Економија бриге је облик радне активности, материјалне и социјалне, која се може сматрати бригом о постојећој и будућој радној снази, као и популацији у цјелини, укључујући обезбјеђивање хране, одјеће и склоништа у домаћинству. Друштвеном репродукцијом задовољавају се све такве потребе, било да су плаћене или неплаћене.

 

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Благојевић, М. (2000). “Дискриминација: Неплаћено, потплаћено, потцењено”. У Мапирање мизогиније у Србији: Дискурси и праксе. [1] (стр. 477–494). Београд: АЖИН – Асоцијација за Женску Иницијативу. (2) Благојевић-Хјусон, М. (2013). Родни барометар у Србији: Развој и свакодневни живот. Београд: Програм Уједињених нација за развој. (3) Зајовић, С., & Ковачевић, Л. (Ур.). (2012). Феминистичка етика бриге: Читанка. Београд, Котор: Жене у црном, Анима. (4) Благојевић, М. (2000). Бринем, дакле постојим: Деконструкција женске бриге. У Мапирање мизогиније у Србији: Дискурси и праксе. [1] (стр. 591–602). Београд: АЖИН – Асоцијација за Женску Иницијативу. (5) Виленица, А. (2013). Постајање мајком у време неолибералног капитализма. Београд: уз)бу))на))). (6) Виленица, А., и Марковић, Т. (2014). Постајање мајком на периферији: Од социјализма до неолиберално “транзицијског” режима материнства ка радикалним праксама бриге. Београд: уз)бу))на))). (7) Башић, Санела (2017). Породична политика у транзицији: ка новом фамилијаризму. У: Сарајевски журнал за друштвена питања, годиште 6, бр. 1-2, 25-49. Доступно на: https://www.academia.edu/39235794/Porodi%C4%8Dna_politika_u_tranziciji_ka_novom_familijarizmu (8) Млинаревић, Горана и остали (2017). Феминистички осврт на постконфликтно реструктурирање и опоравак – случај Босне и Херцеговине. Women Organizing for Change in Bosnia and Herzegovina of the Women’s International League for Peace and Freedom.

https://www.wilpf.org/wp-content/uploads/2019/11/Feministi%C4%8Dki-osvrt-na-postkonf-FIN.pdf (9) Башић, Санела (2020): Пандемија Covid19: Родна перспектива. Сарајево: ФЕС

Извори на енглеском језику: Alexander, P., and Baden, S. (2000). Glossary on Macroeconomics from a Gender Perspective. Bridge Institute of Development Studies. Доступно на:

http://www.iiav.nl/epublications/2000/glossary_on_macroeconomics.pdf

Економско злостављање се односи на изазивање или покушај изазивања економске зависности неке особе од неке друге особе, тако што се ограничава њено право на приступ, контролу ресурса као и/или независна економска активност.

Видјети такође: економско насиље │ economic violence

Извори на енглеском језику: UN Women (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на:

http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16

Економско насиље се односи на акт контроле и надгледања понашања особе у смислу употребе и дистрибуције новца, уз непрестане пријетње у правцу ускраћивања приступа економским ресурсима. Контролни механизми могу такође укључивати контролу приступа који жртва има здравственим услугама, запошљавању и тако даље.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Сершић Маслиш, Дарја. 2010. Економско насиље над женама: манифестација, пољедице и путеви опоравка. Загреб: Аутономна женска кућа.

Извори на енглеском језику: (1) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) United Nations (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на:

http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16; (3) EIGE експерткиње и експерти.

Емоционално злостављање односи се на омаловажавање, понижавање или поткопавање осјећања сопствене вриједности/самопоштовања (нпр. стална критика, вербалне увреде, називање погрдним именима итд.).

Видјети такође: психолошко насиљеpsychological violence

Извори на енглеском језику: United Nations (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на:

http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16

Етика бриге изражава моралне перспективе које имају тенденцију да буду уродњење и карактеришу и класне и етничке подјеле. Другим ријечима, жене су препознате као пружатељке услуга у области његе и у домаћинству и јавној сфери. Етика бриге би требало да буде концептуализована кроз друштвене и глобалне институције, тако да оне обезбјеђују услуге и јачају солидарност и бригу међу људима.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Атанасијевић, К. (2011). Етика храбрости (Л. Вулетић, Ур.). Београд: Жене у црном. (2) Зајовић, С., и Ковачевић, Л. (Ур.). (2012). Феминистичка етика бриге: Читанка. Београд, Котор: Жене у црном, Анима. (3) Благојевић, М. (2000). “Бринем, дакле постојим: Деконструкција женске бриге”. У Мапирање мизогиније у Србији: Дискурси и праксе. [1] (стр. 591–602). Београд: АЖИН – Асоцијација за Женску Иницијативу. (4) Виленица, А., & Марковић, Т. (2014). Постајање мајком на периферији: Од социјализма до неолиберално “транзицијског” режима материнства ка радикалним праксама бриге. Београд: уз)бу))на))).

Извори на енглеском језику: Jaggar, M. A. (2001), ‘Feminist Ethics’, in L. Becker and C. Becker, eds. Encyclopedia of Ethics, 3 vols., New York, Routledge.

Видјети такође: етика бриге, његе, старањаcare ethics

Ж

Женско људско биће; особа којој је додијељен женски пол при рођењу, или особа која себе дефинише као жену

Жена избјеглица је свака жена која испуњава услове предвиђене примјењивом дефиницијом избјеглице, предвиђене у међународним или регионалним инструментима који регулишу материју избјеглиштва, у оквиру мандата Високог комесаријата УН-а за избјеглице и/или у државним прописима.

Иако се међународно и регионално избјегличко право, укључујући избјегличко право Европске уније, изричито не односи на „пол” као основу прогона, опште је прихваћено да оно може утицати или диктирати врсту прогона или претрпљене штете и разлоге за овакав поступак. Дефиниција ЕУ о особама којима је призната потреба за међународном заштитом (додуше не као избјеглице, већ као корисници „супсидијарне заштите”), ако се правилно тумачи, покрива и захтјеве по основу рода.

Насиље над женама један је од главних облика прогона који жене доживљавају у контексту избјегличког статуса и азила. То може укључивати пријетњу сакаћења женских гениталија, принудни/рани брак, пријетњу насиљем и/или злочине из части, трговину женама, силовање и друге облике сексуалног напада, озбиљне облике насиља у породици, наметање смртне казне или друге физичке казне које постоје у дискриминаторним правосудним системима, принудну стерилизацију, политички или вјерски прогон због заступања феминистичких или других ставова и посљедице прогона усљед непридржавања родно прописаних друштвених норми и обичаја. Стога, поступци за азил који не узимају у обзир посебну ситуацију или потребе жена могу ометати свеобухватно утврђивање њихових захтјева.

Извори на енглеском језику: (1) United Nations High Commissioner for Refugees – UNHCR (2006). Master Glossary of Terms Rev.1. Доступно на: http://www.refworld.org/docid/42ce7d444.html; (2) European Council Directive on 2004/83/EC of 29 April 2004 on minimum standards for the qualification and status of third country nationals or stateless persons as refugees or as persons who otherwise need international protection and the content of the protection granted, arts. 2(f) and 15. Доступно на: http://www.unhcr.org/refworld/docid/4157e75e4.html; (3) CEDAW Committee (2014). General Recommendation No 32 on the gender related dimensions of refugee status, asylum, nationality and statelessness of women. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

Жена апатрид је жена која према државним законима нема правну везу држављанства ни са једном државом. Члан 1. Конвенције из 1954. године о статусу особа без држављанства указује на то да особа која се аутоматски не сматра држављанином (или грађанином) према законима било које државе нема држављанство. Међутим, поред овог правног статуса (без de jure држављанства), многе жене су de facto без држављанства јер је њихово држављанство практично бескорисно или зато што не могу доказати или верификовати своје држављанство.

De facto апатридност је посебно питање за жене, попут жена којима се тргује, којима су можда одузети или украдени документи, или мигранткиња без докумената, укључујући тражитељке азила, које такође можда неће моћи да докажу своју националност и могу бити апатриди. Закони о држављанству такође могу директно или индиректно дискриминисати жене и изложити их у већој мјери од мушкараца ризику да остану без држављанства. Апатридност може настати, на примјер, ускраћивањем способности жене да пренесе држављанство, губитком држављанства усљед удаје за странца, промјеном држављанства супружника током брака или ускраћивањем држављанства проузрокованим дискриминаторном праксом.

Регистрација рођења такође је уско повезана са уживањем жена и њихове дјеце права на држављанство. У пракси, индиректна дискриминација, културна пракса и сиромаштво често онемогућавају мајке, посебно неудате мајке, да на исти начин пријаве своју дјецу као очеви. Нерегистровање рођења дјетета може нарушити или поништити дјечје уживање низа права, укључујући право на држављанство, име и идентитет, једнакост пред законом и признавање пословне способности, као и проблеме у стицању приступа дипломатској заштити и продужени притвор до утврђивања доказа о идентитету и држављанству.

Sources: (1) United Nations High Commissioner for Refugees – UNHCR (2006). Master Glossary of Terms Rev.1. Доступно на: http://www.refworld.org/docid/42ce7d444.html

[accessed 15 May 2015]; (2) UNHCR (2009). Displacement, Statelessness and Questions of Gender Equality under the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women. Доступно на: http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/home/opendocPDFViewer.html?docid=4a8d0f1b9; (3) CEDAW Committee (2014). General Recommendation No 32 on the gender related dimensions of refugee status, asylum, nationality and statelessness of women. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

Тражитељка азила је жена или дјевојка која је напустила земљу поријекла у циљу добијања међународне заштите. Може поднијети и формални захтјев за статус избјеглице, који још увијек није одобрен, односно, није препозната као избјеглица од институција надлежних за азил или, као друга могућност, још увијек није поднијела захтјев за добијање статуса избјеглице.

Термин “тражилац/тељка” азила није препознат у међународним правним документима и предмет је дефинисања правног система националних држава. Одобравање статуса избјеглице је надлежност државе, и, осим у неким изузетним случајевима, избјеглички статус је више декларативан, него што је одређујући: то значи да особа не постаје избјеглица тиме што је добила формално тај статус, него је она препозната тим статусом зато што јесте избјеглица. Тако неће свака жена тражитељка азила нужно бити препозната као избјеглица, али је свака жена избјеглица тражитељка азила.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Ахметашевић, Ниџара (2019). Избјеглице и миганти без људских права у БиХ. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана. Доступно на: http://hcabl.org/wp-content/uploads/2019/01/Izbjeglice-i-miganti-bez-ljudskih-prava-u-BiH-converted-1.pdf (2) Диздар, А. (2018). Праћење проведбе Препоруке CM/Rec (2010)5 Одбора министара/министрица о мјерама сузбијања дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета. Сарајево: Сарајевски отворени центар.

 

Извори на енглеском језику: (1) United Nations High Commissioner for Refugees − UNHCR (2006). Master Glossary of Terms Rev.1. Доступно на: http://www.refworld.org/docid/42ce7d444.html [accessed 15 May 2015]; (2) European Council (2004). Directive 2004/83/EC of 29 April 2004 on minimum standards for the qualification and status of third country nationals or stateless persons as refugees or as persons who otherwise need international protection and the content of the protection granted. Доступно на: http://www.unhcr.org/refworld/docid/4157e75e4.html; (3) CEDAW Committee (2014). General Recommendation No 32 on the gender related dimensions of refugee status, asylum, nationality and statelessness of women. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

Видјети такође: групе у неповољнијем положају │ disadvantaged groups

Жене у развоју је приступ који позива да се обрати већа пажња на жене у политикама и праксама које се баве развојем и наглашава потребу да се оне интегришу у развојне процесе.

Видјети такође: род и развој │ gender and development (GAD)

Извори на енглеском језику: Reeves, H., and Baden, S. (2000). Gender and Development: Concepts and Definitions. Brighton: Institute of Development Studies.

Процес, стратегија и безбројни напори којима се жене труде да се ослободе ауторитета и контроле мушкараца и традиционалних структура моћи, као и да обезбиједе једнака права жена, уклоне родну дискриминацију из закона, институција и образаца понашања и да одреде законске стандарде који ће промовисати њихову пуну равноправност са мушкарцима.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Пантелић, И. (2012). Освајање неосвојивог: политичка еманципација жена у послератној Југославији 1945-1953. Историја 20. века, (3), 139-154. (2) Склевицки, Л., & Рихтман-Аугуштин, Д. (1996). Коњи, жене, ратови. Загреб: Женска инфотека. (3) Прленда, С. (2011). Ломећи валове: феминизам у социјализму. Профемина: часопис за женску књижевност и културу, 2, 153-155. (4) Захаријевић, А. (2015). Фуснота у глобалној историји: како се може читати историја југословенског феминизма?. Социологија, 57(1), 72-89.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Видјети такође: људска права жена и дјевојака │ human rights of women and girls

Академски, обично интердисциплинарни приступ анализи женске ситуације и родних односа, те родне димензије свих осталих дисциплина. Успостављање женских студија потврдило је идеју да су жене вриједне проучавања саме по себи и довело је до развоја феминистичке епистемиологије. У основи, организовање женских студија је политички чин, који повезује женски и феминистички покрет, и на тај начин умножава могућности за друштвене промјене.

Видјети такође: феминистичке студије; родне студије │ feminist studies; gender studies

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks.

Женски центар је специјализована служба која пружа било какву подршку која није стамбеног типа (укључујући информације, савјет, савјетовање, практичну подршку, судску пратњу, правне информације, проактивну подршку и услуге на терену) женама жртвама било којег вида насиља, као и њиховој дјеци.

Услуге које пружају женски центри су кључне из различитих разлога: склоништа за жене не постоје у свим регионима, а женски центри пружају заступање и савјетовање. Неким женама можда није потребан смјештај у склоништу за жене, али им је, на примјер, потребна подршка и залагање за приступ правди.

Видјети такође: склониште за жене; жртва; преживјела/ли │ women’s shelter; victim; survivor

Извори на енглеском језику: WAVE/Austrian Women’s Shelter Network (2014). The WAVE Report 2014: Specialized Women’s Support Services and New Tools for Combating Gender-based Violence in Europe. Доступно на: http://www.wave-network.org/content/wave-report-2014

Биолошка референца на женски пол.

Енглеска ријеч потиче од латинске femella, која је деминутив од ријечи фемина или жена. У енглеском се често погрешно претпоставља да потиче од ријечи „мушко” (fe-male), иако ова ријеч долази из старофранцуског преко латинске ријечи masculus, што је деминутив од mas (мушко, мушкост).

Извори на енглеском језику: IPS-Inter Press Service (2010). Gender and Development Glossary: A Tool for Journalists and Writers.

Женско предузетништво односи се на могућност развоја каријере за жене свих узраста, у шта спадају преузимање и обављање специфичне активности руковођења предузећем.

Иако у Европи има више жена него мушкараца, жене предузетнице представљају само трећину самозапослених у ЕУ. Постоје неки додатни фактори (попут постизања баланса посла и породице) који предузетништво чине мање привлачном опцијом за жене него за мушкарце. Приликом оснивања и вођења предузећа, жене се такође суочавају са изазовима као што су приступ финансијама, приступ информацијама, обука и приступ мрежама у пословне сврхе.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Бабовић, М. 2012. Полазна студија о предузетништву жена у Србији https://www.secons.net/publications.php?p=87

Извори на енглеском језику: http://ec.europa.eu/growth/smes/promoting-entrepreneurship/we-work-for/women/index_en.htm

Ово је кључни концепт у оквиру женских студија и феминистичке теорије, са фокусом на теме контроле над женским тијелима, тјелесних различитости и критике родне дихотомије и есенцијализма.

Дискурси о роду утичу на тијела на различите начине, наиме, путем информисања о изгледу или способностима дјевојчица и дјечака, жена и мушкараца, или кроз уопштавање образаца о анатомији, физиологији и другим тјелесним карактеристикама пола. Због свеприсутности (нових) медијских и научнопопуларних дискурса о улогама жена и мушкараца и њиховом очекиваном односу према тјелесности, ови дискурси имају значајну прескриптивну моћ.

Извори на енглеском језику: (1) Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks; (2) Šribar, R. (2015), ‘Glossary of common terms in gender equality and feminist theory’, in M. Ule, R. Šribar and A. U. Venturini, eds., Gendering Science: Slovenian Surveys and Studies in the EU Paradigms, Vienna, Echoraum.

Оштећена/и – жртва је физичко лице које је претрпјело повреду (укључујући физичку, менталну или емоционалну повреду или економски губитак) директно проузроковану кривичним дјелом – без обзира да ли је починилац идентификован, лишен слободе, кривично гоњен или осуђен и без обзира на породични однос између њих. Ова дефиниција такође обухвата чланове породице умрле жртве који су претрпјели штету због смрти особе која је директно проузрокована кривичним дјелом.

У односу на насиље над женама, термин „жртва” се често користи наизмјенично са термином „преживјела/ли”. Међутим, израз жртва био је предмет критике јер негира учешће жена које су подвргнуте родно заснованом насиљу, посебно жртава силовања. Стога је предложено да се користи израз преживјела/ли. Расправе у вези са овом терминологијом су у току.

Упркос тренутним расправама о терминима „жртва” и „преживјела/ли” – ради јасноће и досљедности – у свим дефиницијама у Рјечнику о родној равноправности везаним за родно засновано насиље, термин „жртва” користимо пошто се користи у европским и међународним изворима.

Видјети такође: преживјела/ли │ survivor

Sources: (1) European Commission (2013). Guidance document related to the transposition and implementation of Directive 2012/29/EU of the European Parliament and of the Council of 25 October 2012 establishing minimum standards on the rights, support and protection of victims of crime, and replacing Council Framework Decision 2001/220/JHA; (2) European Parliament, Policy Department C: Citizens’ Rights and Constitutional Affairs (2013). Overview of the Worldwide Best Practices for Rape Prevention and for Assisting Women Victims of Rape; (3) EIGE експерткиње и експерти.

З

Видјети такође: налог за заштиту │ protection order

Послови који се обављају у домаћинству у циљу задовољавања основних потреба чланова/ица домаћинства, као што су кување, чишћење, брига о дјеци, старијима или зависним чланицама и члановима породице. Традиционално, ови послови нису плаћени нити особа која их обавља тиме добија моћ или статус. У многим друштвима су особе задужене за ове послове у домаћинству чак и у подређеном положају и најчешће су то дјевојчице и жене, чак и када су запослене ван домаћинства.

Видјети такође: подјела рада у домаћинству domestic division of labour

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бабовић, М. (2020). Ко плаћа цену неплаћеног кућног рада и како се према том питању односе европска и домаћа левица?. Anthropology Magazine, 20(1). (2) Хасанагић, Сњежана, Маја Паповић и Аднан Кадрибашић (2020). Утицај родне подјеле породичних и кућанских послова на професионални живот запослених жена у Босни и Херцеговини. Сарајево: Агенција за равноправност сполова Босне и Херцеговине Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине.

Извори на енглеском језику: IPS-Inter Press Service (2010). Gender and Development Glossary: A Tool for Journalists and Writers.

Видјети такође: родно уравнотежено учешће; паритетна демократија │ gender-balanced participation; parity democracy

Посебна заштита за труднице и раднице које су недавно родиле или доје ради спречавања штете по њихово здравље или здравље њиховог дјетета, а истовремено осигурава да неће остати без посла само због трудноће или породиљског одсуства. Таква заштита не само да женама обезбјеђује једнак приступ запослењу, већ и спречава дискриминацију на послу; то је такође предуслов за постизање истинских једнаких могућности и поступања са женама и мушкарцима на послу и омогућавање радницама да подижу породице у условима сигурности.

Треба имати на уму да овај облик заштите не обухвата увијек небиолошке родитеље, нити увијек узима у обзир недавни развој у медицини и друштву који је диверзификовао начине постајања родитељима.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Петрић, Наталија (2016). Мајчинство, родитељство и очинство и право Европске уније. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бањалука. Доступно на:

http://hcabl.org/wp-content/uploads/2016/11/Brosura-1-FINAL-web.pdf (2) Петрић, Наталија (2016). Судска пракса Европског суда правде у области заштите трудница и породиља. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бањалука. Доступно на: http://hcabl.org/wp-content/uploads/2016/12/Sudska-praksa-WEB.pdf

Sources: (1) Council Directive 92/85/EEC of 19 October 1992 on the introduction of measures to encourage improvements in the safety and health at work of pregnant workers and workers who have recently given birth or are breastfeeding (Maternity Leave Directive); (2) ILO maternity protection webpage. Доступно на: http://www.ilo.org/global/topics/equality-and-discrimination/maternity-protection/lang–en/index.htm; (3) EIGE експерткиње и експерти.

Видјети такође: родно засновано злостављање gender-based bullying

Појединачни или поновљени чин или недостатак адекватног поступања, који наступа у оквиру било којег односа гдје се очекује повјерење и које старијој особи наноси штету или узнемирење. Злостављање старијих особа може бити у различитим облицима, попут физичког, психолошког, емоционалног, сексуалног или финансијског злостављања. Такође може бити резултат намјерног или ненамјерног занемаривања.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Сјеничић, М., & Весић, З. (2018). Злостављање старијих: истраживања и превенција. Темида: часопис о виктимизацији, људским правима и роду, 21(3), 345-362. (2) Петрушић, Н., Тодоровић, Н. и Врачевић, М. (2012). Насиље над старијим особама: студија о насиљу у породици. Београд: Црвени крст Србије. (3) Русац, Силвија (2006). Насиље над старијим особама, Љетопис социјалног рада, 13 (2), 1-19.

Извори на енглеском језику: United Nations (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на:

http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16

Злочини почињени у име “одбране части” су чинови насиља који су диспропорционално, иако не искључиво, почињени над дјевојчицама и женама, када чланови породице имају сумње да претпостављено и актуелно понашање може укаљати “част” породице или заједнице.

Оваква понашања могу укључивати ступање у сексуалне односе прије брака, одбијање уговореног брака, ступање у брак без пристанка родитеља, прељубу, захтјев за развод, “непримјерено” облачење, рад ван куће, или уопште понашања која нису у складу са родним нормама и улогама.

Овакви злочини могу бити почињени над дјевојчицама и женама и када су оне биле жртве злочина, као што је на примјер силовање.

Овакви злочини укључују убиства (убијање у име “части”), а најчешћи починиоци су мужеви, сродници или сроднице или чланови заједнице. Умјесто да буду дефинисани као кривично дјело над женама, овакви злочини се често санкционишу као други злочини, унутар саме заједнице, како би се очувале културне, традиционалне, обичајне или религијске норме.

Видјети такође: жртва, преживјела/ли victim; survivor

Извори на енглеском језику: CEDAW and CRC Committees (2014). Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices. Доступно на: http://tbinternet.ohchr.org/_layouts/treatybodyexternal/TBSearch.aspx?Lang=en&SymbolNo=CEDAW/C/GC/31/CRC/C/GC/18

И

Видјети такође: изградња капацитета за родну равноправност │ equality competence development

Изградња капацитета у области родне равноправности односи се на изградњу или јачање знања, вјештина и способности појединаца, институција, група или организација да обављају послове, рјешавају проблеме, постављају и остварују циљеве у области родне равноправности на одржив и трансформативан начин.

Видјети такође: развој компетенција за родну равноправност gender equality competence development

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Васиљевић, Л. (2009). Жене и професионални и класни идентитет. У Ђ. Томић & П. Атанацковић (Ур.), Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас (стр. 122–140). Београд: Цензура.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Јединствени алат за мјерење који сажима сложеност родне равноправности као вишедимензионалног концепта у корисну и лако разумљиву мјеру. Настаје комбиновањем родних показатеља у једну сумативну мјеру помоћу концептуалног оквира. То је једини индекс који даје свеобухватну мапу родних разлика у ЕУ и међу државама чланицама, у оквирима политика у ЕУ. Развио га је Европски институт за равноправност полова (EIGE).

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Бабовић, М. (2016). Индекс родне равноправности. http://eige.europa.eu/sites/default/files/documents/gender_equality_index_for_serbia_2016.pdf

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE. Gender Equality Index for the European Union. Available here: http://eige.europa.eu/gender-statistics/gender-equality-index

Новоизграђени индекс родног развоја директна је мјера родних празнина у достигнућима људског развоја у три основна подручја: здравству, образовању и управљању економским ресурсима.

Извори на енглеском језику: United Nations Development Programme − UNDP. Human Development Reports. Доступно на:

http://hdr.undp.org/en/content/gender-development-index-gdi

Права која директно припадају појединцу (за разлику од стечених права).

Видјети такође: стечена права │ derived rights

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Индиректна дискриминација се дешава када би наизглед неутрална одредба, критеријум или пракса довела особе једног пола у посебно неповољан положај у поређењу са особама другог пола, осим ако та одредба, критеријум или пракса објективно оправдавају легитимни циљ док су средства за постизање тог циља прикладна и неопходна. Концепт се фокусира на учинке одређених правила или праксе и узима у обзир свакодневне друштвене околности.

Индиректна дискриминација се дешава када се закон, политика или програм не чини дискриминишућим, али има дискриминаторни ефекат када се примјењује. То се може догодити, на примјер, када су жене у неповољнијем положају у односу на мушкарце у погледу уживања одређене могућности или користи због већ постојећих неједнакости. Примјена родно неутралног закона може оставити постојећу неједнакост непромијењеном или је погоршати.

Видјети такође: директна дискриминација │ direct discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Закон о равноправности сполова у Босни и Херцеговини пречишћени текст, „Службени гласник БиХ“, 32/10. (2) Закон о забрани дискриминације БиХ, „Службени гласник БиХ“, бр. 59/09 и 66/16. (3) Ђурић Кузмановић, Татјана, Јасна Ковачевић и Анђела Пепић (2019). Род и економија. Сарајево: Сарајевски отворени центар. (4) Авлијаш, Соња (2019). Жене и рад. Ка политичкој економији транзиције. Нови Сад: Академска књига.

Извори на енглеском језику: European Commission (2010). EU Gender Equality Law: Update 2010. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Индиректно насиље у родном контексту претежно се фокусира на ставове, стереотипе и културне норме који подупиру родне праксе и могу изазвати родно засноване облике директног насиља.

Видјети такође: директно насиље │ direct violence

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (2013). Gender Equality Index: Report, Luxembourg, Publications Office of the European Union. Доступно на:

http://eige.europa.eu/rdc/eige-publications/gender-equality-index-report

Институционални капацитет за укључивање родних питања односи се на потенцијал институције да испуни своје обавезе укључивања родно освијештене политике и на њену способност идентификовања и рјешавања проблема повезаних са спровођењем такве политике. Такав капацитет укључује скуп функционалних услова који омогућавају разраду и примјену програма са бољим учинком.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Органи задужени за промоцију родне равноправности и подршку укључивању родне равноправности у опште политике у свим областима. Обично се састоје од централног владиног тијела употпуњеног међуресорном координационом структуром за родну равноправност и контакт-особама или центрима одговорним за укључивање родне равноправности у министарствима.

Укупна структура може обухватати тијела на различитим нивоима управљања – државним, регионалним и локалним – и друге државне институције мимо влада, посебно на парламентарном нивоу, као и независне агенције и друга тијела, попут тијела за родну равноправност и/или омбудсмена, која могу бити специјално намијењена за родну равноправност или општија по својој природи, са надлежностима да примају и анализирају жалбе у вези са дискриминацијом на основу пола и рода.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Пајванчић, М. (2008). Правни оквир равноправности полова. Нови Сад: Завод за равноправност полова. (2) Пајванчић, М., и Петрушић, Н. (2014). Значај институционалних механизама за остваривање родне равноправности. Зборник радова Правног факултета, Нис, 67, 25–44. (3) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf;

Sources: (1) Council of Europe (2007). Recommendation CM/Rec(2007)17 of the Committee of Ministers to Member States on gender equality standards and mechanisms; (2) United Nations Fourth World Conference on Women (1995) – Beijing Platform for Action.

Алате треба схватити као операционализоване инструменте који се могу користити одвојено или комбиновати да би се обликовали углавном различити програми, у смислу циљева, приступа и димензија. Неки су практични, алати спремни за употребу (као што су приручници и комплети алата), док су други сложеније комбинације различитих елемената (као што је родна статистика).

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Интерполност је кровни термин који означава низ различитих варијација тјелесних карактеристика особе које се не подударају са строгим медицинским дефиницијама женског или мушког пола. Ове карактеристике могу бити хромозомске, хормоналне и/или анатомске и могу бити присутне у различитом степену. Многе варијанте полних карактеристика одмах се откривају при рођењу или чак и раније. Понекад ове варијанте постају очигледне тек у каснијим фазама живота, често током пубертета. Иако је већина интерполних особа здрава, ипак врло мали проценат може имати здравствена стања која би могла бити опасна по живот ако се одмах не лијече.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Бурић, Вања (2020). Тијела која надилазе бинарност 2: Истраживање о правима интерсполне дјеце у здравственом систему Босне и Херцеговине. Сарајево: Сарајевски отворени центар. Доступно на: https://soc.ba/site/wp-content/uploads/2020/11/HRP53-FINAL_web.pdf

Извори на енглеском језику: European Commission (2012). Trans and Intersex People − Discrimination on the Grounds of Sex, Gender Identity and Gender Expression. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Интерсекционална дискриминација описује дискриминацију која се одвија по неколико личних основа, карактеристика или идентитета који су међусобно интегрисани, преклапају се и неодвојиви су један од другог.

Видјети такође: вишеструка дискриминација │ multiple discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бекер, К. (2020). Вишеструка дискриминација жена у Србији и одабраним државама Европске уније: упоредна анализа. (Докторска дисертација). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Центар за родне студије. (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: European Union Agency for Fundamental Rights − FRA (2009). Homophobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity in the EU Member States: Part II – The Social Situation. Доступно на: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/397-FRA_hdgso_report_part2_en.pdf

У односу на родну равноправност, интерсекционалност је аналитичко средство за проучавање, разумијевање и реаговање на начине на које се пол и род укрштају са другим личним карактеристикама/идентитетима и како ови пресјеци доприносе јединственим доживљајима дискриминације. Полази од премисе да људи живе вишеструко слојевите идентитете проистекле из друштвених односа, историје и дјеловања структура моћи. Анализа пресјека има за циљ откривање вишеструких идентитета, разоткривање различитих врста интерсекционалне и вишеструке дискриминације и недостатака који се јављају као посљедица комбинације идентитета и интерсекционалности пола и рода са другим основама.

Видјети такође: интерсекционална дискриминација; вишеструка дискриминација │ intersectional discrimination, multiple discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бекер, К. (2020). Вишеструка дискриминација жена у Србији и одабраним државама Европске уније: упоредна анализа. (Докторска дисертација). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Центар за родне студије. (2) Докмановић, М. (2017). Вишеструка и интерсекционална дискриминација–концепт, дефиниције и увођење у законодавство. Правни живот: лист за правна питања и праксу, 66(10), 211-226.

Извори на енглеском језику: Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms. Доступно на: http://www.medinstgenderstudies.org/wp-content/uploads/Gender-Glossary-updated_final.pdf

J

Видјети такође: родни јаз у платама │ gender pay gap

Једнак приступ ресурсима подразумијева да жене имају могућности једнаког приступа, коришћења и користи од свих посебних ресурса (материјалних, финансијских, људских, социјалних, политичких, и тако даље).

Извори на енглеском језику: UN International Research and Training Institute for the Advancement of Women (INSTRAW). Glossary of Gender-Related Terms and Concepts. Доступно на: http://unamid.unmissions.org/Default.aspx?tabid=11012&language=en-US

Принцип једнаког поступања значи да не смије бити директне или индиректне дискриминације на основу пола и рода, укључујући мање повољан третман жена због трудноће и мајчинства. Повољније одредбе које се тичу заштите жена у вези са трудноћом и мајчинством и позитивне мјере које имају за циљ постизање стварне родне равноправности нису у супротности са начелом једнаког третмана.

Видјети такође: директна дискриминација; индиректна дискриминацијаdirect discrimination; indirect discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Закон о равноправности сполова у Босни и Херцеговини пречишћени текст, „Службени гласник БиХ“, 32/10.

Извори на енглеском језику: European Union (2014). EU Gender Equality Law: Update 2013. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Видјети такође: једнака плата за рад једнаке вриједности equal pay for work of equal value

Једнака плата за рад једнаке вриједности, без дискриминације на основу пола или брачног статуса, с обзиром на све аспекте плаћености и услова накнаде. Будући да структуре надокнада и системи класификације послова могу бити пристрасни, послови које обавља већина жена имају тенденцију да буду класификовани на ниже нивое.

Видјети такође: родни јаз у платамаgender pay gap

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:(1) Родни јаз у платама у земљама Западног Балкана: Налази из Србије, Црне Горе и Македоније. (н.д.). [Policy Brief]. Београд: Фондација за развој економске науке. https://fren.org.rs/wp-content/uploads/2020/01/Policy-Brief.pdf (2) Дакић, С. (2016). Развој и примена модела варијација родног јаза на тржишту рада (Докторска дисертација). Нови Сад, Суботица: Универзитет у Новом Саду, Економски факултет.

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Овај концепт указује на непостојање препрека у економској, политичкој и друштвеној партиципацији на основу пола и рода. Такве препреке су често индиректне, тешко их је уочити и узрокују их и одржавају структурални феномени и друштвене репрезентације које су се показале посебно отпорним на промјене. Једнаке могућности као један од циљева родне равноправности заснива се на образложењу да је потребан читав низ стратегија, акција и мјера да би се отклониле дубоко укоријењене и трајне неједнакости.

Видјети такође: родна равноправностgender equality

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Пајванчић, М. (2008). Правни оквир равноправности полова. Нови Сад: Завод за равноправност полова.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Видјети такође: родна једнакостgender equity

Иако се често користе наизмјенично, равноправност и једнакост су два врло различита концепта. Једнакост полова подразумијева обезбјеђивање правичности и правде у расподјели добробити и одговорности између жена и мушкараца. Концепт препознаје да жене и мушкарци имају различите потребе и моћ и да ове разлике треба идентификовати и ријешити на начин који исправља неравнотежу међу половима. То може укључивати једнако дјеловање или поступак који је различит, али се сматра еквивалентним у погледу права, накнада, обавеза и могућности.

Док се међународни уговори о људским правима односе на „равноправност”, у другим секторима се често користи термин „једнакост”. Термин „једнакост полова” понекад се користи тако да одржава стереотипе о улози жена у друштву, што сугерише да се према женама треба односити „поштено” у складу са улогама које обављају. Ово разумијевање ризикује да одржи неједнаке родне односе и учврсти родне стереотипе који штете женама.

Због тога би термин требало користити опрезно како би се осигурало да не прикрива оклијевање да се отвореније говори о дискриминацији и неједнакости.

Видјети такође: родна равноправност │ gender equality

Извори на енглеском језику: (1) Desprez-Bouanchaud, A., Doolaege, J., and Ruprecht, L. (1999). Guidelines on Gender-Neutral Language, Paris, Unesco, Paris. Доступно на:

http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001149/114950mo.pdf; (2) CEDAW Committee (2010). General Recommendation No 28 on the core obligations of States parties under Article 2 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women.

K

Представља све појединце који се не уклапају у „норме” рода и сексуалности. Историјски гледано, ово је на енглеском језику био погрдни жаргонски израз који се користио за препознавање особа из заједнице лезбејки, геј, бисексуалних, трансродних, квир и особа које испитују своју сексуалност. Од 1980-их, ЛГБТК заједница је тај термин прихватила и повратила као симбол поноса.

Видјети такође: ЛГБТК │ LGBTQ

Извори на енглеском језику: http://itspronouncedmetrosexual.com/2011/11/breaking-through-the-binary-gender-explained-using-continuums/#sthash.0tk9DsMr.dpuf

Теоретско разматрање развијено у хуманистичким наукама средином 1980-их, у контексту растућег теоретског интересовања за сексуалност, што се подударало са усвајањем ријечи „квир” у грађанском покрету, која је раније имала пежоративно значење. Основна теза о позитивности статуса сексуалности „ван закона/правде” произилази из пропитивања нормалности и перформативности хетеросексуалног идентитета.

Извори на енглеском језику: Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks.

Видјети такође: родне квоте │ gender quotas

Комерцијално сексуално искоришћавање се односи на искоришћавање дјечака и дјевојчица (испод 18 година старости) за проституцију, порнографију или друге врсте сексуалних активности, у које дјеца бивају укључена у замјену за храну, склониште или задовољавање основних потреба. Може такође да се односи на искоришћавање одраслих (углавном жена) у овим активностима, на које могу бити директно или индиректно присиљене.

Видјети такође: сексуално искоришћавање │ sexual exploitation

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Грујић, М. (2013). Експлоатација жртава трговине људима. Правне Теме, 1(03), 240–253. (2) Јовановић, С., & Галоња, А. (2011). Заштита жртава трговине људима у кривичном и прекршајном поступку. Београд: Удружење тужилаца и заменика јавних тужилаца Републике Србије. (3) Матак, Ш., & Варгек, А. (2012). Трговање људима у сврху сексуалног искориштавања – утјече ли легализација проституције на смањење трговања људима? Правник : часопис за правна и друштвена питања, 46(92), 59–80. (4) Ристановић Николић, В. (2013). Трговина женама у циљу сексуалне експлоатације. У Ратни злочин силовања (стр. 157–168). Жене у црном. (5) Симић, О. (2013). Сексуално злостављање жена и експлоатација деце од стране мировних снага. У Ратни злочин силовања (стр. 145–155). Жене у црном. (6) Тимотијевић, М. (2012). Проституција на феминистичкој политичког агенди. У А. Захаријевић (Ур.), Неко је рекао феминизам? (стр. 206–223). Сарајевски отворени центар.

Извори на енглеском језику: Based on International Labour Organization − ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Компетенције за родну равноправност односи се на вјештине, атрибуте и понашања која су људима потребна да би се родна питања ефикасно укључила у политике и планове и помогла у изградњи родне равноправности. Подразумијева теоријско и практично знање различитих алата који се могу користити за овај процес. Потребно је препознати чињеницу да ниједна политичка или организациона акција није родно неутрална и да политике на различите начине утичу на жене и мушкарце.

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Effective Gender Equality Training: Analysing the Preconditions and Success Factors. Доступно на: http://eige.europa.eu/lt/rdc/eige-publications/effective-gender-equality-training-analysing-preconditions-and-success-factors-main-findings

Видјети такође: позитивне мјере │ positive measures

Све методе које укључују заједничке консултације или рад у оквиру радних група, think-tank организација, рад на директоријумима, базама података, организационим графиконима, конференције, семинаре, јавне расправе и сл.

Видјети такође: консултације са заинтересованом јавношћу/актерима │ stakeholder consultations

Извори на енглеском језику: EIGE (2014). Effectiveness of Institutional Mechanisms for the Advancement of Gender Equality: Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action in the EU Member States

Консултације са заинтересованим странама помажу да законодавство и креирање политика (ЕУ) буду транспарентни, добро циљани и кохерентни. Консултације – заједно са процјенама и одређивањем утицаја и стручности – кључни су алат за транспарентно и информисано креирање политика. Помажу да се осигура да се одлуке доносе у складу са принципима пропорционалности и супсидијарности и да се заснивају на доказима и искуствима и ставовима оних на које политике утичу и који су укључени у њихову примјену. Актери укључују родне експерткиње и експерте, женске организације, друге организације цивилног друштва и социјалне партнере.

Консултације са заинтересованим странама дио су партиципативног приступа увођењу родне равноправности. Блиска веза са свим заинтересованим странама од суштинског је значаја током читавог циклуса политике да би се узеле у обзир бриге, очекивања и ставови различитих циљних група. Препоручује се да се могућности и структуре за укључивање заинтересованих страна и консултације укључе у процесе доношења политика.

Видјети такође: консултативне и партиципативне технике и алати │ consultative and participatory techniques and tools

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE. Module on Gender-Sensitive Stakeholder Consultation. Доступно на: http://eige.europa.eu/gender-mainstreaming/tools-and-methods/gender-sensitive-stakeholder-consultation

У европским земљама, кохабитација се користи за невјенчане парове који живе заједно у дугорочним везама које замјењују формални брак.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти

Видјети такође: центар за жртве сексуалног насиља; женски центар; склониште за жене │ sexual violence referral centre; women’s centre; women’s shelter

Култура насиља се односи на елементе културе или друштвеног живота оличене кроз религију, идеологију, језик, културу, закон и науку, који се користе да се оправда или легитимизује директно или структурално насиље, како би директно или структурално насиље изгледало исправно, или бар не погрешно.

 

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (2) Буљубашић, Б. (2021) Његовање културе насиља. Сарајево: Медиацентар Сарајево. https://www.media.ba/bs/mediametar/njegovanje-kulture-nasilja. (3) Азиновић, В., Басуенер, К., Вебер, Б. (2012) Процјена потенцијала за обнову етничког насиља у Босни и Херцеговини: Анализа сигурносних ризика. Сарајево: Факултет политичких наука, Атлантска иницијатива. http://www.democratizationpolicy.org/pdf/DPC-AI_Sigurnosna_Studija_BiH.pdf.

Извори на енглеском језику: Galtung, J. (1990), ‘Cultural Violence’, Journal of Peace Research, Vol. 27, No 3.

Овај термин се односи на комплексност увјерења која оснажују сексуалну агресију мушкараца и подржава насиље над женама. Описује друштво у којем се насиље сматра нечим секси, а сексуалност насиљем. Манифестације културе силовања укључују случајеве сексуалног насиља који се крећу од сексуалних опаски преко сексуалног додиривања до силовања, као и одобравање таквог насиља над женама и његово представљање као нормално.

Израз се такође може користити у вези са одређеним групама или окружењима, попут ратног силовања или силовања у затвору.

Извори на енглеском језику: Buchwald, E., Fletcher, P. R., and Roth, M. (2005). Transforming a Rape Culture, rev. ed., Minneapolis, Minn., Milkweed Editions

Кућни послови (за разлику од плаћених кућних послова) су неплаћени послови одржавања домаћинства које обављају чланице и чланови домаћинства. Жене свуда и даље сносе примарну одговорност за кућне послове.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf.

Л

Кровни израз који означава индивидуе из заједнице лезбејки, геј, бисексуалних, трансродних, квир и особа које испитују своју сексуалност. Треба имати у виду да постоје варијације овог израза, као што су ЛГБ, ЛГБТ, ГЛБТ, ЛГБТК+ и ЛГБТИ. Посљедњи од њих изричито укључује интерполне особе (И). Постоје и верзије које обухватају асексуалне особе (на примјер, ЛГБТКА). Уопштено говорећи, ови акроними групишу особе чији су родни идентитет или сексуалност нормативни.

Sources: (1) http://itspronouncedmetrosexual.com/2013/01/a-comprehensive-list-of-lgbtq-term-definitions/; (2) FRA (2014). EU LGBT survey – European Union lesbian, gay, bisexual and transgender survey – Main results. Доступно на: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra-eu-lgbt-survey-main-results_tk3113640enc_1.pdf; (3) EIGE експерткиње и експерти

Лезбофобија је ирационалан страх од лезбејки, и аверзија (антипатија) према њима.

Извори на енглеском језику: Дефиницију је развио независни експерт, ослањајући се на рад Европског парламента и Агенције за основна права Европске уније (ФРА).

Израз који се користи као метафора и који указује на дискриминаторски образац запошљавања који раднике, а углавном раднице, држи на нижим радним мјестима, са ниском покретљивошћу и невидљивим препрекама за напредовање у каријери.

Видјети такође: стаклени плафон │ glass ceiling

Извори на енглеском језику: Дефиницију је развио независни експерт

Људска права жена и дјевојака су неотуђиви, интегрални и недјељиви дио универзалних људских права. Потпуно и равноправно учешће жена у политичком, грађанском, економском, социјалном и културном животу на државном, регионалном и међународном нивоу и искорјењивање свих облика дискриминације на основу пола, приоритетни су циљеви међународне заједнице.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Радачић, И. (2010). Развој људских права жена у пракси Еуропског суда за људска права. Ин ANNALES PILAR 2010.–Међународна конференција Људска права жена (п. 26). (2) Мршевић, З. (2011). Ка демократском друштву: Родна равноправност. Институт друштвених наука. (3) Бакшић Муфтић, Јасна. (2002). Систем људских права. Сарајево: Фонд отворено друштво и Магистрат (4) Бакшић Муфтић, Јасна. (2006). Женска права. Сарајево: Правни факултет

Извори на енглеском језику: Vienna Declaration and Programme of Action, adopted by the World Conference on Human Rights in Vienna on 25 June 1993. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/Vienna.aspx

M

Положај без значаја (или од безначајне важности), утицаја моћи.

Видјети такође: групе у неповољнијем положају │ disadvantaged groups

Различите групе људи унутар дате културе, контекста и историје које су у ризику да буду изложене многострукој дискриминацији, усљед међусобног дјеловања различитих личних карактеристика или основа, попут пола, рода, старосне доби, етницитета, религије или увјерења, здравственог статуса, инвалидитета, сексуалне оријентације, родног идентитета, образовања или личне зараде (прихода), или живота на различитим географским локацијама. Припадност таквим групама или чак мишљење да припадају њима повећава ризик од неједнакости у погледу приступа правима и коришћења услуга и добара у разним доменима, попут приступа образовању, запошљавању, здравству, социјалној и стамбеној помоћи, те заштити од насиља у породици или институционалног насиља и правди.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Малкић, Аида и Емина Бошњак (2019). Позиција, укљученост и права жена које припадају мањинским и маргинализираним групама у Босни и Херцеговини. Сарајево: Фондација ЦУРЕ. (2) Мујић, Медина (2018): Дигитално насиље над маргинализованим групама у босанскохерцеговачким онлине медијима. Сарајево: Фондација ЦУРЕ.

Извори на енглеском језику: Information provided by European Union Agency for Fundamental Rights (FRA) and the Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights (UN OHCHR) – Treaty bodies.

Различити појмови шта значи бити мушкарац, укључујући обрасце понашања који су повезани са мјестом мушкарца у датом скупу родних улога и односа. Укључује проучавање мушких вриједности и норми које друштво поставља пред мушкарце, идентификовање и рјешавање проблема са којима се мушкарци и дјечаци суочавају у пословном свијету и промовисање позитивних улога које мушкарци и дјечаци могу играти у постизању родне равноправности.

Видјети такође: брижни маскулинитет; хегемонијски маскулинитет │ caring masculinity; hegemonic masculinity

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Вучић, Никола (2021). Критика токсичне мушкости: преглед сувремених истраживања. Сарајево: Friedrich-Ebert-Stiftung, https://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/17689.pdf (2) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација

Sources: (1) European Union (2005), Glossary of Gender and Development Terms, in Toolkit on Mainstreaming Gender Equality in EC Development Cooperation (Chapter 1, section 3). Доступно на: https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/toolkit-mainstreaming-gender-section-3_en.pdf

(2) United Nations (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на:

http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16

Медицински абортус је безбједна и ефикасна нехируршка метода прекида трудноће у раном стадијуму употребом одређених лијекова који се узимају орално или путем инјекција.

Извори на енглеском језику: Centre for Reproductive Rights. Legal Glossary. Доступно на: http://reproductiverights.org/node/339

Заштићена веза која омогућава учење и експериментисање, као и то да лични потенцијал и нове вјештине цвјетају кроз процес у којем једна особа, менторица или ментор, подржава каријеру и развој друге особе, под менторством, изван нормалног односа надређени-подређени. Менторство се све више користи за подршку личном или професионалном развоју жена.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Општи методолошки приступи који олакшавају интеграцију родне димензије у политике и програме. Користе различите алате на стратешки начин, предлажу кохерентне системе за родну равноправност и могу да се комбинују заједно ради прикупљања информација, унапређивања знања и обликовања различитих програма.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Видјети такође: институционални механизми за родну равноправност │ institutional mechanisms for gender equality

Термин „мигранткиње” обухвата широк спектар жена у много различитих ситуација, али генерално се односи на недржављанке које су се доселиле (или настоје да се преселе) у земљу из друге државе – обично, али не нужно из земље свог држављанства, и чије присуство у држави у коју су се преселиле може бити законито или редовно.

Штавише, пресељење (или покушај пресељења) можда није увијек добровољно, јер ће понекад дотичне жене бити доведене у земљу силом, непримјереним притиском или обманом, ради њихове будуће експлоатације, а у другим случајевима могу бити принуђене на пресељење и због економских или природних непогода или еколошких катастрофа.

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Ждраловић, Амила, Саша Гаврић и Мирела Рожајац-Зулчић, ур. (2020). Зборник радова Којег је рода сигурност? 20 година Резолуције Вијећа сигурности 1325 “Жене, мир и сигурност” и њезина проведба у Босни и Херцеговини. Сарајево: Сарајевски отворени центар.

Извори на енглеском језику: McBride, J. (2009). Access to Justice for Migrants and Asylum Seekers in Europe. Report prepared for the European Committee on Legal Cooperation (CDCJ) of the Council of Europe

Миграција унутар земље или ван граница зарад брака, тренд који је постао заступљенији усљед глобализације, повећане мобилности и великог броја миграција зарад рада у земљама домаћинима. Миграције због породице укључују брачне миграције друге и наредних генерација које у земљу домаћина доводе партнере из своје домовине, међународне бракове држављана и недржављана који су настали усљед туризма, образовања, пословних и професионалних активности, и на крају пресељења читавих породица.

Постоје различита питања у оквиру овог облика миграције, у распону од неједнаког нивоа развоја унутар земаља и међу њима; презаступљеност жена мигранткиња због остваривања брака; економска и социјална мобилност; договорени бракови и све већи број невјеста које се наручују путем интернета и поште; имиграционе политике, интеграција и идентитет; и појава нових грађана у земљама које примају мигранте.

Брачне мигранткиње су жене које су у великом ризику да буду изложене одређеним облицима родно заснованог насиља (психолошко или физичко насиље у породици, принудни бракови, рад у породици, итд.) и могу имати ограничен приступ услугама заштите и подршке.

Извори на енглеском језику: Websites of the European Commission, the Organisation for Economic
Co-operation and Development (OECD) and the Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights (UN OHCHR) – Treaty bodies

Ниво зараде дефинисан законом или споразумом, који представља најнижу могућу стопу коју послодавац смије да плаћа.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Видјети такође: позитивне мјере │ positive measures

Законодавне и друге мјере чији је циљ заштита жртава, као и њихових породица и свједока од било ког другог облика насиља и поновне виктимизације или секундарне виктимизације, у свим фазама истраге и судског поступка.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210

Мјере родног оснаживања се односе на „процес одоздо према горе” подизања свијести и изградње капацитета који доводе до већег учешћа у трансформацији односа родне моћи кроз појединце или групе који развијају свијест о женској подређености и граде свој капацитет да је оспоре.

Извори на енглеском језику: Based on BRIDGE (1997). Gender and Empowerment: Definitions, Approaches and Implications for Policy, prepared by Zoë Oxaal and Sally Baden

Мушко људско биће; особа којој је додијељен мушки пол при рођењу, или особа која себе дефинише као мушкарца

Мушке студије заснивају се на мушким покретима и на заједничком циљу, који дијеле са феминисткињама, о стварању партнерства у родном оквиру седамдесетих и оспоравању прихваћених појмова мушкости и женствености. Ипак, феминистичке и мушке студије нису увијек дијелиле заједничке епистемолошке интересе, јер је постојала стална могућност преузимања и злоупотребе феминистичког знања. Деведесетих година је хегемонијски маскулинитет интегрисан у мушке студије, а данас је епистемолошка позадина и даље амбивалентна, што је знак транзиције „маскулинитета”, а такође и удаљавање од њега у квир студијама.

Извори на енглеском језику: Based on Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks

Биолошка референца на мушки пол

Н

Фраза “најбоље праксе” односи се на прикупљање и примјену знања о томе шта функционише, а шта не функционише у контексту промоције родне равноправности и недискриминације жена у различитим ситуацијама и контекстима. То су и научене лекције, али и процеси учења, повратне информације, осврти и анализе.

Извори на енглеском језику: United Nations Department of Economic and Social Affairs. Доступно на: http://www.unpan.org/Directories/UNPAGlossary/tabid/928/Default.aspx

Накнаде су економски, социјални, политички или психолошки поврати од употребе ресурса, укључујући задовољавање како практичних потреба (храна, становање и сл.) тако и стратешких интереса (образовање и обука, повећање политичке моћи и слично).

Извори на енглеском језику: Based on UN International Research and Training Institute for the Advancement of Women. Glossary of Gender-Related Terms and Concepts. Доступно на: http://unamid.unmissions.org/Default.aspx?tabid=11012&language=en-US

У контексту инцидената родно заснованог насиља, налог за заштиту представља брзи правни лијек за заштиту особа у ризику од било којег облика насиља забраном, ограничавањем или прописивањем одређеног понашања починиоцу. Широк спектар мјера обухваћених таквим наредбама значи да оне постоје под различитим називима, као што су забрана приласка, налог о изузимању, налог за избацивање, налог за заштиту.

Преступник који одбије да се повинује налогу суочава се са кривичним или грађанским казнама, у зависности од конкретног случаја и правног контекста у земљи.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence Explanatory Report CM(2011)49-addfinal.

Дискриминација на послу може се састојати од физичког или психолошког насиља, које може бити засновано на полу. Најјаснија илустрација овога је сексуално узнемиравање, али узнемиравање праћено насиљем или пријетњом насиљем не мора имати сексуалну намјеру. Истраживања указују да постоји уска веза између насиља на раду и сталног посла, пола, младих и одређених високо ризичних професионалних сектора.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Насиље над женама представља кршење људских права и вид дискриминације жена. Насиље над женама подразумијева сваки чин родно заснованог насиља који за резултат има или ће вјероватно имати физичку, сексуалну, психолошку или економску повреду или патњу жена, укључујући пријетње таквим дјелима, присилу, односно неосновано лишавање слободе, било да се дешава у јавном или у приватном животу.

 

Облици и манифестације насиља над женама обликују се социјалним и културним нормама, као и динамиком сваког социјалног, економског и политичког система. Фактори попут расног или етничког поријекла жена, касте, класе, мигрантског или избјегличког статуса, старости, религије, сексуалне оријентације, брачног статуса, инвалидитета или ХИВ статуса утицаће на то које облике насиља жене трпе и како их доживљавају.

Уопштено говорећи, дефиниције и описи насиља над женама истичу да се ова врста насиља заснива на роду; стога се појмови „насиље над женама” и „родно засновано насиље” често користе као синоними. У одређеном смислу, израз „усмјерено против жена” се додаје да би се дала родна димензија насиљу које се врши. Други концепти, попут „насиље мушкараца над женама” / “мушко насиље над женама” односе се на починиоце и жртве како би се избјегла родна неутралност.

Видјети такође: родно засновано насиље над женама; жртва; преживјела/ли │ gender-based violence against women; victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Аутономни женски центар, https://www.womenngo.org.rs/srpski/11-konsultacije-za-zene/30-nasilje-u-partnerskim-odnosima-i-u-porodici

Извори на енглеском језику: (1) Council of Europe (2011). Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 10; (2) United Nations (1993). UN Declaration on the Elimination of Violence against Women. General Assembly Resolution 48/104

Насиље које су искусиле жене и дјевојке током оружаног сукоба, у распону од физичког, сексуалног до психолошког насиља које су починили и државни и недржавни актери. Ови облици насиља укључују убиства, мучење и друга окрутна, нељудска или понижавајућа поступања или кажњавања, отмице, осакаћивање и сакаћење, принудно врбовање боркиња, силовање, сексуално ропство, сексуално искоришћавање, нестанак и принудно затварање жена, принудни брак, принудну проституцију, принудни побачај, принудну трудноћу и принудну стерилизацију.

Сексуално насиље се користи током оружаног сукоба из много различитих разлога, за мучење, за наношење повреда, извлачење информација, деградирање и застрашивање и уништавање заједница. Силовање жена користи се за понижавање противника, истјеривање заједница и група са земље и намјерно ширење HIV-а. Жене се приморавају на сексуални и кућни рад. Жене се такође отимају, а затим приморавају да служе као „супруге” за награђивање бораца.

Извори на енглеском језику: United Nations (2006). In-Depth Study on All Forms of Violence against Women. Report of the Secretary-General. UN Document A/61/122/Add.1

Насиље над женама и дјевојчицама у притвору односно на локацијама у којима су њихова права ограничена. Акти насиља на оваквим локацијама, као што су полицијски центри, поправни домови, затвори, социјалне установе, имиграциони центри, представљају насиље које чини држава. Жене у притвору могу бити у посебном ризику од насиља од стране службеног особља, са ограниченим могућностима за пријаву оваквих случајева.

 Извори на енглеском језику: United Nations (2006). In-Depth Study on All Forms of Violence against Women. Report of the Secretary-General. UN Document A/61/122/Add.1

Образац нападачког и принудног понашања, укључујући физичка, сексуална и психолошка дјела, као и економску присилу, коју одрасли или адолесценти могу да користе против својих интимних партнера без њиховог пристанка. Настали осјећај срама, страха и беспомоћности доводи до ниског нивоа извјештавања и, посљедично, релативно мало осуђујућих пресуда.

Највећи терет насиља над интимним партнерима мушкарци наносе својим партнеркама.

Sources: (1) UN Women Training Centre Glossary. Доступно на: https://trainingcentre.unwomen.org/mod/glossary/view.php?id=36; (2) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Report

Насиље у интимној вези је врста насиља које врши интимни партнер. Оно се дешава када су двије особе у вези. Природа овог насиља је да може бити физичко, емотивно или сексуално, укључујући и прогањање. Може бити извршено у непосредном контакту или електронски, као што су SMS поруке или постављање сексуалних фотографија на интернет.

Насиље у интимној вези међу тинејџерима постаје све актуелнија област истраживања, и показује се да је веома слично партнерском насиљу међу одраслима. Пораст интересовања за овај вид насиља дјелимично произилази из измијењеног начина на који младе жене и мушкарци, тинејџерке и тинејџери описују своје интимне партнере и партнерке.

Видјети такође: силовање на интимном састанку, насиље у интимним партнерским односима │ date rape, intimate partner violence

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Богавац, Л., & Попадић, Д. (2014). “Како да спречите насиље у адолесцентној љубавној вези?” Водич за тинејџерке и тинејџере и одрасле који о њима брину. Приручник за примену у редовном наставном програму основних и средњих школа (YES I AM Први стручни часопис у Србији за превенцију сексуалног насиља, Св. 4). Београд: Инцест траума центар. http://www.iskra.org.rs/biblioteka_files/Yes-I-am-mart-2014.pdf

Извори на енглеском језику: (1) Centers for Disease Control and Prevention (2016). Understanding teen dating violence: Factsheet. (2) Saltzman, L., Fanslow, J., McMahon, P., & Shelley, G. (2002). Intimate partner violence surveillance: Uniform definitions and recommended data elements. (3) Resources of the EU project, ‘Changing Attitudes to Dating Violence in Adolescents’, Доступно на: http://www.cavaproject.eu/

Сваки акт физичког, сексуалног, психолошког или економског насиља који се дешава у оквиру породице или домаћинства, без обзира на биолошке или правне везе између чланова породице, или између бивших или актуелних супружника или партнера, без обзира на то да ли починилац живи са жртвом.

Видјети такође: насиље у интимним партнерским односима; жртва; преживјела/лиintimate partner violence; victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Грбић Павловић, Николина. 2020. Насиље у породици у доба пандемије. Сарајево: FES. (2) Башић, Санела (2020). Насиље дјеце над родитељима: концептуализација, преваленција, обиљежја жртве и починитеља, експликацијски модели и психосоцијалне интервенције, Sarajevo Social Science Review, 83-108. (3) Ајдуковић М., Г. Павликовић (ур.) (2000): Насиље над женом у обитељи, Загреб: Друштво за психолошку помоћ. (4) Петрић, Александра и Џенана Радончић (2020). Заштита жена од насиља у правосудном систему Босне и Херцеговине – Анализа праћења кривичних и прекршајних поступака у области заштите од родно заснованог насиља у Босни и Херцеговини. Фондација Удружене жене Бања Лука и Центар за правну помоћ женама Зеница. (5) Халиловић, Мајда, Иванка Марковић и Нејра Вељан, ур. (2019). Поновно читање и анализа пресуда за насиље у породици у Босни и Херцеговини. Сарајево: Атлантска иницијатива. (6) Мушић, С. (2018). Насиље у породици кроз правни оквир у Босни и Херцеговини. Зборник радова Правног факултета Свеучилишта у Мостару бр. XXВИ., 2018. стр. 168-187. Мостар: Правни факултет Свеучилишта у Мостару. (7) Петрић, Наталија, Сабиха Хусић и Ирма Шиљак (2018). Приручник за праћење примјене Конвенције Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Бања Лука: Фондација Удружене жене. (8) Ћехајић-Чампара, Маида и Нејра Вељан (2018). Анализа судске праксе у предметима насиља у породици у Босни и Херцеговини. Сарајево: Атлантска иницијатива. (9) Мујезиновић, Јасмина, Горица Ивић и Радмила Жигић (2018). Мултисекторска сарадња у спречавању насиља у породици у Босни и Херцеговини – Основна студија. Фондација „Лара“, Виве Жене, Сигурна мрежа Босне и Херцеговине. http://unitedwomenbl.org/rodno-zasnovan3ilje-dokumenti/ (10) Петрић, Наталија и Ненад Галић (2015). Основна студија – Анализа усклађености законодавства и јавних политика у Босни и Херцеговини са Конвенцијом Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Бањалука: Удружене жене, Друго допуњено издање. (11) Халиловић, Мајда (2015). Преживјеле говоре: Осврт на одговоре кривичноправног система на насиље у породици у Босни и Херцеговини. Сарајево: Атлантска иницијатива и DCAF. (12) Галић, Ненад и Хеtep Хухтанен, ур. (2014) Приручник: Судска разматрања случајева насиља у породици у БиХ. Сарајево: DCAF и Атлантска иницијатива. Доступно на: https://www.dcaf.ch/sites/default/files/publications/documents/Nasilja_u_porodici_prirucnik_Final_Bos.pdf (13) OSCE (2011). Кривична одговорност и санкционирање починилаца насиља у породици: Анализа и препоруке о кривичноправним санкцијама у предметима насиља у породици у Босни и Херцеговини. Сарајево: Мисија OSCE. (14) Закон о заштити од насиља у породици, “Службени гласник Републике Српске” бр. 102/12, 108/13, 82/15 и 84/19. (15) Кривични законик Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске”, број 64/17. (16) Стратегија за сузбијање насиља у породици Републике Српске (2020-2024 година). https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpos/oPorodica/Pages/Splash.aspx#collapsible0 (17) Закон о заштити од насиља у породици. Службене новине ФБиХ, број 20/2013.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence. Council of Europe Treaty Series No 210

Насиље у породици и насиље у домаћинству често се употребљавају као синоними без икаквих посебних разлика у њиховим дефиницијама. Међутим, у многим европским земљама насиље у домаћинству преводи се на локалне језике и у законима дефинише као насиље у породици. Ова чињеница може проузроковати да заштита и подршка женама жртвама насиља у домаћинству зависи од дефиниције породице, која можда не обухвата све разнолике облике породице.

Видјети такође: насиље у породици; жртва; преживјела/лиdomestic violence; victim; survivor

Извори на енглеском језику: CEDAW Committee. Dialogues with the States parties’ delegations during the consideration of their report under the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women

Поступци за прекид трудноће које обављају особе које немају потребне вјештине или у окружењу без основних медицинских и стандардних санитарних услова, или обоје. Иако се чини да је дефиниција повезана са процесом, карактеристике небезбједног побачаја дотичу се неприкладних околности прије, током или након прекида трудноће.

У земљама у којима је абортус илегалан, законски високо ограничен и/или недоступан, жене немају другог избора него да прибјегну небезбједном абортусу, чиме се излажу повећаном ризику од смртности или морбидитета.

Извори на енглеском језику: World Health Organization – WHO (2008). Unsafe Abortion: Global and Regional Estimates of the Incidence of Unsafe Abortion and Associated Mortality. Доступно на: http://whqlibdoc.who.int/publications/2011/9789241501118_eng.pdf?ua=1

У односу на родну равноправност, невидљиве препреке односе се на ставове и основне традиционалне претпоставке, норме и вриједности које спречавају оснаживање/пуно учешће жена у друштву.

Видјети такође: стаклени плафон │ glass ceiling

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Невладине организације (НВО), које се често називају и „организацијама цивилног друштва” и женским организацијама, непрофитне су, добровољне групе грађана, углавном независне од владе, које се организују на локалном, државном или међународном нивоу како би се бавиле питањима заштите јавног добра. НВО су препознате као кључни актери трећег сектора у предјелу развоја, људских права, хуманитарних акција, родне равноправности, животне средине и многих других области јавног дјеловања.

Женске невладине организације су најпознатије по двије различите, али често међусобно повезане врсте активности: пружање услуга женама у невољи и организовање јавног заговарања и јавних кампања у потрази за друштвеном трансформацијом потребном за постизање родне равноправности.

НВО су такође активне у широком спектру других специјализованих улога као што су изградња паритетне демократије, рјешавање сукоба, анализа политике, истраживање и пружање информација. НВО су кључни партнери влада у тежњи за родном равноправношћу. Представљањем ставова својих чланица о питањима релевантним за родну равноправност, давањем приједлога или сугестија, сарадњом на одређеним пројектима, истраживањем стварних проблема или, у контексту медија, давањем видљивости и легитимитета питањима родне равноправности, НВО имају улогу у постизању родне равноправности, коју државе морају да цијене и подстичу.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Ждраловић, Амила и Златиборка Попов Момчиновић (2019). Активизми с маргина: проћена капацитета десет одабраних женских организација. Сарајево: Фондација ЦУРЕ (2) Гаврић, Саша, Зорана Антонијевић, Јасмина Чаушевић и Маида Загорац (2020). Залагање, заговарање, лобирање. Феминистички приручник за активисткиње/активисте и заштитнице/заштитнике женских права у Босни и Херцеговини. Сарајево: Фондација ЦУРЕ

Sources: (1) Council of Europe (2007). Recommendation CM/Rec(2007)17 of the Committee of Ministers to Member States on gender equality standards and mechanisms; (2) EIGE експерткиње и експерти

Видјети такође: тијела за равноправност │ equality bodies

Посао који производи робу и услуге, али који не доноси директну накнаду или други облик плаћања. У својој уској дефиницији, односи се на кућне послове и послове његе. Неплаћени рад је неравномјерно распоређен међу женама и мушкарцима, а жене имају већу стопу учешћа у овом неплаћеном послу.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Економска вриједност неплаћених послова старања у Републици Србији (2020). UN Women https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2020-10/Ekonomska%20vrednost%20neplacenih%20poslova_izvestaj.pdf

Sources: (1) Alexander, P., and Baden, S. (2000). Glossary on Macroeconomics from a Gender Perspective. Bridge Institute of Development Studies. Доступно на:

http://www.iiav.nl/epublications/2000/glossary_on_macroeconomics.pdf; (2) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (3) Дефиницију развили EIGE и независни експерти и експерткиње

Видјети такође: неплаћени посао │ unpaid work

Нерегуларно и/или несигурно запослење односи се на различите облике нестандардног, атипичног, алтернативног запослења. Нередовни и/или несигурни рад често је повезан са непуним радним временом, сезонским и повременим пословима, самозапошљавањем, радом на одређено време, привременим радом, дежурством, радом од куће и радом у агенцијама.

Димензије таквог рада могу, између осталог, укључивати неизвјесност наставка рада, недостатак контроле над процесом рада, ниске приходе и ограничену социјалну и регулаторну заштиту. Ерозија стандардног радног односа може учинити запошљавање жена несигурнијим.

Видјети такође: нетипични облици запошљавања, нетипично запошљавање │ atypical work employment

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Ђурић Кузмановић, Татјана, Јасна Ковачевић и Анђела Пепић (2019). Род и економија. Сарајево: Сарајевски отворени центар.

Sources: (1) International Labour Organization – Bureau of Statistics. Defining and Measuring Informal Employment. Доступно на: http://www.ilo.org/public/english/bureau/stat/download/papers/meas.pdf; (2) Organisation for Economic Co-operation and Development – OECD. Доступно на:

http://www.oecd.org/general/searchresults/?q=precariousemployment&cx=012432601748511391518:xzeadub0b0a&cof=FORID:11&ie=UTF-8

Једна од основних норми несексистичке употребе језика је избјегавање двосмисленог генеричког мушког рода у граматичким облицима именица и „дискриминаторних израза који жене и мушкарце описују у погледу њиховог физичког изгледа или квалитета и улоге приписане њиховом полу”.

Видјети такође: родно осјетљив језик │ gender-sensitive language

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Савић, С. и друге. (2009). Род и језик. Нови Сад: Женске студије и Истраживања. (2) Чаушевић, Јасмина и Сандра Злотрг (2012). Начини за превладавање дискриминације у језику у образовању, медијима и правним документима. Сарајево: Удружење за језик и културу Лингвисти и Центар за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву. (3) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација

Извори на енглеском језику: (1) Unesco (1999). Guidelines on Gender-Neutral Language. Доступно на: http://unesdoc.unesco.org/images/0011/001149/114950mo.pdf; (2) Council of Europe (2007). Recommendation CM/Rec(2007)17 of the Committee of Ministers to Member States on gender equality standards and mechanisms

Нетипичним запошљавањем (некада се назива и “нестандардно запошљавање”) сматрају се облици радног ангажовања који излазе ван оквира стандардних радних односа, који се схватају као радни однос са пуним радним временом, на неодређено вријеме билатерални однос. Нетипично радно ангажовање (такође познато и као нестандардни рад) покрива велики и растући број облика рада и запошљавања одређен флексибилношћу и умањеном сигурношћу. Ове форме укључују рад са непотпуним радним временом или пола радног времена, повремене и сезонске послове, дијељење радног мјеста, уговоре на одређено вријеме, привремени рад, рад од куће, самозапошљавање, рад без радног мјеста, самозапосленост, рад неплаћених помажућих супружника или чланова/ица породице или у малим породичним фирмама. Одређене форме нетипичног запошљавања праћене су и недостатком одговарајуће регулативе, чиме се додатно умањује сигурност посла и социјална заштита.

Статистика радне снаге је генерално слаба када се ради о идентификовању и описивању нетипичних форми запошљавања. Жене се много чешће налазе у нетипичним радним односима и резултат тога је тај да је њихов положај на тржишту рада често потцијењен и лошије описан него позиција мушкараца. Осим тога, статистика радне снаге често не приказује адекватно разлике или сличности између радника и радница.

Треба напоменути да Свјетска организација рада ради на томе да унаприједи категоризацију нетипичних облика занимања и рада у статистици радне снаге.

Видјети такође: нерегуларно запошљавање и/или прекаријатirregular and/or precarious employment

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Арандаренко, М., Крстић, Г., Голицин, П., & Вујић, В. (2013). Процена утицаја политика у области запошљавања. Београд: Фондација за развој економске науке. (2) Бабовић, М. (2014). Положај жена у бизнис сектору у Србији. Београд: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. (3) Ђорђевић, Ј. М., Делић, А., и Баронијан, Х. (2014). Истраживање о самохраним родитељима, другим типовима породица и неформалној запослености у Србији. Београд: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. (4) Петрић, Наталија, Сабиха Хусић и Ирма Шиљак. (2018). Приручник за праћење примјене Конвенције Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Бања Лука: Фондација Удружене жене. (5) Ђурић Кузмановић, Татјана, Јасна Ковачевић и Анђела Пепић (2019). Род и економија. Сарајево: Сарајевски отворени центар.

Извори на енглеском језику: Based on (1) International Labour Organization – ILO (2015). World Employment and Social Outlook 2015: The Changing Nature of Jobs. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—dcomm/—publ/documents/publication/wcms_368626.pdf; (2) International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на:

http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Неплаћене економске активности које се обављају због директне користи домаћинства или за домаћинства рођака или пријатеља на реципрочној основи, укључујући свакодневне кућне послове и велику разноликост активности снабдијевања и/или професионалних активности, било као једино или као споредно занимање, које се обавља због добитка, и то не повремено, на границама законских, регулаторних или уговорних обавеза или изван њих, али искључујући неформалне активности које су такође дио криминалне економије.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Hughson, M., & Баћановић, В. (2014). Родна равноправност у Србији 2014: анализа стања у области економије. Института за криминолошка и социолошка истраживања (ИКСИ).

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Видјети такође: неформална економија │ informal economy

Приступ анализи домаћинства у којем је домаћинство приказано као комбинација времена чланица и чланова домаћинства с тржишним производима како би произвели оне производе или робе које домаћинство жели. Приступ игнорише унутрашњу организацију и структуру породица и домаћинстава, јер у контексту чисте неокласичне теорије, и аналогно начину на који се приступа анализи фирми, теорија претпоставља скупо и ефикасно пословање. Њен предмет интересовања не укључује само понашање домаћинства на тржишту (понуда радне снаге, потражња за добрима), већ и појаве као што су брак, плодност, образовање дјеце и расподјела времена.

Извори на енглеском језику: Alexander, P., and Baden, S. (2000). Glossary on Macroeconomics from a Gender Perspective. Bridge Institute of Development Studies. Доступно на:

http://www.iiav.nl/epublications/2000/glossary_on_macroeconomics.pdf

Обезбјеђивање његе особама које су сувише младе, болесне, старе или смањене способности или могућности да се старају о себи и које су зависне од његе коју пружа друга особа.

Видјети такође: брига о дјеци; брига о породициchildcare; family care

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Матковић, Г. (2012). Дуготрајна њега старих у Србији–стање, политике и дилеме. Становништво, 50(1), 1-18.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

O

У најширем смислу, обрезивање жена обухвата штетне процедуре над женским гениталним органима у немедицинске сврхе.

 

Првих година током којих се о овим поступцима штетним за жене и дјевојчице расправљало изван група које спроводе те поступке углавном су називани „женско обрезивање”. Тај израз, међутим, повлачи паралеле с мушким обрезивањем и посљедично ствара забуну између ове двије врло различите праксе. Из тог се разлога не препоручује коришћење појма „женско обрезивање”.

Видјети такође: генитално сакаћење женаfemale genital mutilation

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:(1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) (3) Рјешење Уставног суда Републике Српске број: У-6/20 од 27. јануара 2021. године, “Службени гласник Републике Српске”, број 11/21, стр. 17-19. (4) Кривични законик Републике Српске – члан 133, “Службени гласник Републике Српске”, број 64/17.

Извори на енглеском језику: World Health Organization – WHO (2008). Eliminating Female Genital Mutilation: An Interagency Statement – UNAIDS, UNDP, UNECA, UNESCO, UNFPA, UNHCHR, UNHCR, UNICEF, UNIFEM, WHO.

Обука о родној равноправности широк је концепт који обухвата било које образовно средство или процес чији је циљ да креаторе политика и друге актере у ЕУ и државама чланицама учине свјеснијим по питањима родне равноправности, изграде родне компетенције и омогући им да промовишу циљеве родне равноправности у свом раду на свим нивоима. Обука о равноправности полова обухвата широк спектар различитих образовних алата и процеса: курсеви и обука; обука особља; онлајн модули; материјали, смјернице и слични ресурси; савјетованја; и мреже за размјену професионалног искуства.

Видјети такође: развој компетенција за родну равноправност │ gender equality competence development

Sources: (1) European Institute for Gender Equality – EIGE (2013). Mapping Gender Training in the European Union and Croatia. Доступно на: http://eige.europa.eu/rdc/eige-publications/mapping-gender-training-european-union-and-croatia-synthesis-report; (2) EIGE (2014). Effective Gender Equality Training: Analysing the Preconditions and Success Factors. Доступно на: http://eige.europa.eu/lt/rdc/eige-publications/effective-gender-equality-training-analysing-preconditions-and-success-factors-main-findings

Процес развијања свијести и капацитета о родним питањима, да би се постигле личне или организационе промјене за родну равноправност.

Видјети такође: развој компетенција за родну равноправност │ gender equality competence development

Извори на енглеском језику: Reeves, H. and Baden, S. (2000). Gender and Development: Concepts and Definitions. Institute of Development Studies, Brighton.

Одговорност се односи на обавезу и одговорност државних структура и јавних службеника да спроведу родну равноправност и постигну циљеве политика родне равноправности, да извјештавају о постигнутом напретку и да одговарају у случају неиспуњавања наведених циљева родне равноправности.

Одговорност за родну равноправност захтијева да се одлуке јавних актера могу редовно процјењивати из перспективе потреба и интереса жена и мушкараца те да је родна равноправност један од стандарда на основу којег се процјењује учинак доносилаца одлука.

Видјети такође: родно осјетљив │ gender-sensitive

Sources: (1) Unifem (2008/09). Who Answers to Women? Gender & Accountability. Progress of the World’s Women; (2) United Nations Department of Economic and Social Affairs. Online Glossary on Governance and Public Administration. Доступно на: http://www.unpan.org/Directories/UNPAGlossary/tabid/928/Default.aspx

Видјети такође: родна расподјела моћи │ gender power relations

Бенчмаркинг је утврђен као критеријум, стандард или референтна тачка у односу на коју се постављају циљеви и може се мјерити напредак.

 

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Николин, С. (2015). Мониторинг и евалуација Женске платформе за развој Србије. Београд: Friedrich Ebert Фондација. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12171.pdf (2) Борић, Рада, ур. (2007). Појмовник родне терминологије према стандардима Еуропске уније. Загреб: Уред за равноправност сполова Владе РХ и Центар за женске студије. Доступно на: https://ravnopravnost.gov.hr/UserDocsImages/arhiva/preuzimanje/biblioteka-ona/Publikacija_Pojmovnik%20rodne%20terminologije%20prema%20standardima%20Europske%20unije.pdf

 

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Омбудсмена или омбудсменку обично именује влада или парламент, али они имају значајан степен независности и задужени су да заступају интересе јавности истрагом и рјешавањем жалби на лоше управљање или кршење права. У многим земљама у којима одговорност омбудсмена укључује заштиту људских права, омбудсмен је препознат као државна институција за људска права.

Видјети такође: државне институције за људска права │ National Human Rights Institutions (NHRIs)

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти

Организациона култура односи се на општеприхваћене вриједности и понашања у организацији, као што су радно вријеме, шале које се сматрају одговарајућим и начин понашања према колегиницама и колегама. Све се то уклапа у колективну, неизречену процјену о томе шта је релевантно, прихватљиво и/или важно у организацији.

 

Суштински елементи организационе културе су имплицитни; вјежбају се у свакодневним рутинама, дају заједничко упутство члановима организације и резултат су учења и унутрашње координације унутар организације. Штавише, они чине специфичан поглед на свијет.

 

Појединци не уче свјесно организациону културу, већ је интернализују у процесу социјализације. То показује да се институционална трансформација може догодити само ако се узме у обзир организациона култура.

Видјети такође: родно осјетљива институционална трансформацијаgender-sensitive institutional transformation

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Антонијевић, З. (2020). Родна ревизија: Алатке и методе за уродњавање политика, програма и пројеката. Сарајево: Friedrich Ebert Фондација. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/16358.pdf

Sources: Based on (1) EIGE (2014), Effective gender equality training: Analysing the preconditions and success factors. Доступно на: https://eige.europa.eu/sites/default/files/documents/MH0113602ENC_PDF.Web_.pdf; (2) EIGE (n.d.), ‘Institutional transformation’, Gender mainstreaming: methods and tools [online platform]. Доступно на: http://eige.europa.eu/gender-mainstreaming/tools-and-methods/institutional-transformation

Концепт из феминистичке теорије, са денотативним значењем интегрисања родне перспективе у разумијевање и конструкцију особа, појава, показатеља, ствари, односа, сектора дјеловања, друштвених подсистема и институција. У односу на људе, појам „ородњавање” односи се на процес социјализације према доминантним родним нормама. Такође се може односити на усвајање алтернативног родног идентитета и трансценденцију свих препознатих начина како бити, живјети и подржавати одређени род (родна флуидност).

 

Савремена концептуализација рода у домену родног идентитета жена историјски потиче од чувене тезе Симон де Бовоар, изражене у њеној књизи Други пол: „Женом се не рађа, женом се постаје”.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Дабић Давидовић, М. (2015). Родна равноправност и оснаживање жена у процесу управљања пројектним циклусом: Смјернице намијењене корисницима грантова и другим партнерима. Сарајево: Институт за развој младих КУЛТ. (2) Гаврић, С. (2020) Родна анализа: Алатке и методе за уродњавање политика, програма и пројеката. Сарајево: Фондација Friedrich Ebert. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/16268.pdf.

Извори на енглеском језику: Šribar, R. (2015), ‘Glossary of common terms in gender equality and feminist theory’, in M. Ule, R. Šribar and A. U. Venturini, eds., Gendering Science: Slovenian Surveys and Studies in the EU Paradigms, Vienna, Echoraum.

Оснаживање жена је процес којим жене стичу моћ и контролу над својим животима и стичу способност за доношење стратешких избора. Оснаживање жена има пет компоненти: женски осјећај сопствене вриједности; њихово право на избор и одређивање избора; њихово право на приступ могућностима и ресурсима; њихово право да имају моћ контроле сопственог живота, унутар и изван куће; и њихову способност да утичу на правац друштвених промјена да створе праведнији друштвени и економски поредак, на државном и међународном нивоу. У том контексту, образовање, обука, подизање свијести, изградња самопоуздања, проширење избора, повећани приступ ресурсима и контрола над њима, и акције за трансформацију структура и институција које јачају и увећавају родну дискриминацију и неједнакост важни су алати за оснаживање жена и дјевојака у захтијевању својих права.

Извори на енглеском језику: (1) UN Commission on the Status of Women (2002). Agreed Conclusions on eradicating poverty, including through the empowerment of women throughout their life cycle, in a globalising world; (2) United Nations Statistics Division –

UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Osnaživanje žena je proces kojim žene stiču moć i kontrolu nad svojim životima i stiču sposobnost za donošenje strateških izbora. Osnaživanje žena ima pet komponenti: ženski osjećaj vlastite vrijednosti; njihovo pravo na izbor i određivanje izbora; njihovo pravo na pristup mogućnostima i resursima; njihovo pravo da imaju moć kontrole vlastitog života, unutar i izvan kuće; i njihovu sposobnost da utječu na pravac društvenih promjena da stvore pravedniji društveni i ekonomski poredak, na državnom i međunarodnom nivou. U tom kontekstu, obrazovanje, obuka, podizanje svijesti, izgradnja samopouzdanja, proširenje izbora, povećani pristup resursima i kontrola nad njima, i akcije za transformaciju struktura i institucija koje jačaju i uvećavaju rodnu diskriminaciju i nejednakost važni su alati za osnaživanje žena i djevojaka u zahtijevanju svojih prava.

Izvori na engleskom jeziku: (1) UN Commission on the Status of Women (2002). Agreed Conclusions on eradicating poverty, including through the empowerment of women throughout their life cycle, in a globalising world; (2) United Nations Statistics Division –

UNSD. Global Gender Statistics Programme. Dostupno na: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

П

У односу на родну равноправност, паритет је концепт и циљ чија је сврха да призна једнаку вриједност жена и мушкараца, учини видљивим једнако достојанство жена и мушкараца и успостави друштвене организације у којима жене и мушкарци заправо дијеле права и одговорности, ослобођени унапријед одређених простора и функција изазваних предрасудама и родним стереотипима, и у потпуности уживају једнакост и слободу да учествују на свим нивоима и у свакој сфери. Према томе, паритет је истовремено и циљ ка родној равноправности.

Видјети такође: родни паритет; паритетна демократија │ gender parity; parity democracy

Sources: (1) Council of Europe (2003). Genderware – The Council of Europe and the Participation of Women in Political Life; (3) Alliance for Parity Democracy & Feminine Intervention, sponsored by the Commission for Equality and for Women’s Rights (2001). What is Parity Democracy After All? Lisbon, Portugal.

Паритетна демократија је концепт који подразумијева потпуну интеграцију жена, равноправно са мушкарцима, на свим нивоима и у свим областима дјеловања демократског друштва, путем мултидисциплинарних стратегија.

Видјети такође: родни паритет; паритет │ gender parity; parity

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2003). Genderware – The Council of Europe and the Participation of Women in Political Life.

У постизању циља равноправног учешћа жена и мушкараца, стопа учешћа 50/50 генерално се сматра паритетним циљем. Минималну стопу учешћа од 40% и за жене и за мушкарце Савјет Европе сматра паритетним прагом.

Видјети такође: паритет │ parity

Sources: (1) Council of Europe (2003) Recommendation REC(2003) on balanced participation of women and men in political and public life; (2) Council of Europe (2007). Recommendation CM/REC (2007)17 of the Committee of Ministers on gender equality standards and mechanisms; (3) European Parliament (2012). Report on Women in Political Decision-Making – Quality And Equality (2011/2295(INI)).

Партиципативна родна ревизија је средство и процес заснован на партиципативној методологији. Настоји да промовише организационо учење на нивоу појединца, радне јединице и организационог нивоа на тему како практично и ефикасно интегрисати род.

 

Концепт и праксу партиципативне родне ревизије дефинисала је Међународна организација рада 2001. године. Првобитно је развијена како би се испунила интерна политика Међународне организације рада о родном интегрисању. На располагању стоји приручник за ширење праксе.

Видјети такође: родна ревизија │ gender audit

 Извори на енглеском језику: International Labour Organization – ILO. ILO Participatory Gender Audit: A Tool For Change. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_101030.pdf

Друштвени систем мушке доминације над женама.

Извори на енглеском језику: Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies. London, Thousand Oaks.

Паузе у каријери – одсуства са посла важан су механизам за обезбјеђивање равнотеже између професионалног, приватног и породичног живота. Одсуства везана за рађање су повезана са: сигурношћу запослења, односно забраном отпуштања током трудноће, током породиљског и родитељског одсуства; флексибилније радно вријеме након повратка на посао; гарантовање повратка на исто радно мјесто или слично са истом надокнадом.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Услуге или програми који имају за циљ да обезбиједе паровима и појединцима да слободно одлучују о томе када и колико дјеце желе, да имају информације и средства да своју одлуку остваре, као и да донесу информисане одлуке, уз читав спектар безбједних и ефикасних метода које су им доступне.

Програми планирања породице најчешће нуде контрацепцију како би се заштитила плодност и заговарали методи одлучивања о најповољнијем моменту за зачеће и сачували здравље мајке и новорођенчади. Програми планирања породице морају бити засновани на информисаном и слободном избору.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Дрезгић, Р. (2008). Од планирања породице до популационе политике – промјена владајуће парадигме у српској демографији крајем 20. века. Филозофија и Друство, 19(3), 181–215. (2). Вишић, Т. (2013). Националне популационе политике и конструкција материнства у пост-социјалистичкој Србији. У Постајање мајком у време неолибералног капитализма. уз)бу))на))). (3) Стевановић, Ј. (2007). Репродуктивна права у Србији. У: Неко је рекао феминизам? (стр. 108-115). Сарајевски отворени центар.

Sources: (1) CEDAW Committee (1999). General Recommendation No 24 on Article 12 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women − Women And Health; (2) United Nations (1994). Report of the International Conference on Population and Development.

Видјети такође: родне стереотипизације │ gender stereotyping

Видјети такође: статистички подаци разврстани према полу │ sex-disaggregated statistics

Процес који има за циљ да покаже како постојеће вриједности и норме утичу на нашу слику стварности, одржавају стереотипе и подржавају механизме за стварање и обнављање неједнакости. Подизањем освијештености доводе се у питање затечене вриједности и родне норме те објашњава њихов утицај на ограничавање ставова узетих у разматрање и на одлучивање. Поред тога, подизање свијести има за циљ подстицање опште осјетљивости на родна питања.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (1998). Gender Mainstreaming: Conceptual Framework, Methodology and Presentation of Good Practices. Final Report of Activities of the Group of Specialists on Mainstreaming (EG-S-MS). Доступно на: http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/equality/03themes/gender-mainstreaming/EG_S_MS_98_2_rev_en.pdf

Видјети такође: родна подјела рада gender division of labour

Видјети такође: родна подјела рада │ gender division of labour

Видјети такође: родна подјела рада │ gender divison of labour

Подјела послова бриге и његе и обавеза у домаћинству између мушкараца и жена.

Видјети такође: задужења у домаћинству domestic responsibilities

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бабовић, М. (2010). Родне економске неједнакости у компаративној перспективи: Европска унија и Србија. Београд: Социолошко удружење Србије и Црне Горе. (2) Благојевић, М. (2004). Џендер барометар БиХ 2002. Бања Лука: Џендер центар Републике Српске и Гендер центар Федерације БиХ. (3) Хасанагић, Сњежана, Маја Паповић и Аднан Кадрибашић (2020). Утицај родне подјеле породичних и кућанских послова на професионални живот запослених жена у Босни и Херцеговини. Сарајево: Агенција за равноправност сполова Босне и Херцеговине Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Позитивна акција или дјеловање је обавеза државе да покрене акцију насупрот обавези државе да се уздржи од акције. То је један од више различитих термина који се користе за описивање „позитивних мјера”. Међутим, позитивна акција се такође користи у међународном праву о људским правима да би се описало „позитивно дјеловање државе” (обавеза државе да покрене акцију насупрот обавези државе да се уздржи од акције). Тако, употреба термина позитивна акција може бити двосмислена, због тога што се његово значење не ограничава искључиво на позитивне мјере у области родне равноправности.

Видјети такође: позитивне мјере │ positive measures

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Ђурић, В. (2007) Афирмативна акција. Међународноправни и уставноправни аспекти. Београд: Институт за упоредно право.

Извори на енглеском језику: Based on UN Women’s General Recommendation No 25 on Article 4, paragraph 1 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – Temporary Special Measures. Доступно на: http://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/recommendations/

У свакодневном говору овај термин се често користи за означавање позитивних мјера или позитивних акција. Међутим, важно је нагласити да „позитивна дискриминација” технички нема смисла. У складу са садашњом општом праксом коришћења израза „дискриминација” искључиво за означавање „произвољних”, „неправедних” или „нелегитимних разлика”, израз „позитивна дискриминација” представља контрадикцију у коришћењу термина: или је предметна разлика оправдана и легитимна (јер није произвољна) и стога се не може назвати „дискриминацијом”, или је предметна разлика неоправдана или нелегитимна (јер је произвољна) и не би је требало означавати као „позитивна”. Стога су пожељни изрази позитивна акција, позитивне мјере и афирмативне мјере.

Видјети такође: позитивна акција; позитивне мјере │ positive action; positive measures.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Ђурић, В. (2007) Афирмативна акција. Међународноправни и уставноправни аспекти. Београд: Институт за упоредно право.

Извори на енглеском језику: Based on United Nations Economic and Social Council (2002). Prevention of Discrimination: The Concept and Practice of Affirmative Action. 17 June 2002.

Израз „позитивне мјере” односи се на чинове усмјерене на фаворизовање приступа припадника одређених категорија људи, у овом конкретном случају, жена, правима која су им загарантована, у истој мјери као и припадницима других категорија, у овом конкретном случају, мушкарцима.

У неким случајевима разлог због којег долази до дискриминације је тај што се исто правило примјењује на све без узимања у обзир релевантних разлика. Да би исправили и спријечили такву ситуацију, владе, послодавци и пружаоци услуга морају се потрудити да предузму кораке за прилагођавање својих правила и пракси тако да у обзир узимају и такве разлике – то јест, морају учинити нешто да прилагоде тренутне политике и мјере.

Концепт позитивних мјера у међународном праву се обично назива „посебним мјерама”. Такве мјере су описане различитим изразима, који такође могу имати различито значење и тумачење које им је дато у различитим државним контекстима и областима њихове примјенљивости. Најпознатији појмови су: афирмативна акција или афирмативне мјере; позитивна акција; преференцијални третман; посебне мјере; специфична акција; обрнута дискриминација; те позитивна дискриминација.

Видјети такође: привремене специјалне мјере; циљане мјере │ temporary special measures; specific action

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Ђурић, В. (2007) Афирмативна акција. Међународноправни и уставноправни аспекти. Београд: Институт за упоредно право.

Sources: (1) Final report of the Group of Specialists on positive action: Positive action in the field of equality between women and men EG-SPA (2000)7; (2) ECHR, Thlimmenos v. Greece [GC] (No. 34369/97), 6 April 2000, para. 44. Similarly, ECHR, Pretty v. UK (No. 2346/02), 29 April 2002, para. 88.

Пол се односи на биолошке и физиолошке карактеристике које особу дефинишу као особу женског или мушког пола. Ови скупови биолошких карактеристика се међусобно не искључују, јер постоје појединци који посједују и једно и друго, али се према овим карактеристикама претежно разликују људи као жене или мушкарци.

Извори на енглеском језику: World Health Organisation – WHO. Working Definitions. Доступно на:

http://www.who.int/reproductivehealth/topics/gender_rights/sexual_health/en/

Полна пристрасност у прикупљању података односи се на недовољно пријављивање или погрешно пријављивање демографских, социјалних или економских карактеристика повезаних са једним од полова. Неки примјери сполне пристрасности у прикупљеним подацима су: недовољно извјештавање о економским активностима жена; недовољно бројање дјевојака, њихових рођења или смрти; или недовољно пријављивање насиља над женама.

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Glossary on Gender Statistics –

Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Видјети такође: родни стереотипи; родне стереотипизације │ gender stereotypes; gender stereotyping

Помажући чланови и чланице домаћинства су супружници особа које су (најчешће) самозапослене (нпр. предузетници или носитељи пољопривредних газдинстава) и гдје супруга или супруг значајно доприноси послу, али не прима и директну надокнаду (зараду) и не остварује права на социјалну, здравствену заштиту или бенефиције.

Видјети такође: породични радник или породична радницаfamily worker

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бабовић, М., Вуковић, О. (2008). Жене на селу као помажући чланови пољопривредног домаћинства: положај, улоге и социјална права. Београд: УНДП. (2) Рајковић, Л. (2006). Породица и положај жене у руралној Србији. Београд: АЖИН – Асоцијација за Женску Иницијативу.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Породиљско одсуство је одсуство са посла на које жена има право непрекидно прије и послије порођаја. У принципу, то је непреносиво право, осим ако државним законом није предвиђена могућност преноса права с мајке на оца или другог члана/чланицу породице.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Башић, Санела (2017). Породична политика у транзицији: ка новом фамилијаризму. У Сарајевски журнал за друштвена питања, годиште 6, бр. 1-2, 25-49. Доступно на: https://www.academia.edu/39235794/Porodi%C4%8Dna_politika_u_tranziciji_ka_novom_familijarizmu

Sources: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Породична њега је шири концепт који покрива облике јавних, приватних, индивидуалних или колективних сервиса који треба да подрже потребе родитеља и дјеце или чланова непосредне породице. Потребно је да ови сервиси и објекти буду флексибилни како би изашли у сусрет потребама дјеце различитог узраста и другим члановима породице који захтијевају његу, као и запосленим родитељима и другим члановима породице. Сви запослени, без обзира на пол, треба да имају могућност комбиновања плаћеног рада са сопственим обавезама према дјеци и другим члановима породице, а активна улога мушкараца требало би да буде промовисана уз адекватне мјере које треба да обезбиједе једнаку подјелу одговорности за његу између жена и мушкараца.

 Видјети такође: усаглашавање пословног, приватног и породичног живота reconciliation of work, family and private life

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Извори на енглеском језику: (1) Council Recommendation 92/241/EEC of 31/03/92, OJ L 123; (2) International Labour Organization − ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Породичне обавезе обухватају бригу и подршку за издржавану дјецу и остале чланове уже породице којима је потребна помоћ.

Жене и даље сносе несразмјерни дио терета када је у питању одгајање дјеце и брига о другим издржаваним члановима домаћинства. Ова чињеница утиче на њихово запошљавање, од преузимања руководећих позиција до пензионисања. Такође ограничава њихов улазак, учествовање или напредовање у широком распону јавних, политичких или културних области.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Матковић, Г. (2012). Дуготрајна нега старих у Србији–стање, политике и дилеме. Становништво, 50(1), 1-18.

Sources: (1) Council of the European Union (2011). Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action − Women and the Economy: Reconciliation of Work and Family Life as a Precondition for Equal Participation in the Labour Market. Council Conclusions; (2) European Union (2005), Glossary of Gender and Development Terms, in Toolkit on Mainstreaming Gender Equality in EC Development Cooperation (Chapter 1, section 3). Доступно на: https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/toolkit-mainstreaming-gender-section-3_en.pdf

Чланица или члан породице који ради у породичном бизнису попут фарме, продавнице, малих предузећа или професионалне праксе, често супруга, ћерка или син.

Видјети такође: помажући супружници, помажући чланови/ице домаћинства assisting spouses

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Бабовић, М., Вуковић, О. (2008). Жене на селу као помажући чланови пољопривредног домаћинства: положај, улоге и социјална права. Београд: УНДП.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Право на одсуство с посла из породичних разлога, које родитељи могу, али и не морају да дијеле међусобно.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Федерација БиХ. Закон о раду. Службене новине Федерације БиХ, бројеви 26/16 и 89/18. (2) Шатровић, А. (2016). Право на родитељство и родитељска права жена у Босни и Херцеговини. Сарајево: Фондација ЦУРЕ. хттп://www.фондацијацуре.орг/филес/залагацкеплатформе/Право%20на%20родитељство%20и%20родитељска%20права%20%Ц5%БЕена%20у%20Босни%20и%20Херцеговини.пдф. (3) Петрић, Наталија (2020). Представљање директиве о усклађивању професионалног и приватног живота – директива (ЕУ) 2019/1158, Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука. Башић, Санела (2017). Породична политика у транзицији: ка новом фамилијаризму. У Сарајевски журнал за друштвена питања, годиште 6, бр. 1-2, 25-49. Доступно на:

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Посао који обавља особа у свом дому или у другим просторијама по њеном избору, осим радног мјеста послодавца, за накнаду, што резултира производом или услугом према налогу послодавца, без обзира на то ко пружа опрему која се користи, материјале или друга уложена средства (Конвенција МОР бр. 177).

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Генерално, скраћено радно вријеме је одређено у односу на пуно радно вријеме: радница или радник са скраћеним радним временом ради мање од уобичајеног броја радних сати са пуним радним временом. Пуно радно вријеме може се израчунати, на примјер, дневно, недјељно, мјесечно или чак годишње, или на основу просјечног периода запослења.

 

Жене су презаступљене на пословима са скраћеним радним временом и због тога трпе недостатке повезане са радом са скраћеним радним временом, као што су незарађивање довољно прихода за постизање економске независности, мање могућности за каријеру и стицање нижих пензија, посебно када су запослене на несигурнијим пословима. Међутим, квалитетан рад са скраћеним радним временом може допринијети повећаном учешћу жена на тржишту рада.

 

Традиције се разликују међу земљама у погледу начина на који уопште гледају на рад са скраћеним радним временом, а посебно међу социјалним партнерима. Непуно радно вријеме може се посматрати као крајњи производ који одражава традиционалне родне улоге, са нагласком на недостатке рада са скраћеним радним временом у погледу плате, унапређења, пензијских права, итд. С друге стране, може се сматрати инструментом за повећање учешћа на тржишту рада – а тиме, барем у одређеној мјери, економске независности – жена.

Извори на енглеском језику: European Commission (2013). Sex-Discrimination in Relation to Part-Time and Fixed-Term Work. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Поступање с дужном пажњом је принцип у међународном праву који омогућава државама да поступају превентивно и са мјерама опреза у циљу спречавања или истраге случајева кршења људских права, заштите жртава, кажњавања починилаца и компензације за жртве кршења људских права. Обавеза се не односи само на спречавање кршења људских права од стране државе, него и од стране приватног сектора, и, што је за жене посебно значајно, од стране других грађана.

У прошлости, неке државе су имале тенденцију да заузму пасиван став када је у питању кршење људских права од стране приватних особа.

Правни основ за захтијевање дужне пажње је базиран на декларацијама, конвенцијама и случајевима међународног права у протекле четири деценије.

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Ковачевић, М. (2019). Фемицид и начело дужне пажње. Друштвене девијације, 4(4), 22-29. (2) Бранковић, Б. (2013) Вести из будућности: Истанбулска конвенција и одговорност државе за борбу против насиља над женама. Функционисање општих сервиса – операционализација дужне приљежности. Београд: Програм Уједињених нација за развој. (3) Бранковић, Б. (2009) Одговор на неме крике: Мапирање услуга које пружају НВО у Србији у области родно заснованог насиља. Београд: Програм Уједињених нација за развој.

Извори на енглеском језику: CEDAW Committee’s jurisprudence developed through the committee’s General Recommendations and views and recommendations issued upon consideration of complaints under the Optional Protocol to the CEDAW Convention.

У развијеним економијама, разликовање основе права на социјалну помоћ – да ли директно или индиректно, веома је важно, јер истиче могућу зависност појединих особа од накнада које им уплаћује држава или други актери и улогу политика у остваривању права. Разлика у примарним и секундарним захтјевима посебно је значајна у контексту економских реформи и може да има различите ефекте на мушкарце и жене.

Извори на енглеском језику: Alexander, P., and Baden, S. (2000). Glossary on Macroeconomics from a Gender Perspective. Bridge Institute of Development Studies. Доступно на:

http://www.iiav.nl/epublications/2000/glossary_on_macroeconomics.pdf

Предрасуде се односе на ставове и осјећања – било позитивне или негативне, било свјесне или несвјесне – које људи имају о припадницима других група, а које се могу заснивати на унапријед конципираним идејама и под утицајем елемената као што су пол, раса, класа, личне карактеристике или други фактори.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Шута-Хиберт, Моња, ур. (2015). Родни стереотипи. Звучи познато? Сарајево: ТПО Фондација.

Sources: (1) Vescio, T., and Weaver, K. (2013), ‘Prejudice and Stereotyping’, Psychology, March 2013; (2) Независни експерти и експерткиње

У вези са насиљем над женама, термин преживјела користи се за описивање жене која је била изложена родно заснованом насиљу. Овај термин се често користи наизмјенично са конвенционалнијим термином жртва. Термин преживјела може, међутим, бити обмањујући када се користи за жену која је силована, јер то може имплицирати да су њени поступци могли промијенити ствари и тако доприносити окривљавању жртава.

 

Упркос тренутним расправама о терминима „жртва” и „преживјела/ли” – ради јасноће и досљедности – у свим дефиницијама у Рјечнику о родној равноправности везаним за родно засновано насиље, користимо термин „жртва” јер се користи у европским и међународним изворима.

Видјети такође: жртва │ victim

Извори на енглеском језику: European Parliament, Policy Department C: Citizens’ Rights and Constitutional Affairs (2013). Overview of the Worldwide Best Practices for Rape Prevention and for Assisting Women Victims of Rape.

Видјети такође: нерегуларно запошљавање и/или прекаријат │ irregular and/or precarious employment

Пренатални одабир пола и прекид трудноће женских фетуса су облици штетних пракси вођених традицијом патрилинеарног наслијеђа у многим друштвима, заједно са ослањањем на дјечаке који треба да пруже економску подршку, обезбиједе сигурност у старости и обаве обреде смрти. Ове штетне праксе су дио скупа друштвених норми које дају већу вриједност синовима него ћерима. Поред тога, општи тренд смањења величине породице, повремено подстакнут строгим политикама које ограничавају број дјеце коју људи смију да имају, јача дубоко укоријењену склоност према мушком потомству.

Избор пола може се десити прије успостављања трудноће (преимплантација), током трудноће пренаталним откривањем пола и селективним побачајем или након рођења чедоморством или занемаривањем дјеце. Избор пола се понекад користи у сврху уравнотежења породице, али много се типичније јавља због систематских преференција за дјечаке.

Sources: (1) World Health Organization – WHO (2011). Preventing Gender-Biased Sex Selection: OHCHR, UNFPA, UNICEF, UN Women and WHO Joint Interagency Statement; (2) Special Representative of the United Nations Secretary-General on Violence against children and PCEO Plan International (2012). Protecting Children from Harmful Practices in Plural Legal Systems with a Special Emphasis On Africa – Final Report on Harmful Practices. Доступно на: https://srsg.violenceagainstchildren.org/sites/default/files/publications_final/SRSG_Plan_harmful_practices_report_final.pdf

Мјерење, у квантитативном смислу, укључујући процјену и изражавање вриједности на сателитским рачунима, неплаћеног рада који је изван дјелокруга државних рачуна (УН систем државних рачуна), као што су кућни рад, брига о дјеци и другим издржаваним особама, припрема хране за породицу, заједницу и други добровољни рад.

Видјети такође: сателитски рачуни │ satellite accounts

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Приступ једном појединцу или групи појединаца који ће вјероватно довести до већих користи, приступа, права, могућности или статуса него приступ према другом појединцу или групи појединаца. Преференцијални третман у односу на жене и мушкарце захтијева усвајање посебних мјера које се не сматрају дискриминаторним и укључују експлицитне бенефиције (преференције) за један од полова. Такве мјере су намијењене рјешавању ситуација појединаца у неповољнијем положају и уклањању препрека родној равноправности. Суд Европске уније, у случају Каланке, користио је изразе „аутоматски” приоритети и „апсолутни и безусловни” приоритети.

Извори на енглеском језику: Based on European Commission (2012). Positive Action Measures to Ensure Full Equality in Practice between Men and Women, including on Company Boards. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Привремене специјалне мјере израз је који се користи у Конвенцији о уклањању свих облика дискриминације над женама да би се описале мјере усмјерене на убрзавање побољшања положаја жена у циљу постизања суштинске равноправности са мушкарцима и остваривања структурних, социјалних и културних промјена неопходних да би се исправили прошли и садашњи облици и ефекти дискриминације жена, као и да би им се обезбиједила накнада за претрпљене неједнакости и штету. Овај појам изричито наводи „привремену” природу таквих посебних мјера, док је значење израза „посебна” у томе што су мјере осмишљене да служе одређеном циљу, а не да жене изложене дискриминацији сматрају слабим, рањивим и особама којима су потребне додатне или „посебне” мјере како би учествовале или се доказивале у друштву.

 

Употреба посебних мјера не сугерише посебну услугу, већ право на остваривање права. Посебне мјере су кључне да би се обезбиједиле једнаке могућности за учешће и доказивање у различитим областима друштвеног живота, гдје социјални, здравствени и економски терети могу бити наметнути женама као резултат родних стереотипа или њихове материнске улоге.

Видјети такође: позитивне мјере │ positive measures

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Закон о забрани дискриминације БиХ, „Службени гласник БиХ“, бр. 59/09 и 66/16.

Извори на енглеском језику: CEDAW Committee (2004). General Recommendation No 25 on Article 4, paragraph 1 − Temporary Special Measures. Доступно на:

http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

Видјети такође: једнак третман жена и мушкараца │ equal treatment of women and men

Принудна проституција је облик ропства неспојив са људским достојанством и основним људским правима. Она је суштински повезана са родном неједнакошћу у друштву и утиче на статус жена и мушкараца и перцепцију њихових међусобних односа и сексуалности.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Кривични законик Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске” број 64/17.

Извори на енглеском језику: European Parliament Resolution of 26 February 2014 on sexual exploitation and prostitution and its impact on gender equality 2013/2103(INI). Provisional edition A7-0071/2014. Доступно на: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&language=EN&reference=P7-TA-2014-0162

Принудна стерилизација жена односи се на употребу поступка за контролу репродуктивног понашања жене или одређене групе жена. Укључује операцију која има за циљ или ефекат да укине способност жене да се природно репродукује без њеног претходног и информисаног пристанка или разумијевања поступка и његових посљедица. Принудна стерилизација представља насиље над женама и штетну праксу која негативно утиче на физичко и ментално здравље жена и крши њихово право на репродуктивну аутономију.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Кривични законик Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске” број 64/17, члан 134.

Sources: (1) Council of Europe (2011). Explanatory Report to the Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) World Health Organization – WHO (2014). Eliminating forced coercive and otherwise involuntary sterilization. An interagency statement. OHCHR, UN Women, UNAIDS, UNDP, UNFPA, UNICEF and WHO; (3) Committee on the Elimination of Discrimination against Women (2006). A.S. v. Hungary. Communication no. 4/2004. Thirty-sixth session.

Принудна трудноћа значи незаконито затварање жене која је принудно оплођена, са намјером да се утиче на етнички састав било којег становништва или изврше друга тешка кршења међународног права. Принудна трудноћа је Римским статутом Међународног кривичног суда дефинисана као злочин против човјечности и ратни злочин и изједначена је са мучењем.

Извори на енглеском језику: International Criminal Court (1998). Rome Statute. First circulated as document A/CONF.183/9 of 17 July 1998 and corrected by process-verbaux of 10 November 1998, 12 July 1999, 30 November 1999, 8 May 2000, 17 January 2001 and 16 January 2002. Доступно на:  https://www.icc-cpi.int/nr/rdonlyres/ea9aeff7-5752-4f84-be94-0a655eb30e16/0/rome_statute_english.pdf

Принудни или противправни абортус је намјерни прекид трудноће без претходног и информисаног пристанка жене. Прекид трудноће покрива било који од различитих поступака који резултирају избацивањем плода. Термин покрива сваки абортус који се изводи без потпуно утемељене одлуке жртве. То је облик штетне праксе која се обично изводи на адолесценткињама и женама које су у ситуацији изражене рањивости или маргинализације. Ове дјевојке и жене могу наићи на значајне препреке у остваривању својих права да слободно одлучују о стварима које утичу на њихов живот, укључујући право на успостављање односа и одлуку да ли ће, када и с ким имати породицу.

Видјети такође: жртва; преживјела/лиvictim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

МДРИ-С (2017.) Насиље над женама са инвалидитетом у резиденцијалним установама https://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2018/01/Istrazivanje-knjizni-blok.pdf

http://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2017/03/POLICY-BRIEF-zene-sa-invaliditetom-medjunarodne-obaveze-mart-2017..pdf(2) Кривични законик Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске” број 64/17, члан 130

Sources: (1) Council of Europe (2011). Explanatory Report to the Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) CEDAW and CRC Committees (2014). Sources used in the drafting of the Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx; (3) Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Принудни брак се односи на намјерни чин присиљавања одрасле особе или дјетета на склапање брака. То је брак којем недостаје лични израз пуног, информисаног и слободног пристанка једне или обје стране. Такав брак, између осталог, укључује и брак између дјеце; уговорени брак склопљен без пристанка заинтересованих страна; бракови склопљени у циљу заобилажења правила имиграције, тј. без икаквих истинских брачних намјера; принудни бракови које су користиле оружане групе током сукоба или које су дјевојчице користиле као средство за избјегавање сиромаштва послије сукоба; и брак у којем једној од страна није дозвољено да га напусти или оконча. Принудни брак у свом најекстремнијем облику може укључивати пријетеће понашање, отмицу, затвор, физичко насиље, силовање и, у неким случајевима, убиство.

 

Принудно закључење брака је облик насиља над женама и дјевојкама и штетна пракса која често резултира тиме да женама и дјевојкама недостаје лична и економска аутономија, или резултира у покушајима бјекства, самозапаљивању или самоубиству жена и дјевојка како би избјегле брак. Конвенција Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици такође посматра као кривично дјело намамљивање особе у иностранство са намјером да се та особа против своје воље присили на брак у иностранству.

Видјети такође: дјечји брак; рани бракchild marriage; early marriage

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Уницеф (2017), Дјечји бракови у ромској популацији у Србији, етнографско истраживање https://www.unicef.org/serbia/media/2671/file/De%C4%8Diji%20brakovi%20u%20romskoj%20populaciji%20u%20Srbiji.pdf (2) НВО Атина Дјечији бракови у Србији, анализа стања и препоруке, доступно на: http://www.atina.org.rs/sites/default/files/1Deciji%20brakovi%20u%20Srbiji.pdf (3) Каблар-Сарајлић, Л. (2011). Трговина људима у сврху радне експлоатације: Референтни материјал с освртом на Босну и Херцеговину. Сарајево: Мисија OSCE-а у Босни и Херцеговини. https://www.osce.org/files/f/documents/f/4/106978.pdf. (4) Кривични законик Републике Српске, “Службени гласник Републике Српске” број 64/17. члан 183.

Sources: (1) CEDAW and CRC Committees (2014). Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx; (2) Council of Europe (2011). Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (3) Council of Europe (2005). Forced Marriages in Council of Europe Member States: A Comparative Study of Legislation and Political Initiatives. CDEG (2005) 1.

У вези са родном равноправношћу, термин „проактивне мјере” односи се на многе врсте мјера за промоцију или постизање родне равноправности које су алтернативе моделу који се односи на родне неједнакости на основу жалби. Суштина таквих мјера је у томе што оне гледају у будућност и захтијевају да органи, попут јавних власти и послодаваца, преузму иницијативу умјесто да само одговоре на притужбе. Оне су проактивне у томе што имају за циљ да промијене постојеће праксе, проуче будуће праксе у смислу њиховог утицаја на жене или спроводе експлицитне политике за унапређење родне равноправности.

Извори на енглеском језику: European Commission (2009). Making Equality Effective: The Role of Proactive Measures. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Прогањање је облик насиља над женама који се дефинише као поновљено пријетеће понашање усмјерено на жену, услијед којег се она плаши за своју сигурност. Подразумијева тражење близине жртве са озбиљном штетом по животни стил особе и изазивање, посредно, директно или виртуелно, проблема, страха или повреде циљане особе. То се нарочито може постићи покушајем успостављања контакта на било који начин, злоупотребом личних података жртве у сврху наручивања добара или услуга или навођењем трећих лица на контакт, уз пријетње жртви или некоме блиском жртви.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Петрић, Александра (2019). Анализа судских пресуда у Републици Српској за кривична дјела прогањања и полног узнемиравања. Доступно на: http://unitedwomenbl.org/rodno-zasnovan3ilje-dokumenti/

Sources: (1) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Administrative data sources on gender-based violence against women in the EU: Current status and potential for the collection of comparable data.

Промјена (прилагодба) пола или захват који потврђује род је скуп медицинских мјера које могу, али не морају, да укључују психолошке, ендокринолошке и хируршке поступке усмјерене на усклађивање физичког изгледа особе са њеним родним идентитетом.

 

То може укључивати психолошке консултације, унакрсни хормонски третман, операцију промјене пола или рода (попут операције лица, грудног коша/операције дојки, различитих врста гениталних операција или хистеректомије), стерилизацију (што доводи до неплодности), уклањање длака и гласовни тренинг. Не жели свака трансродна особа, нити то може, да се подвргне свим или некој од ових мјера.

Видјети такође: трансродне особе │ transgender

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Симић, Ј. М. (2013). Медицинскоправни аспекти транссексуалности–у сусрет признавању правних последица промјене пола у Србији. Правни записи, 3(2). (2) Бановић, Д., Петрић, Н., Павловић, С., Васић, В. (2016) Транс*формација права: Модели правног регулисања прилагодбе спола у БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар. https://soc.ba/site/wp-content/uploads/2016/12/Prijedlog-zakona-o-rodnom-identitetu_web.pdf. (3) Мифтари, Е. (2017.) Водич кроз административну процедуру уписа прилагодбе спола за трансродне особе у Босни и Херцеговини. Сарајево: Сарајевски отворени центар. https://soc.ba/site/wp-content/uploads/2017/03/trans-vodic-edita_mart-2017..pdf.

Извори на енглеском језику: European Commission (2012). Trans and Intersex People: Discrimination on the Grounds of Sex, Gender Identity and Gender Expression. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Инструмент за скрининг датог приједлога одређене политике, како би се открили и процијенили различити утицаји те политике или њени ефекти на жене и мушкарце, како би се ове неравнотеже могле исправити прије него што приједлог буде одобрен. Анализа из родне перспективе помаже да се укаже на то да ли се датим приједлогом подједнако узимају у обзир потребе жена и мушкараца. Омогућава креаторима политика да развијају политике са разумијевањем друштвено-економске стварности жена и мушкараца и омогућава развој политика које узимају у обзир (родне) разлике. Процјена родног утицаја може се примијенити на законодавство, планирање политика, програме, буџете, конкретне акције, рачуне и извјештаје или позиве за истраживање. Методе процјене утицаја на род не морају се примјењивати искључиво на политике у настајању; могу се примијенити и на постојеће политике. Могу се користити у администрацији, те их могу користити и спољни актери; у оба случаја захтијевају знатну количину знања о родним питањима. Предност ових алата лежи у чињеници да дају врло тачну слику ефеката дате политике.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Антонијевић, З. (у припреми) Процјена родног утјецаја. Сарајево: Friedrich Ebert Фондација.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210.

Напад који може варирати од пријетњи насиљем и повреде до емоционалног злостављања. Емоционално злостављање је тактика контроле заснована на широком спектру вербалних напада, понижења или афективног занемаривања, по узору на принудно понашање према жени жртви. Изолација жртве од стране починилаца и употреба дјеце за контролу или кажњавање жртве (тј. физички или сексуални напад на дјецу или присиљавање да свједоче о злостављању према мајци) такође су примјери психолошког насиља.

 Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

 Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Administrative data sources on gender-based violence against women in the EU: Current status and the potential for the collection of comparable data.

Психолошко насиље је свако намјерно понашање које присилом или пријетњама озбиљно нарушава психолошки интегритет друге особе. Његова значајна карактеристика је насилни образац понашања који се јавља током времена – унутар или изван породице. То не утиче само на ментално здравље појединаца и њихове социјалне мреже, већ им и ускраћује могућности за будући лични, социјални и економски развој. Примјери психолошког насиља укључују дјела као што су изолација од других, вербална агресија, пријетње, застрашивање, контрола, узнемиравање или прогањање, увреде, понижавање и клевета.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210.

Р

Односи се на жене и мушкарце који подједнако дијеле задатке његе у породици као и задатке који се односе на све аспекте рада у домаћинству. Равноправна подјела одговорности у домаћинству је истовремено захтјев у смислу постизања суштинске родне равноправности и сама по себи циљ.

Видјети такође: суштинска родна равноправностsubstantive gender equality

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Бабовић, М. (2006). Социо-економске стратегије и односи унутар домаћинства. У: Друштво у превирању. Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, 81-100. (2) Хасанагић, Сњежана, Маја Паповић и Аднан Кадрибашић (2020). Утицај родне подјеле породичних и кућанских послова на професионални живот запослених жена у Босни и Херцеговини. Сарајево: Агенција за равноправност сполова Босне и Херцеговине Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине.

Извори на енглеском језику: European Commission (2013). Study on the Role of Men in Gender Equality. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/gender_pay_gap/130424_final_report_role_of_men_en.pdf

Равноправан приступ правди значи право појединаца и група на брзи, ефикасни и правични одговор како би заштитили своја права, спријечили или ријешили спорове и контролисали злоупотребу власти кроз транспарентан и ефикасан процес, у којем су механизми доступни, приступачни и одговорни, као и спроведени на принципима равноправности. Државе имају обавезе према међународном праву да обезбиједе приступ правди. Приступ жена правди је правни и уставни оквир који гарантује женска права, али без образовања, свијести о правима и моћи доношења одлука, жене често нису у могућности да траже своја права, добију правну помоћ или иду на суд.

 

У процедуралном смислу приступ правди подразумијева да се онима који желе да остваре своја права пружи сљедеће: одговарајуће и разумљиве информације о обиму ових права и како да им се приступи; лако доступна инфраструктура – и у формалном и у практичном смислу – за добијање ових информација и потом поступање по њима; квалитет функционисања ове инфраструктуре у пракси; и повјерење у корисност и интегритет инфраструктуре. Да би се избјегла секундарна виктимизација и стигматизација жена током правних поступака, потребан је родно осјетљив приступ.

 

Суштински аспект правде фокусира се на осигуравање оних правних и судских исхода који су и сами „праведни и правични”.

Видјети такође: родно осјетљива медијација; правна помоћgender-sensitive mediation; legal aid

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Дардић, Драгана и Лејла Гачаница (2017). Водич кроз Устав БиХ од Ж(ена) до А(мандмана). Бања Лука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука

Извори на енглеском језику: Based on CEDAW Committee (2013). Access to Justice – Concept Note for Half Day General Discussion, endorsed by the Committee on the Elimination of Discrimination against Women (CEDAW) at its 53rd session. Доступно на: www.ohchr.org/Documents/HRBodies/CEDAW/AccesstoJustice/ConceptNoteAccessToJustice.pdf

Видјети такође: родна равноправностgender equality

Видјети такође: родна равноправностgender equality

Приступ равноправности исхода понекад се назива и „равноправност резултата” и „суштинска равноправност”. Односи се на постизање равноправности у ширем смислу, равноправност оријентисану на резултате, у смислу равноправне расподјеле. Равноправност резултата заснива се на увиду да једнаке могућности и једнак третман можда нису довољни да се исправе историјска угњетавања и неповољнији положај жена. У неким случајевима, једнаке могућности могу заправо имати негативан утицај на добробит жена, ако жене троше вријеме и енергију како би их искористиле, али без опипљивог резултата.

 

Да би се осигурало да развојне интервенције резултирају једнаким исходом за жене и мушкарце, потребно их је осмислити на основу родне анализе. Према томе, “једнак” третман не значи “исти” третман, али подразумијева да се према особама које су у сличним ситуацијама треба односити једнако, као и да се према особама у различитим околностима поступа различито.

Равноправност исхода или резултата захтијева стварање таквог друштвеног окружења у којем је те резултате лакше остварити, што се постиже дјеловањем на идеологију и културолошке конструкте који стварају хијерархију унутар родних односа. Показало се да је примјена афирмативних мјера нужна како би се јамчила равноправност резултата.

Видјети такође: суштинска родна равноправностsubstantive gender equality

Извори на енглеском језику: (1) Based on CEDAW Committee. General Recommendation No 25 on Article 4, paragraph 1 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – Temporary Special Measures. Доступно на: www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/recommendations/General%20recommendation%2025%20(English).pdf; (2) EIGE експерткиње и експерти.

Постизање равнотеже између посла и породичног живота заузима централно мјесто у оквиру принципа и циљева промовисања равноправних могућности. Појам равнотеже између посла и породице односи се на двоструку одговорност за одржавање дома и породице и обављање плаћеног посла, што је углавном препуштено женама због материнства и родне подјеле рада. Ова ситуација је важна одредница родних неједнакости међу половима и неједнакости међу женама. Сукоб између ових породичних обавеза и захтјева посла значајно доприноси неповољнијем положају жена на тржишту рада и спором напредовању ка једнаким могућностима и једнаком третману жена и мушкараца при запошљавању.

Видјети такође: усаглашавање пословног, приватног и породичног живота │ reconciliation of work, family and private life

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Ћериман, Ј., Фикет, И., и Рáцз, К. (2018). Жонглирање између патријархата и прекаријата: Усклађивање породичних и професионалних обавеза академских радница. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију. (2) Ђурић Кузмановић, Татјана, Јасна Ковачевић и Анђела Пепић (2019). Род и економија. Сарајево: Сарајевски отворени центар. (3) Петрић, Наталија (2020). Представљање директиве о усклађивању професионалног и приватног живота – директива (ЕУ) 2019/1158. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука. (4) Авлијаш, Соња (2019). Жене и рад. Ка политичкој економији транзиције. Нови Сад: Академска књига.

Извори на енглеском језику: Based on International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Појам равнотежа између приватног и пословног живота односи се на постизање равнотеже не само између кућних послова и бриге о издржаваним члановима породице, већ и на одговорности изван тога, односно на друге важне животне приоритете. Уговори о раду треба да буду довољно флексибилни да омогуће запосленим особама оба пола да учествују у активностима цјеложивотног учења и активностима повезаним са њиховим даљим професионалним и личним развојем, а не само у активностима које су у директној вези са послом радника/раднице.

Питања која се односе на побољшање могућности за развој каријере, цјеложивотно учење и друге активности личног и професионалног развоја сматрају се секундарним у односу на унапређење равноправније подјеле одговорности жена и мушкараца у породици и домаћинству, као и на радном мјесту.

Видјети такође: усаглашавање пословног, приватног и породичног живота │ reconciliation of work, family and private life

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

(1) Ћериман, Ј., Фикет, И., и Рáцз, К. (2018). Жонглирање између патријархата и прекаријата: Усклађивање породичних и професионалних обавеза академских радница. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију. (2) Усклађивање рада и родитељства (2017). https://www.mdpp.gov.rs/doc/publikacija%20-%20Uskladjivanje%20rada%20i%20roditeljstva.pdf

(3) UN Women Србија (2020) Економска вриједност неплаћених послова старања у Србији, http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/08/Analiza_monetarne_vrednosti_neplacenog_rada_UN_Women_SRB.pdf (4) Ђурић Кузмановић, Татјана, Јасна Ковачевић и Анђела Пепић (2019). Род и економија. Сарајево: Сарајевски отворени центар. (5) Петрић, Наталија (2020). Представљање директиве о усклађивању професионалног и приватног живота – директива (ЕУ) 2019/1158. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука. (6) Авлијаш, Соња (2019). Жене и рад. Ка политичкој економији транзиције. Нови Сад: Академска књига.

Извори на енглеском језику: Based on International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Видјети такође: задужења у домаћинству domestic responsibilities

Радница је особа која током одређеног времена обавља услуге за другу особу, или под њеном директивом и заузврат добија плату. Концепт раднице не укључује независне пружатељице услуга које нису подређене особи која прима услуге.

Извори на енглеском језику: European Commission (2014). EU Gender Equality Law: Update 2013. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Развој компетенција за родну равноправност комбинује низ активности којима је циљ јачање вјештина и знања људи о одређеном питању, у овом случају родној равноправности. За развој родних компетенција могу се организовати разне активности, попут иницијатива за подизање свијести, обука и подучавања. Развој компетенција може се десити у неколико фаза у процесу креирања политике. Поред јачања вјештина, свијести и знања људи, то може имати и позитиван утицај на њихову заинтересованост и посвећеност родној равноправности.

Развој компетенција може обухватати широк спектар различитих образовних алата и процеса као што су: обуке и курсеви; обука особља; онлајн модули; приручници и сажети прегледи свих ресурса; савјетовања; и мреже за размјену професионалног искуства.

Видјети такође: обука о родној равноправности; изградња капацитета (за родну равноправност)gender equality training; capacity building

 Sources: (1) European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). General Module on Gender Mainstreaming; (2) EIGE (Forthcoming). Introducing Guiding Standards for Gender Competence Development Initiatives

Разлике у вриједностима, ставовима, културолошкој перспективи, вјеровањима, етничком поријеклу, сексуалној оријентацији, родном идентитету, вјештинама, знању, животном искуству, сваке особе у свакој групи људи.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Рани брак се у одређеном контексту разумије као синоним за дјечји брак или као термин који је шири од термина дјечји брак и који укључује, на примјер, брак између људи који су због нивоа у свом физичком, емоционалном, сексуалном или психосоцијалном развоју онемогућени да слободно и уз потпуну сагласност ступе у брак. Многе резолуције и извјештаји Уједињених нација користе изразе „рани брак” и „дјечји брак” наизмјенично, без икаквих примјетних разлика. Други користе фразу: „рани брак” укључујући и „дјечји брак”’ подразумијевајући да рани брак обухвата дјечји брак, али такође укључује и ситуације које се не квалификују као дјечји брак, попут бракова у којима су један или оба супружника млађи од 18 година, али се према законима те државе третирају као одрасле особе.

Видјети такође: дјечји брак; принудни брак │ child marriage; forced marriage

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Алексић, М., & Хрњак, Ј. (2015). Дјечји бракови у Србији: Анализа стања и препоруке. Фондација Ана и Владе Дивац. (2) Дјечији бракови у ромској популацији у Србији: Етнографско истраживање. (2017). УНИЦЕФ. (3) Мехдић, А. (2019). Дјечији и уговорени бракови. Сарајево: Женска мрежа БиХ http://zenskamreza.ba/site/wp-content/uploads/2019/11/ZALAGA%C4%8CKI-%C4%8CLANAK-dje%C4%8Diji-i-ugovoreni-brakovi.pdf.

Извори на енглеском језику: (1) CEDAW and CRC Committees (2014). Documents used by the committees’ members in the drafting of the Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx; (2) Sexual Rights Initiative (SRI) & Women for Women’s Human Rights (New Ways) (2013). Submission to OHCHR regarding preventing and eliminating child, early and forced marriage. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/Issues/Women/WRGS/ForcedMarriage/NGO/SRI_WWHR.doc

Жене, дјеца и особе које припадају или се сматра да припадају групама које су у неповољнијем положају или маргинализоване, често се називају рањивим групама.

 

Термин „рањиве групе” често се користи наизмјенично са термином „групе у неповољнијем положају”. Стереотипна предрасуда да је „рањивост” својствена карактеристика жена прикрива чињеницу да стереотипне родне улоге и ставови и њихов дискриминаторни утицај на жене, подржани недостатком активности/пропустима држава да се њима ефикасно баве, доводе жене у неповољан положај, што може резултирати повећаним ризиком да постану рањиве на дискриминацију, укључујући насиље. Стога се израз „рањиве групе” не препоручује, а умјесто њега треба користити „групе у неповољнијем положају”.

Видјети такође: групе у неповољнијем положају │ disadvantaged groups

Извори на енглеском језику: Based on CEDAW Committee dialogues with the States parties’ delegations presenting their reports on the implementation of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women and on new scholarship on wrongful gender stereotyping and its discriminatory impact on women.

Динамика начина на који чланице и чланови приступају и контролишу различите ресурсе који се генеришу у домаћинству или који долазе у њих. Неједнаки односи моћи између жена и мушкараца имају тенденцију да жене поставе у неповољан положај.

Извори на енглеском језику: Reeves, H., and Baden, S. (2000). Gender and Development: Concepts and Definitions, Brighton, Institute of Development Studies.

Видјети такође: секундарна виктимизација │ secondary victimisation

Увођење правила која регулишу обим и коришћење скраћеног радног времена, ради превенције свих облика дискриминације над привременим радницама и радницима, чиме се унапређује квалитет рада са непуним радним временом и промовише рад са непуним радним временом као избор.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Репродуктивна права обухватају одређена људска права која су већ препозната у државним законима, међународним законима и међународним документима о људским правима и другим сродним документима. Ова права се ослањају на препознавање основних права свих парова и појединаца да слободно и одговорно одлуче о броју, распону и времену рађања дјеце и да имају информације и средства да то ураде, и право да постигну највећи стандард сексуалног и репродуктивног здравља. Такође укључује право на доношење одлука које се тичу репродукције без дискриминације, присиле и насиља, како је изражено у документима о људским правима.

Људска права жена укључују њихово право на контролу и слободно и одговорно одлучивање о питањима која се односе на њихову сексуалност, укључујући сексуално и репродуктивно здравље, без присиле, дискриминације и насиља. Једнаки односи између жена и мушкараца у питањима сексуалних односа и репродукције, укључујући пуно поштовање тјелесног интегритета особе, захтијевају узајамно поштовање, сагласност и заједничку одговорност за сексуално понашање и његове посљедице.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Галић, Б. (2006) Женска тијела, репродукција и друштвена стигматизација жена. Крух и руже 30:23-33. (2) Дрезгић, Р. (2008). Од планирања породице до популационе политике – промена владајуће парадигме у српској демографији крајем 20. века. Филозофија и Друштво, 19(3), 181–215. (3). Вишић, Т. (2013). Националне популационе политике и конструкција материнства у пост-социјалистичкој Србији. У Постајање мајком у време неолибералног капитализма. уз)бу))на))). (4) Стевановић, Ј. (2007). Репродуктивна права у Србији. У: Неко је рекао феминизам? (стр. 108-115). Сарајевски отворени центар. (5) Џевер, Јована и други (2020). Приступ жена са инвалидитетом у БиХ сексуалном и репродуктивном здрављу и планирању родитељства – Анализа стања. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бањалука. Доступно на: http://hcabl.org/wp-content/uploads/2020/03/Pristup-%C5%BEena-sa-invaliditetom-u-BiH-seksualnom-i-reproduktivnom-zdravlju-i-planiranju-roditeljstva.pdf

Sources: (1) International Conference on Population and Development – ICPD (1994). Program of Action, UN Doc. A/CONF.171/13 1994, para. 7.3.; (2) Fourth World Conference on Women (Beijing Conference) (1995) – Beijing Declaration and Platform for Action; (3) CEDAW Committee (2014). Statement of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women on sexual and reproductive health and rights: Beyond 2014: ICPD review. Доступно на:

http://www.ohchr.org/Documents/HRBodies/CEDAW/Statements/SRHR26Feb2014.pdf

Репродуктивни рад укључује све задатке повезане са подршком и сервисирањем постојеће и будуће радне снаге – оних који врше или ће вршити продуктиван рад. Укључује породиљско одсуство и његу дјеце, али није ограничено само на те обавезе. Све више се назива „социјална репродукција” да би се указало да тај појам има шире значење од активности повезаних са биолошком репродукцијом. Чињеница да је репродуктивни рад суштинска основа продуктивног рада главни је аргумент за економски значај репродуктивног рада. Већину тога предузимају првенствено жене, а неплаћен је и стога није евидентиран у државним рачунима.

Извори на енглеском језику: Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms. Доступно на: http://www.medinstgenderstudies.org/wp-content/uploads/Gender-Glossary-updated_final.pdf

Репродуктивно здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, не само одсуство болести или слабости, у свим питањима везаним за репродуктивни систем и његове функције и процесе. Репродуктивно здравље стога подразумијева да су људи способни за задовољавајући и безбједан сексуални живот и да имају способност репродукције и слободу да одлуче да ли ће, када и колико често то чинити. Имплицитно у овом посљедњем стању је сљедеће: права жена и мушкараца да буду информисани; да имају приступ сигурним, ефикасним, приступачним и прихватљивим методама планирања породице, укључујући методе за регулисање плодности, које нису у супротности са законом; и право приступа одговарајућим здравственим услугама како би се женама омогућиле сигурна трудноћа и порођај и паровима пружиле најбоље шансе да имају здраво дијете. Репродуктивно здравље је компонента репродуктивних права.

Извори на енглеском језику: International Conference on Population and Development – ICPD (1994). Program of Action. UN Doc. A/CONF.171/13 1994, Chap. 7. A.

Род се односи на социјалне атрибуте и могућности повезане са женским и мушким полом и на односе између дјевојчица и дјечака, као и на односе између жена и мушкараца. Ови атрибути, могућности и односи су социјално изграђени и уче се кроз процесе социјализације. Они су специфични за контекст и вријеме и промјенљиви су. Пол одређује шта се очекује, дозвољава и вреднује од жене или мушкарца у датом контексту. У већини друштава постоје разлике и неједнакости између жена и мушкараца у додијељеним одговорностима, предузетим активностима, приступу ресурсима и контроли над њима, као и могућностима за доношење одлука. Род је дио ширег социокултурног контекста. Остали важни критеријуми за социокултурну анализу укључују класу, расу, ниво сиромаштва, етничку групу и старост.

Родно засноване претпоставке и очекивања генерално доводе жене у неповољан положај у погледу уживања материјалних права, попут слободе да дјелују и да буду признате као аутономне, потпуно способне одрасле особе, да у потпуности учествују у економском, социјалном и политичком развоју и да доносе одлуке у вези са околностима и условима.

Род је такође важан појам који треба разумјети у контексту родног идентитета.

Видјети такође: род(ови) gender(s)

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:(1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Sources: (1) UN Women. Concepts and definitions. Доступно на: http://www.un.org/womenwatch/osagi/conceptsandefinitions.htm; (2) United Nations Population Fund – UNFPA (2011). Gender at the Heart of ICPD: The UNFPA Strategic Framework on Gender Mainstreaming and Women’s Empowerment.

Концепт род и развој фокусира се на социјално изграђену основу разлика и неједнаких односа између жена и мушкараца. Наглашава потребу за оспоравањем постојећих родних улога и односа и препознаје женски и мушки допринос развоју.

 

Видјети такође: жене у развоју women in development (WID)

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Ђурић-Кузмановић, Т. (2002). Родност и развој у Србији: Од диригованог неразвоја до транзиције. Нови Сад: Будућност.

Извори на енглеском језику: European Union (2005), Glossary of Gender and Development Terms, in Toolkit on Mainstreaming Gender Equality in EC Development Cooperation (Chapter 1, section 3). Доступно на: https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/toolkit-mainstreaming-gender-section-3_en.pdf

У почетку се концепт рода односио на социо-културну конструкцију у бинарности жена и мушкараца. Ово је створило разлику између друштвених улога полова и „биолошких” сексуалних тијела. Описана дихотомија „биолошки пол / друштвени пол” довела је до важног открића да социјално-културне конструкције полова нису увијек директно повезане са анатомијом и физиологијом. Тако је разлика између такозваног (социјалног) пола и (биолошког) пола праћена деконструкцијом идеје биолошке тјелесности.

Већином се устаљени језик везан за дефиницију рода у различитим регионалним и међународним политикама и конвенцијама не бави пропитивањем родних дуалности и асиметрија.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf

Извори на енглеском језику: (1) Šribar, R. (2015). Glossary of common terms in gender equality and feminist theory. In Gendering Science: Slovenian Surveys and Studies in the EU paradigms, eds. Ule M., Šribar R. in Venturini A. U. Wisdom – Echoraum, Wiena (forthcoming); (2) EIGE експерткиње и експерти

Термин „родитељска права” односи се на права и обавезе родитеља у вези са њиховом дјецом. Родитељи, са циљем да подрже здрав раст дјетета, складан лични развој и способност да воде самосталан живот и каријеру, имају право и обавезу да брину о животу, личном развоју, правима и предностима своје дјеце.

 

Дакле, родитељска права такође одражавају права дјетета као човјека. Родитељска права никада не могу бити у супротности са основним људским правима дјетета, како је уређено државним и међународним законодавством. Канцеларија Високог комесаријата Уједињених нација за људска права наводи сва права дјетета у Конвенцији о правима дјетета.

 

Родитељска права имају оба родитеља. Овај термин се такође назива и „родитељска одговорност”.

Видјети такође: родитељско одсуство │ parental leave

Извори на енглеском језику: 1) The United Nations Human Rights Office of the High Commissioner http://www.ohchr.org/en/professionalinterest/pages/crc.aspx 2)

The official website of the Government of the United Kingdom https://www.gov.uk/parental-rights-responsibilities; 3) EIGE експерткиње и експерти.

Родитељско одсуство се одобрава било којем родитељу ради његе дјетета. Ово родитељско право може се пренијети на другог члана или чланицу породице ако државни закон предвиђа такво изузеће. Генерално долази након периода породиљског одсуства, на који у принципу има право само мајка. У неким земљама се родитељско одсуство одобрава усвојитељима или хранитељима, док друге земље усвојитељско одсуство сматрају обликом породиљског одсуства. Родитељско одсуство може се комбиновати са договорима о скраћеном радном времену. Родитељско одсуство има за циљ да олакша усклађивање радног, приватног и породичног живота, стварајући тако важну везу са родном равноправношћу.

Извори на енглеском језику: (1) International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf; (2) European Commission (2015). The Implementation of Parental Leave Directive 2010/18 in 33 European Countries. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality

Родна анализа је критичко испитивање како разлике у родним улогама, активностима, потребама, могућностима и правима/повластицама утичу на жене, мушкарце, дјевојке и дјечаке у датој области, ситуацији или контексту. Родна анализа испитује односе између жена и мушкараца и ограничења с којима се суочавају у односу на друге у постизању родне равноправности у датој области политике, ситуацији или контексту. Анализа рода може се спровести на основу квалитативних информација и метода и/или на основу квантитативних података које пружају родне статистике.

Видјети такође: родна димензија gender dimension

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Гаврић, С. (2020). Родна анализа: Алатке и методе за уродњавање политика, програма и пројеката. Сарајево: Friedrich Ebert Фондација. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/16268.pdf. (2) Мршевић, З. (2005). Родна анализа као средство у борби против мизогиније. У: Мапирање мизогиније у Србији: Дискурси и праксе. (стр. 86–96). Београд: АЖИН – Асоцијација за женску Иницијативу.

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Разматрање родне димензије подразумијева разматрање начина на које се ситуација и потребе и изазови са којима се суочавају жене и мушкарци (и дјевојчице и дјечаци) разликују, с циљем уклањања и избјегавања постојања неједнакости, као и промовисања родне равноправности у оквиру одређене политике, програма или поступка. Родна димензија се понекад назива и „родна перспектива”.

Видјети такође: родна перспектива │ gender perspective

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf;

Извори на енглеском језику: Дефиницију развили EIGE и независни експерти и експерткиње.

Родна динамика односи се на односе и интеракције између дјевојчица, дјечака, жена и мушкараца. Родну динамику обликују социокултурне идеје о роду и односи моћи који их дефинишу. У зависности од тога како се манифестују, родна динамика може ојачати или оспорити постојеће норме.

 Извори на енглеском језику: USAID – Office of Women in Development. Glossary of Gender Terms and Concepts. Доступно на: http://www.ungei.org/resources/files/Glossary_of_Gender_Terms_and_Concepts.pdf

Родна дискриминација се дефинише као „Свака разлика, изузеће или ограничење направљено на основу пола које има за посљедицу или циљ укидање или негирање признања, уживања или остваривања права жена, без обзира на њихов брачни статус, а на основу равноправности мушкараца и жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, социјалном, културном, грађанском или било ком другом пољу” (Уједињене нације (1979). Конвенција о укидању свих облика дискриминације над женама – члан 1).

Дискриминација може произаћи из закона (de jure) или из праксе (de facto). CEDAW конвенција (Конвенција о укидању свих облика дискриминације над женама) препознаје и рјешава оба облика дискриминације, без обзира да ли су они садржани у законима, политикама, поступцима или пракси.

Видјети такође: дискриминација над женама; дискриминација заснована на роду или полу │ discrimination against women; sex- and gender-based discrimination

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Закон о равноправности сполова у Босни и Херцеговини пречишћени текст, „Службени гласник БиХ“, 32/10. (2) Закон о забрани дискриминације БиХ, „Службени гласник БиХ“, бр. 59/09 и 66/16. (3)Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: UN Women Training Centre Glossary. Доступно на:

https://trainingcentre.unwomen.org/mod/glossary/view.php?id=36&mode=&hook=ALL&sortkey=&sortorder=&fullsearch=0&page=2

Када се евалуација примјењује као метода родне равноправности, она интегрише питања родне равноправности у циљеве евалуације, али и у методологију, приступе и употребу евалуације. Као дио програмског циклуса, она доприноси креирању политике засноване на доказима, а када је ријеч о родној равноправности, евалуација је један од процеса кроз који се родна перспектива интегрише у политике и уводи у све секторе.

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање; родно осјетљив мониторинг и евалуација │ gender mainstreaming, gender-sensitive monitoring and evaluation

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Effectiveness of Institutional Mechanisms for the Advancement of Gender Equality: Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action in the EU Member States. Доступно на: http://eige.europa.eu/content/document/effectiveness-of-institutional-mechanisms-for-the-advancement-of-gender-equality

Родна неједнакост односи се на правну, социјалну и културну ситуацију у којој пол и/или род одређују различита права и достојанство жена и мушкараца, што се огледа у њиховом неједнаком приступу или уживању права, као и претпоставци стереотипних социјалних и културних улога. То утиче на њихов статус у свим областима живота у друштву, било јавном или приватном, у породици или на тржишту рада, у економском или политичком животу, у власти и одлучивању, као и у социјалним родним односима. Практично у свим друштвима жене су у инфериорном положају у односу на мушкарце.

Sources: (1) Независни експерт; (2) European Commission (2004). Toolkit on Mainstreaming Gender Equality in EC Development Cooperation: Section 1: Handbook on Concepts and Methods for Mainstreaming Gender Equality. Available at https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/toolkit-mainstreaming-gender-section-1-part-1_en.pdf

Родна осјетљивост има за циљ разумијевање и разматрање друштвених и културних фактора који су укључени у родну искљученост и дискриминацију у најразличитијим сферама јавног и приватног живота. Фокусира се углавном на случајеве структурног недостатка у положајима и улогама жена.

Видјети такође: родно осјетљив │ gender-sensitive

Извори на енглеском језику: Based on Šribar, R. (2015), ‘Glossary of common terms in gender equality and feminist theory’, in M. Ule, R. Šribar and A. U. Venturini, eds., Gendering Science: Slovenian Surveys and Studies in the EU Paradigms, Vienna, Echoraum.

Термин „родно питање” односи се на било које питање или проблем које одређују родно или полно засноване разлике између жена и мушкараца. Родна питања укључују све аспекте и питања у вези са животом жена и мушкараца и ситуацијом у друштву, начином њиховог међусобног односа, разликама у приступу и употреби ресурса, њиховим активностима и начином на који реагују на промјене, интервенције и политике.

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Effectiveness of Institutional Mechanisms for the Advancement of Gender Equality: Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action in the EU Member States. Доступно на: http://eige.europa.eu/content/document/effectiveness-of-institutional-mechanisms-for-the-advancement-of-gender-equality

Родна подјела рада односи се на додјељивање различитих послова или врста запослења женама и мушкарцима. У феминистичкој економији, институционална правила, норме и праксе које регулишу расподјелу задатака између жена и мушкараца и дјевојчица и дјечака такође чине родну подјелу рада, која се сматра промјенљивом током времена и простора и о којој се непрестано преговара. Најраспрострањенији облик је подјела плаћеног и неплаћеног рада између жена и мушкараца у приватном и јавном животу.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms.

Предрасуде или ставови засновани на родној перцепцији да жене нису једнаке мушкарцима у правима и достојанству.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Халиловић, Мајда и остали (2017). Родне предрасуде у примјени права: босанскохерцеговачки и међународни правни оквири и пракса. Сарајево: Атлантска иницијатива.

Извори на енглеском језику: Based on IPS-Inter Press Service (2010). Gender and Development Glossary. A Tool for Journalists and Writers.

Ефекат којим се статистичком резултату умањује репрезентативност систематским искривљивањем због предрасуда или поступака заснованих на родној перцепцији да жене нису једнаке мушкарцима. На примјер, одговори на питања о физичком или сексуалном насиљу над женама били би потпуно пристрасни ако су током разговора били присутни женин партнер или друга родбина.

Sources: (1) Based on Eurostat definition of statistical bias. Доступно на: http://ec.europa.eu/eurostat/ramon/nomenclatures/index.cfm?TargetUrl=DSP_GLOSSARY_NOM_DTL_VIEW&StrNom=CODED2&StrLanguageCode=EN&IntKey=16423535&RdoSearch=CONTAIN&TxtSearch=bias&CboTheme=&IsTer=&ter_valid=0&IntCurrentPage=1; (2) EIGE експерткиње и експерти

Родна равноправност или равноправност полова односи се на једнака права, одговорности и могућности жена и мушкараца и дјевојчица и дјечака. Равноправност не значи да ће жене и мушкарци постати исти, већ да права, одговорности и могућности жена и мушкараца неће зависити од тога да ли су рођене као жене или мушкарци. Равноправност полова подразумијева да се узимају у обзир интереси, потребе и приоритети жена и мушкараца, препознајући притом различитост различитих група жена и мушкараца. Равноправност полова није само питање равноправности жена, али треба да се бави мушкарцима као и женама и да их у потпуности ангажује. Једнакост жена и мушкараца види се и као питање људских права и као предуслов и показатељ одрживог развоја усмјереног на људе и демократије.

Видјети такође: једнакост полова │ gender equity

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Пајванчић, Маријана. Право на равноправност полова – демократско питање и уставни принцип, Зборник Правног факултета Универзитета у Новом Саду. Нови Сад: Правни факултет (4) Мифтари, Едита (2017). Локалне политике за равноправност сполова у Босни и Херцеговини. Сарајево: Фондација ЦУРЕ (5) Башић, Санела (2020). Родна равноправност у босанскохерцеговачкој популацији: између традиције и (пост)модернитета, У: Вриједности у БиХ – Приказ резултата студије вриједности 2019. (ур. Коленовић Ђапо, Јадранка и Бркић, Шмогоц, Јелена). Сарајево: ФЕС. (6) Савичић, Саша (2016): Ка остваривању равноправности полова у кантонима Федерације БиХ – Правила, институције, политике. Сарајево: Сарајевски отворени центар

Извори на енглеском језику: UN Women. Concepts and Definitions. Доступно на: http://www.un.org/womenwatch/osagi/conceptsandefinitions.htm; complemented by the expert with parts of language from other known definitions.

Видјети такође: формална родна равноправност formal gender equality

Родна равнотежа се обично односи на људске ресурсе и равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима рада, пројеката или програма.

Према плану родне равноправности, од жена и мушкараца се очекује да учествују пропорционално свом удјелу у популацији. Међутим, у многим областима жене учествују мање него што би се очекивало на основу полне расподјеле у популацији (недовољна заступљеност жена), док мушкарци учествују више него што би се очекивало (прекомјерна заступљеност мушкараца).

Видјети такође: родно уравнотежено учешће gender-balanced participation

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Родна ревизија је процјена у којој мјери је родна равноправност ефикасно институционализована у политикама, програмима, организационим структурама и поступцима (укључујући процесе доношења одлука) и у одговарајућим буџетима.

Родна ревизија разматра, обично на партиципативан начин, да ли су интерне праксе и сродни системи подршке за родно оспособљавање ефикасни, да ли се јачају као и то да ли се поштују. Успоставља основни правац, идентификује критичне празнине и изазове и препоручује начине њиховог рјешавања, предлажући могућа побољшања и иновације. Такође документује добре праксе ка постизању родне равноправности.

Родна ревизија побољшава колективни капацитет организације да испитује своје активности из родне перспективе и идентификује снаге и слабости у промоцији питања родне равноправности.

Видјети такође: партиципативна родна ревизија participatory gender audit

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Антонијевић, З. (2020). Родна ревизија: Алатке и методе за уродњавање политика, програма и пројеката. Сарајево: Friedrich Ebert Фондација. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/16358.pdf

Извори на енглеском језику: Council of Europe – Directorate General of Human Rights and Legal Affairs (2009). Gender Budgeting: Practical Implementation. Handbook prepared by Sheila Quinn.

Питање да ли је одређени закон, политика или акција релевантна за родне односе и/или родну равноправност.

Видјети такође: родно неутралан; родно сљепило; родна осјетљивост │ gender-neutral; gender blindness; gender sensitivity

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Родна сегрегација се манифестује у разликама у обрасцима заступљености жена и мушкараца на тржишту рада, јавном и политичком животу, неплаћеном раду у кући и бризи о члановима домаћинства и избору образовања младих жена и мушкараца.

Sources: (1) European Commission – Expert Group of Gender and Employment (2002). Indicators on Gender Equality in the European Employment Strategy. European Work and Employment Research Centre, Manchester School of Management (UMIST). Доступно на: http://www.research.mbs.ac.uk/ewerc/Portals/0/docs/gendersocial/Indicators2001(final).pdf; (2) European Commission (2014). A New Method to Understand Occupational Gender Segregation in European Labour Markets. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/documents/150119_segregation_report_web_en.pdf

Родна сегрегација према занимању може се разматрати у апсолутном смислу – то јест, стварној доминацији једног пола у одређеном занимању – или у релативном смислу, односно већем удјелу једног пола у односу на очекивани удио. На примјер, како су жене углавном заступљене на збирном нивоу међу запосленим становништвом, њихов очекивани удио у једном занимању могао би бити мањи од удјела мушкараца ако би биле распоређене на исти начин као и мушкарци у свим занимањима. У пракси, конципирање родне сегрегације у релативном смислу може бити проблематично, јер главни разлог зашто постоји тенденција да жене чине мање од 50% запослене радне снаге јесте родна подјела кућног рада и несразмјеран удио жена у неплаћеном збрињавању и кућном раду. Према томе, оправдано је почетно одређивање родне равноправности мјерењем сегрегације, тако да се установи да ли је један или други пол у већини у неком занимању или на радном мјесту (у апсолутним вриједностима).

Видјети такође: вертикална сегрегација; хоризонтална сегрегација │ vertical segregation; horizontal segregation

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Спахић Шиљак. Зилка, ур. (2019). Босански лабиринт: култура, род и лидерство. Сарајево: Buybook. (2) Башић, Санела и Миланка Миковић (2012). Родне неједнакости на тржишту рада. Сарајево: Удружење Жене женама и Friedrich Ebert Stiftung.

Извори на енглеском језику: Based on European Commission (2014). A New Method to Understand Occupational Gender Segregation in European Labour Markets. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/documents/150119_segregation_report_web_en.pdf

Процес којим појединци уче културна понашања повезана са концептима женствености или мушкости.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Дардић, Драгана, Бојана Трнинић и Александар Слијепчевић (2016). Сви су другачији. Буди и ти! ПРИРУЧНИК ЗА БОРБУ ПРОТИВ РОДНЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ. Бањалука: НВО Перпетуум мобиле – Институт за развој младих и заједнице Бањалука (2) Ждраловић, Амила (2019). Родна социјализација: одгој и образовање. У: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. (ур. Гаврић, С. и Ждраловић, А.). Сарајево: Сарајевски отворени центар Универзитет у Сарајеву – Правни факултет. Стр. 231-244.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Родна статистика дефинише се као статистика која на адекватан начин одражава разлике и неједнакости у положају жена и мушкараца у свим областима живота. Родна статистика дефинише се збиром сљедећих карактеристика: (а) подаци се прикупљају и приказују разврстани према полу као првобитна и укупна класификација; (б) подаци одражавају родна питања – питања, проблеме и недоумице повезане са свим аспектима живота жена и мушкараца, укључујући њихове специфичне потребе, могућности или допринос друштву; (ц) подаци се заснивају на концептима и дефиницијама који адекватно одражавају разноликост жена и мушкараца и обухватају све аспекте њиховог живота; и (д) методе прикупљања података узимају у обзир стереотипе и социјалне и културне факторе који могу изазвати родне пристрасности.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Благојевић-Хјусон, М. (2012). Жене и мушкарци у Србији: Шта нам говоре бројке? Београд: UN Women. (3) Крунић, С. ур. (2011.) Родна статистика и њена практична примјена. Бања Лука: Гендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске.

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Квота је позитиван инструмент мјерења чији је циљ убрзање постизања родно уравнотеженог учешћа и заступљености. Утврђује се сразмјера (проценат) или број мјеста или мандата која ће бити додијељена женама и/или мушкарцима, углавном према одређеним правилима или критеријумима. Квоте се могу примијенити како би се исправила претходна родна неравнотежа у различитим областима и на различитим нивоима, укључујући политичке скупштине, положаје одлучивања у јавном, политичком и економском животу (корпоративни одбори), као и да би се осигурало укључивање жена и њихово учешће у међународним тијелима, или као средство за промовисање једнаког приступа могућностима обуке или пословима.

Квоте чији је циљ повећање родно уравнотежене заступљености могу бити прописане уставом или законом о изборима, раду или родној равноправности (законске родне квоте, које могу подразумијевати санкције због непоштовања прописа) или се могу примјењивати на добровољној основи (добровољне квоте политичких партија). Врсте квота такође се разликују у зависности од одређеног аспекта процеса избора и процеса номиновања на који је одређена квота усмјерена.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (2011). Ка демократском друштву: Родна равноправност. Институт друштвених наука. (2) Попов-Момчиновић, З. Родна равноправност и политички и јавни живот. Ин Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ (стр. 155-170). Сарајево Опен Центре. (3) Шинко, М. (2006). Политичке странке и регрутација жена у парламенте: примјена квота у земљама Еуропске Уније. Политичка мисао: часопис за политологију, 43(4), 47-68. (4) Мифтари, Едита (2015). Политичка партиципација жена у Босни и Херцеговини: анализа учешћа жена на страначким листама и коначних резултата опћих избора 2014. Сарајево: Фондација ЦУРЕ и Сарајевски отворени центар (5) Кадрибашић, Аднан (2013). Изборни систем и „женске квоте“. У Зборник радова Женске политичке академије (ур. Драгана Дардић). Бањалука: Хелсиншки парламент грађана. 136-168.

Извори на енглеском језику:

http://www.quotaproject.org/aboutQuotas.cfm and

http://ec.europa.eu/geninfo/query/resultaction.jsp?query_source=JUSTICE&swlang=en&QueryText=quotas+managments+boards

Родне норме су стандарди и очекивања којима се жене и мушкарци углавном прилагођавају, у опсегу који дефинише одређено друштво, културу и заједницу у том тренутку. Родне норме су идеје о томе како жене и мушкарци треба да буду и понашају се. Усвојене рано у животу, родне норме могу успоставити животни циклус родне социјализације и стереотипизације.

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Провјера која се спроводи у вези са било којим приједлогом политике како би се осигурало да се избјегну сви потенцијални родно дискриминаторни ефекти који произилазе из те политике и да се промовише родна равноправност.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998).100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Разлике у приступу жена и мушкараца над ресурсима, статусу и благостању, при чему се мушкарци обично фаворизују и често институционализују кроз закон, правду и социјалне норме.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Начини на које род обликује расподјелу моћи на свим нивоима друштва. Један од најупорнијих образаца у расподјели моћи је неједнакост између жена и мушкараца. Скуп улога, понашања и ставова које друштва дефинишу као прикладне за жене и мушкарце („род”) могу бити узрок, посљедица и механизам односа моћи, од интимне сфере домаћинства до највиших нивоа политичког одлучивања. Шире структуре и институције такође могу обликовати расподјелу моћи јачањем и ослањањем на родне улоге.

Извори на енглеском језику: Based on Koester, D. (2015). Gender and Power. DLP Concept Brief 04

Родна стереотипизација је пракса приписивања одређених особина, карактеристика или улога женама или мушкарцима искључиво на основу њиховог чланства у друштвеној групи жена или мушкараца.

Извори на енглеском језику: Cusack, S. (2013). Gender Stereotyping as a Human Rights Violation: Research Report. Prepared for the UN Office of the High Commissioner for Human Rights. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/Issues/Women/WRGS/StudyGenderStereotyping.doc

Академски, обично интердисциплинарни приступ анализи положаја жена и мушкараца и родних односа, као и родне димензије свих осталих дисциплина.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Благојевић, М. (1998). Ка видиљивој женској историји: Женски покрет у Београду 90тих. Београд: Центар за женске студије, истраживања и комуникацију. (2) Милојевић, И., и Марков, С. (Ур.). (2011). Увод у родне теорије. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Центар за родне студије, Mediterran Publishing. (3) Вујадиновић, Д., и Станимировић (Ур.). (2017). Студије рода. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет. (4) Духачек, Д. Студије рода. Београд: Центар за студије рода и политике, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука. (5) Захаријевић, А. и Лончаревић, К., (Ур.). (2018). Феминистичка теорија је за све. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију, Факултет политичких наука. (6) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf. (7) Попов-Момчиновић, Златиборка (2013): Женски покрет у Босни и Херцеговини: артикулација једне контракултуре. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Центар за емпиријска истраживања религије у Босни и Херцеговини, Фондација ЦУРЕ.

Извори на енглеском језику: Based on European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Родне улоге се односе на друштвене норме и норме понашања за које се, у оквиру одређене културе, сматра да су друштвено прикладне за појединце одређеног пола. Оне често одређују традиционалне одговорности и задатке додијељене женама, мушкарцима, дјевојчицама и дјечацима. Родно специфичне улоге често су условљене структуром домаћинства, приступом ресурсима, специфичним утицајима глобалне економије, појавом сукоба или катастрофе и другим локално релевантним факторима као што су еколошки услови. Као и сам пол, и родне улоге могу с временом еволуирати, посебно кроз оснаживање жена и трансформацију мушкости.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација

UN Women Training Centre Glossary Доступно на:

https://trainingcentre.unwomen.org/mod/glossary/view.php?id=36

Родни идентитет се односи на дубоко проживљено унутрашње и индивидуално искуство рода код сваке особе, које може или не мора одговарати полу додијељеном при рођењу, укључујући лични осјећај тијела (што може укључивати, ако се слободно изабере, модификовање тјелесног изгледа или функције медицинским, хируршким или другим средствима) и друге видове изражавања рода, укључујући одијевање, говор и манире.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (3) Спахић, А. и Гаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (4) Миладиновић, Д. и друге (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Sources: (1) European Commission (2012). Trans and Intersex People: Discrimination on the Grounds of Sex, Gender Identity and Gender Expression. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality; (2) Council of Europe (2015). Case law of the European Court of Human Rights relating to discrimination on grounds of sexual orientation or gender identity. Доступно на: http://www.coe.int/t/dg4/lgbt/Documents/Final%20Case%20Law%20of%20the%20ECHR%20SOGI_EN%20%282%29.pdf

Дефиниција је базирана на дефиницији која је садржана у Џогџакарта принципима примјене међународног права о људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет, документу који је усвојила група од 29 експеркиња за људска права у новембру 2006. године у Џогџакарти, Индонезија.

Јаз у било којој области између жена и мушкараца у погледу нивоа учешћа, приступа, права, накнада или бенефиција.

Видјети такође: родни јаз у платама │ gender pay gap

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Родни јаз у платама у земљама Западног Балкана: Налази из Србије, Црне Горе и Македоније. (н.д.). [Policy Brief]. Београд: Фондација за развој економске науке. https://fren.org.rs/wp-content/uploads/2020/01/Policy-Brief.pdf (2) Дакић, С. (2016). Развој и примена модела варијација родног јаза на тржишту рада (Докторска дисертација). Нови Сад, Суботица: Универзитет у Новом Саду, Економски факултет.(3) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (4) Башић, Санела и Миланка Миковић (2012). Родне неједнакости на тржишту рада. Сарајево: Удружење Жене женама и Friedrich Ebert Stiftung.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Разлика у платама међу половима приказана је као проценат зараде мушкараца и представља разлику између просјечне бруто сатнице запослених жена и мушкараца. Бруто зарада је дневница или зарада која се директно исплаћује запосленом прије одбитка пореза на доходак и доприноса за социјално осигурање.

У ЕУ се разлика у платама међу половима званично назива „неприлагођена разлика у плати међу половима”, јер не узима у обзир све факторе који утичу на разлику у платама међу половима, попут разлика у образовању, искуству на тржишту рада, одрађеног броја радних сати, врсте посла итд.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (2) Башић, Санела и Миланка Миковић (2012). Родне неједнакости на тржишту рада. Сарајево: Удружење Жене женама и Friedrich Ebert Stiftung.

Извори на енглеском језику: European Commission (2014). Tackling the Gender Pay Gap in the European Union. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-quality/files/gender_pay_gap/140319_gpg_en.pdf

Родни односи су специфични подскуп друштвених односа који уједињују жене и мушкарце као друштвене групе у одређеној заједници, укључујући начин на који су моћ и приступ ресурсима/контрола над њима распоређени међу половима. Родни односи се укрштају са свим осталим утицајима на друштвене односе – узраст, етничка припадност, раса, религија итд. – да би се одредио положај и идентитет људи у друштвеној групи. Будући да су родни односи друштвени конструкт, они се с временом могу трансформисати како би постали праведнији.

Видјети такође: родни уговор; родне расподјеле моћи │ gender contract; gender power relations

Извори на енглеском језику: UN Women Training Centre Glossary. Доступно на:

https://trainingcentre.unwomen.org/mod/glossary/view.php?id=36

Родни паритет је нумерички и садржајни концепт повезан са родном равноправношћу.

 

Односи се на релативну једнакост у смислу броја и пропорција жена и мушкараца, дјевојчица и дјечака и често се израчунава као однос жена и мушкараца за дати индикатор. Када се умјесто релативне једнакости у смислу броја и пропорција жена и мушкараца израчунавају већ постојећи односи мушкараца и жена, користи се ознака „однос полова” умјесто „родни паритет”.

У контексту родне равноправности, родни паритет нема само нумеричку, већ и суштинску димензију, и тиме се односи на једнак допринос жена и мушкараца свакој димензији живота, било приватној или јавној.

Видјети такође: паритет; паритетна демократија │ parity; parity democracy

Sources: (1) United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx; (2) Council of Europe (2003). Genderware – The Council of Europe and the Participation of Women in Political Life; (3) Alliance for Parity Democracy & Feminine Intervention, sponsored by the Commission for Equality and for Women’s Rights (2001). What is Parity Democracy After All? Lisbon, Portugal; (4) EIGE експерткиње и експерти.

Родни показатељи су корисно средство у праћењу родних разлика, родно повезаних промјена током времена и напретка ка циљевима родне равноправности. Генерално, показатељи су статистика са референтном тачком (нормом или мјерилом) на основу које се могу доносити процјене вриједности. Показатељи имају нормативну природу, у смислу да се промјена од референтне тачке у одређеном правцу може тумачити као „добра” или „лоша“. У случају родне статистике, статус жена у одређеној земљи обично се процјењује упоређивањем са ситуацијом мушкараца у тој земљи. У неколико случајева – као што је смртност мајки или приступ пренаталним услугама – норма је ситуација жена у другим земљама. Поред квантитативних показатеља (на основу статистичких података рашчлањених према полу), могу постојати и квалитативни показатељи (на основу женских и мушких искустава, ставова, мишљења и осјећања). Родно осјетљиви показатељи омогућавају мјерење промјена у односима између жена и мушкараца у одређеној области политике, програма или активности, као и промјене у статусу или ситуацији жена и мушкараца.

Sources: (1) United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx; (2) EIGE и независни експерти и експерткиње.

 

Термин „родни положај” односи се на социјални и економски положај жена у односу на мушкарце, то јест, на разлике у платама и могућностима запослења, неједнаку заступљеност у политичком процесу, неједнако власништво над земљом и имовином и рањивост на насиље (односно стратешке родне потребе/интереси).

Извори на енглеском језику: United Nations Development Programme – UNDP (2001). Gender in Development Programme: Learning & Information Pack. Доступно на:

www.undp.org/content/dam/undp/library/gender/Institutional%20Development/TLGEN1.6%20UNDP%20GenderAnalysis%20toolkit.pdf

Систем економских, социјалних, културних и политичких структура које одржавају и репродукују карактеристичне родне улоге и особине жена и мушкараца.

Видјети такође: родни уговор │ gender contract

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (2) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf;

Извори на енглеском језику: Based on European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Родни стереотипи су унапријед замишљене идеје којима се женама и мушкарцима произвољно додјељују карактеристике и улоге одређене и ограничене њиховим полом. Родне стереотипизације могу ограничити развој природних талената и способности дјевојчица и дјечака, жена и мушкараца, као и њихова образовна и професионална искуства и животне могућности уопште. Стереотипи о женама произлазе и јесу узрок дубоко укоријењених ставова, вриједности, норми и предрасуда према женама. Користе се за оправдање и одржавање историјских односа моћи мушкараца над женама, као и сексистичких ставова који коче напредак жена.

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Солдо, Андреа и др. (ур.). (2017). Образовање у БиХ: Чему (не) учимо дјецу? Анализа садржаја уџбеника националне групе предмета у основним школама. Сарајево: Мас Медиа и Фонд отворено друштво БиХ.

Извори на енглеском језику: Gender Equality Commission of the Council of Europe (2015). Gender Equality Glossary. Доступно на: http://www.coe.int/t/DGHL/STANDARDSETTING/EQUALITY/06resources/Glossaries/Council%20of%20Europe%20Gender%20Equality%20Glossary%20December%202015_en.pdf

Скуп имплицитних и експлицитних правила која регулишу родне односе и која додјељују различите послове, вриједности, одговорности и обавезе женама и мушкарцима, а одржавају се на три нивоа: културна надградња (норме и вриједности друштва); институције (породична заштита, системи образовања и запошљавања итд.); и процеси социјализације, посебно у породици.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Родно буџетирање је примјена родног аспекта у буџетском процесу. Подразумијева родно засновану процјену буџета, укључујући родну перспективу на свим нивоима буџетског процеса и реструктурирање прихода и расхода у циљу промоције родне равноправности.

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање │ gender mainstreaming

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Хаџиахметовић, А. ет ал. (2013) Родно одговорно буџетирање, уџбеник за универзитете. Сарајево: ИКД „UNIVERSITY PRESS – МАГИСТРАТ Издања“ Сарајево. https://www.gcfbih.gov.ba/wp-content/uploads/2014/01/GRB_UNW.pdf. (2) Мифтари, Е. (2015) Равноправност сполова у општинама/опћинама и градовима у Босни и Херцеговини. Сарајево: Фондација ЦУРЕ и Сарајевски отворени центар. http://zenskamreza.ba/site/wp-content/uploads/2015/08/RAVNOPRAVNOST-SPOLOVA-U-OPSTINAMA_bhs.pdf. (3) Гаврић, С., Ждраловић, А. (2019.) Родна равноправност: Теорија, право и политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет. https://soc.ba/site/wp-content/uploads/2019/08/Rodna-ravnopravnost-verzija-za-web.pdf. (4) Ђурић-Кузмановић, Т. (Ур.). (2007). Ка родном буџетирању: Водич. Нови Сад: Женске студије и истраживања, Футура публикације.

Извори на енглеском језику: Council of Europe – Directorate General of Human Rights and Legal Affairs (2009). Gender Budgeting: Practical Implementation. Handbook prepared by Sheila Quinn.

Видјети такође: дискриминација над женама; дискриминација заснована на роду или полуdiscrimination against women; sex- and gender-based discrimination

Нешто или неко је родно заснован када показује родно диференциране обрасце (нпр. розе и плава као родне боје, родне институције, родни изглед итд.). Употреба рода као глагола („родно заснивање”, „уродњавање”, итд.) одраз је промијењеног схватања рода као активног трајног процеса – нешто је родно засновано када је активно укључено у друштвене процесе који производе и репродукују разлике у родним идентитетима.

Извори на енглеском језику: Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies. London, Thousand Oaks.

Родно засновано злостављање је сложени облик насиља усмјерен на пол или сексуалност особе, те представља образац понашања, а не изолован догађај. Најчешћи облици злостављања су вербални. Ако се не заустави, вербално насиље може довести до екстремног насиља.

У школским и образовним срединама учитељи или учитељице и друга дјеца често врше притисак на дјецу са циљем да их ускладе са културним вриједностима и друштвеним ставовима који дефинишу шта значи бити „мушко” или „женско”. Интернет и мобилни телефони пружили су нове могућности за малтретирање путем имејла, друштвених мрежа и линија за ћаскање на мрежи, личних веб-страница, текстуалних порука и преноса слика.

Извори на енглеском језику: United Nations Secretary-General’s Study (2006). Violence against Children in Schools and Educational Settings: World Report on Violence against Children. Доступно на: http://www.unicef.org/violencestudy/4.%20World%20Report%20on%20Violence%20against%20Children.pdf

Родно засновано насиље је насиље које је усмјерено против особе због рода, родног идентитета или родног изражавања те особе или које несразмјерно погађа особе одређеног пола. То може резултирати физичком, сексуалном, емоционалном или психолошком штетом за жртву или јој нанијети економски губитак.

Видјети такође: родно засновано насиље над женама; жртва; преживјела/ли gender-based violence against women; victim; survivor

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Шахиновић, Мелика и Алма Јефтић (2017). Вршњачко и родно-засновано насиље у основним школама у БиХ. Сарајево: ТПО фондација. (4) Петрић, Наталија (2019). Родно засновано насиље. У: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. (ур. Гаврић, С. и Ждраловић, А.). Сарајево: Сарајевски отворени центар и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет. Стр. 219-230. (5) Благојевић, Марина (2013). Родни барометар у Србији: развој и свакодневни живот. Београд: UNPD. (6) Петрић, Александра и Џенана Радончић (2017). Аналитички извјештај: анализа праћења кривичних и прекршајних поступака у области заштите од родно заснованог насиља у Босни и Херцеговини. Бања Лука, Зеница: Фондација Удружене жене Бања Лука и Центар за правну помоћ женама Зеница. http://unitedwomenbl.org/rodno-zasnovan3ilje-dokumenti/ (8) Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања у правосудним институцијама у Босни и Херцеговини. (2015). Сарајево: Атлантска иницијатива и Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине. Доступно на: https://atlantskainicijativa.org//wp-content/uploads/ai/pdf/brosure/Smjernice_BOS.pdf

Sources: (1) European Union (2012). Directive 2012/29/EU of the European Parliament and of the Council of 25 October 2012 establishing minimum standards on the rights, support and protection of victims of crime, and replacing Council Framework Decision 2001/220/JHA; (2) CEDAW (1992). General Recommendation No 19 on Violence against Women.

Било који облик насиља који је усмјерен према жени зато што је жена или који жене погађа несразмјерно. Родно насиље над женама је облик дискриминације и кршење њихових основних слобода и права. Обухвата сва дјела насиља над женама која резултирају или ће вјероватно проузроковати физичку, сексуалну, психолошку или економску штету или патњу женама, укључујући пријетње таквим дјелима, присилу или самовољно лишавање слободе, било да се дешавају у јавности или у приватном животу.

Родно засновано насиље укључује облике насиља, као што су насиље у блиским везама, сексуално насиље (укључујући силовање, сексуално злостављање и узнемиравање), психолошко и економско насиље, трговина женама, принудна проституција, ропство и различити облици штетних пракси, као што су дјечји и/или принудни бракови, сакаћење женских гениталија, злочини почињени у име части, принудни побачај, принудна трудноћа и принудна стерилизација.

Родно засновано насиље над женама заснива се на хијерархијским и неједнаким структурним односима моћи утемељеним у родним нормама везаним за културу. Такође открива доминацију у симболичком и културном поретку и често се манифестује у директном насиљу. Ова дефиниција наглашава чињеницу да се насиље над женама заснива на полу, има за циљ да учини историјски дисбаланс моћи између жена и мушкараца видљивијим и покушава да ухвати репресивни образац принудне контроле који жени одузима основне слободе.

Видјети такође: насиље над женама; жртва, преживјела/ли violence against women; victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; . (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања у правосудним институцијама у Босни и Херцеговини. (2015). Сарајево: Атлантска иницијатива и Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине. Доступно на: https://atlantskainicijativa.org//wp-content/uploads/ai/pdf/brosure/Smjernice_BOS.pdf

Sources: (1) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) United Nations (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на:

http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16

Изражавање рода односи се на испољавање сопственог родног идентитета и идентитета који други виде. Углавном, људи настоје да се њихово изражавање или представљање рода подудара са њиховим родним идентитетом/идентитетима, без обзира на пол који им је додијељен при рођењу.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Јасмина & Гаврић, Саша. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf

Извори на енглеском језику: European Commission (2012). Trans and Intersex People – Discrimination on the Grounds Of Sex, Gender Identity and Gender Expression. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Видјети такође: родно засновано насиље, родно засновано насиље над женама, насиље над женама │ gender-based violence; gender-based violence against women; violence against women

Политика, програм или ситуација која нема различит позитиван или негативан утицај у погледу родних односа или једнакости жена и мушкараца.

 

Израз „родно неутралан” значи да нешто није повезано ни са женама ни са мушкарцима. Може се односити на различите аспекте као што су појмови или језички стил. Међутим, оно што се често сматра родно неутралним, у областима статистике или ширења података прикупљених о популацији, често у пракси одражава родно сљепило (непрепознавање родних специфичности).

Видјети такође: родно сљепило │ gender blindness

Sources: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Језик који није родно специфичан и који узима у обзир све људе, без обзира да ли су жене или мушкарци.

Видјети такође: родно осјетљив језик │ gender-sensitive language

Политике које нису посебно усмјерене ни на жене ни на мушкарце и претпоставља се да подједнако утичу на оба пола. Међутим, они заправо могу сачувати постојеће родне неједнакости или чак довести до различитог утицаја на жене и мушкарце, посебно на жене и мушкарце из група у неповољнијем положају. Родно неутралне политике не промовишу суштинску родну равноправност, а називају се и „родно слијепима”.

Извори на енглеском језику: Based upon Public Health Agency of Canada – Centre for Emergency Preparedness and Response (2008). Gender Mainstreaming in Emergency Management: Opportunities for Building Community Resilience in Canada.

Закони који су израђени у универзалним терминима, игноришући родно специфичне ситуације и односе моћи између жена и мушкараца а који подржавају полну и родно засновану дискриминацију, укључујући родно засновано насиље над женама.

Контрола родно неутралних закона који третирају жене и мушкарце је неопходна како би се процијенило да ли ће ометати или убрзати родну равноправност и елиминисати дискриминацију на основу пола и рода.

 Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Родно одговоран мониторинг и евалуација је процес који захтијева да праћење, извјештавање и евалуација свих политика и планова интегришу родну перспективу како у процесе и инпуте, тако и у резултате и утицаје, како би се увидјело како програми или специфични пројекти утичу на животе жена и мушкараца, али и осигурало да се неједнакост неће одржати.

Видјети такође: родна перспектива │ gender perspective

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Николин, С. (2015). Мониторинг и евалуација Женске платформе за развој Србије. Београд: Friedrich Ebert Фондација. https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/12171.pdf (2) Хреља Хасечић, Џ., Сушић, А. (2013.) Приручник за мониторинг и евалуацију политика и стратегија према младима примјеном принципа и метода родно одговорног буџетирања. Сарајево: Институт за развој младих КУЛТ. https://mladi.org/v2/bs/resursi/riznica-znanja/publikacije/category/3-publikacije-instituta?download=9:prirucnik-za-monitoring-i-evaluaciju-politika-i-strategija-prema-mladima-primjenom-principa-i-metoda-rodno-odgovornog-budzetiranja&start=20.

Извори на енглеском језику: OECD – Development Assistance Committee (DAC) Working Party on Gender Equality (1988). DAC Source Book on Concepts and Approaches Linked to Gender Equality. Paris. Доступно на:

http://www.oecd.org/dac/gender-development/31572047.pdf

Родно одговорна јавна набавка укључује увођење захтјева за родну равноправност у јавне набавке, како би се оне користиле као инструмент за унапређење родне равноправности. Питање је како осигурати да се свим грађанима нуде једнаке услуге, без обзира на пол, али се поставља и питање повећања ефикасности и квалитета услуга, јер постављање захтјева за интеграцију родне перспективе подстиче пружаоце услуга да развијају и нуде услуге које су у складу са циљевима родне равноправности.

Извори на енглеском језику: Based on the information provided by the Observatory of the European Charter for Equality of Women and Men in Local Life. Доступно на: http://www.charter-equality.eu/good-practices/fourniture-de-bien-et-de-services-en.html

Неопходан дио курикулума на свим нивоима образовног система, који би дјевојчицама и дјечацима, женама и мушкарцима омогућио да разумију како конструкције мушкости и женскости и модели за додјељивање друштвених улога – који обликују наша друштва – утичу на њихов живот, везе, животне изборе, путање каријере итд.

Савјет Европе препоручује преглед свих аспеката образовних система како би они промовисали родну равноправност.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, И. (2019). Јавни и скривени курикулуми родних студија у Србији (1978–2018) и њихово интегрисање у систем високог образовања. У Родна равноправност у високом образовању: Концепти, праксе и изазови (стр. 235–250). Нови Сад: Академска књига. (2) Вујадиновић, Д. и Антонијевић, З (Ур.), Родна равноправност у високом образовању: Концепти, праксе и изазови. Нови Сад: Академска књига. (3) Милић, А. (2003). Десет година женских студија на Филозофском факултету у Београду. У Политика на женски начин (стр. 224–234). Сремски Карловци: Медијска књижара Круг.

Sources: (1) European Commission (2013). Study on the Role of Men in Gender Equality. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/gender_pay_gap/130424_final_report_role_of_men_en.pdf; (2) Council of Europe (2007). Recommendation CM/Rec(2007)13 of the Committee of Ministers to Member States on gender mainstreaming in education. Доступно на: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1194631&Site=CM&BackColorInternet=C3C3C3&BackColorIntranet=EDB021&BackColorLogged=F5D383

Политике и програми су родно осјетљиви ако узимају у обзир посебности у вези са животом жена и мушкараца, док имају за циљ елиминисање неједнакости и промоцију родне равноправности, укључујући једнаку расподјелу ресурса, осврћући се на родну димензију и узимајући је у обзир.

Видјети такође: родна димензија │ gender dimension

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Родно осјетљив језик је таква употреба језика којом се остварује родна равноправност у писању и говору. Равноправност полова у језику постиже се када се жене и мушкарци и они који нису у складу са бинарним родним системом учине видљивим и обраћа им се као особама једнаке вриједности, достојанства, интегритета и поштовања.

 

Избјегавање дискриминације на основу рода и пола започиње језиком, јер систематска употреба родно пристрасне терминологије утиче на ставове и очекивања и могла би, у уму читаоца или слушаоца, потиснути жене у позадину или помоћи у одржавању стереотипног погледа на женске и мушке улоге. Постоји низ различитих стратегија које се могу користити за тачно изражавање родних односа, као што је избјегавање, у највећој могућој мјери, употребе језика који се експлицитно или имплицитно односи само на један род и обезбјеђивање, путем инклузивних алтернатива и зависно од карактеристика сваког језика, употребе родно осјетљивог и инклузивног језика.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Савић, С. и друге. (2009). Род и језик. Нови Сад: Женске студије и Истраживања. (2) Филиповић, Ј. (2009). Родно осетљиве језичке политике: теоријске поставке и методолошки поступци. Анали филолошког факултета, 21, 109-127. (3) Чаушевић, Јасмина и Сандра Злотрг (2012). Начини за превладавање дискриминације у језику у образовању, медијима и правним документима. Сарајево: Удружење за језик и културу Лингвисти и Центар за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву. (4) Употреба родно осјетљивог језика у Парламентарној скупштини БиХ (2014). Тафро-Сефић, Лејла (ур.). Сарајево: Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине. (5) Бабић Авдиспахић, Јасминка; Бакшић Муфтић, Јасна; Катнић Бакаршић, Марина и Морањак Бамбураћ, Нирман (2004). Изазови феминизма. Форум Босна, 26.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Метода којом се интегришу питања родне равноправности у циљеве евалуације, али и у методологију, приступе и употребу евалуације.

 

Родно осјетљив мониторинг или праћење и евалуација користи се како би се открило да ли се програм бави различитим приоритетима и потребама жена и мушкараца, како би се процијенило да ли има утицаја на родне односе и за утврђивање родних аспеката које треба интегрисати у системе за праћење и процјену. Укључивање експлицитних циљева и индикатора родне равноправности у фази планирања такође јача одговорност у смислу напретка постигнутог у питањима родне равноправности. Ефикасно родно одговорно праћење и евалуација мора да укључује и квалитативне и квантитативне податке који мјере утицај на родне односе. Без довољно података, тешко је постићи смислену анализу утицаја на родну равноправност. То такође подразумијева да би сви подаци требали бити прикупљени, анализирани и представљени и разврстани према полу.

Овај облик праћења и евалуације понекад се користи као синоним за „родно специфичан мониторинг и евалуацију”.

Видјети такође: родно осјетљив │ gender-sensitive

Sources: (1) German Federal Ministry for Economic Cooperation and Development (GIZ). Tools: Gender-Sensitive Monitoring and Evaluation. Доступно на: http://www.gender-in-german-development.net/gender-sensitive-monitoring-and-evaluation.html; (2) European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Effectiveness of Institutional Mechanisms for the Advancement of Gender Equality: Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action in the EU Member States. Доступно на: http://eige.europa.eu/content/document/effectiveness-of-institutional-mechanisms-for-the-advancement-of-gender-equality

Процес који има за циљ интегрисање родне равноправности у редовна правила, поступке и праксу институције. Успјешна примјена родног аспекта довешће до трансформације институције, што ће такође утицати на организациону културу. Да би се то постигло, унутрашњи механизми институције мораће се прилагодити у оквиру процеса организационог развоја. То подразумијева унутрашњу димензију родне равноправности (организациони и кадровски развој), као и спољну димензију (пружање услуга).

Видјети такође: родно осјетљив; родна ревизија; организациона култура │ гендер-сенситиве; гендер аудит; органисатионал цултуре

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Антонијевић, З. (2020). Родна ревизија: Алатке и методе за уродњавање политика, програма и пројеката. Сарајево: Friedrich Ebert Фондација. http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/16358.pdf

Извори на енглеском језику: European Institute for Gender Equality – EIGE (forthcoming). Guidelines for Gender Institutional Transformation.

Видјети такође: родно буџетирање │ gender budgeting

Необавезна или обавезна родно осјетљива (родно одговорна) медијација односи се на методе рјешавања спорова путем средстава која нису судске одлуке, а која могу боље служити женама које траже правду, посебно пружајући већу флексибилност, смањујући трошкове и одлагања и обезбјеђујући да жртве нису подвргнуте секундарној виктимизацији.

 

Према Конвенцији о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици и релевантним међународним стандардима, употреба обавезног посредовања и мирења у случајевима родно заснованог насиља над женама није прикладна и треба је забранити. Разлог је тај што медијација није увијек родно осјетљива и можда неће подједнако служити потребама жена и мушкараца.

Видјети такође: родно осјетљив; жртва │ gender-sensitive; victim

Sources: (1) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) EIGE експерткиње и експерти.

Активан приступ планирању који род узима као кључну промјенљиву или критеријум и који настоји да интегрише експлицитну родну димензију у политику или акцију.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Родно редистрибутивне политике имају за циљ трансформисање постојеће расподјеле ресурса и одговорности како би се створио равноправнији однос између жена и мушкараца.

Извори на енглеском језику: Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms. Доступно на:

http://www.medinstgenderstudies.org/wp-content/uploads/Gender-Glossary-updated_final.pdf

Родно сљепило је непризнавање да су одређене улоге и одговорности приписане женама/дјевојчицама и мушкарцима/дјечацима или им се намећу у одређеном социјалном, културном, економском и политичком контексту.

Родно слијепи пројекти, програми, политике и ставови не узимају у обзир ове различите улоге и различите потребе. Стога одржавају status quo и неће помоћи у трансформисању неједнаке структуре родних односа.

Видјети такође: родно неутрално; родно осјетљиво │ gender-neutral; gender-sensitive

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Петрушић, Н., & Вујадиновић, Д. (2018). Од родно слепог ка родно инклузивном високом образовању у Србији: Акциони планови за уродњавање. Социологија 60(1).

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Видјети такође: родно осјетљив мониторинг и евалуација │ gender-sensitive monitoring and evaluation

У дословном смислу, родно уравнотежено учешће подразумијева једнаку заступљеност, која се често назива једнакошћу учешћа жена и мушкараца, као што препоручује Европски парламент. Међутим, постоје различите дефиниције. Савјет Европе сматра да уравнотежено учешће значи да заступљеност жена или мушкараца у било којем тијелу које доноси одлуке у јавном и политичком животу не би требало да падне испод 40%. Овдје се 40% сматра паритетним прагом.

Видјети такође: паритет, паритетна демократија parity; parity democracy

Sources: (1) European Parliament (2012). Report on Women in Political Decision-Making: Quality and Equality (2011/2295(INI)); (2) Council of Europe (2003). Recommendation Rec (2003)3 of the Committee of Ministers to Member States on balanced participation of women and men in political and public decision-making.

Термин „родно условљене потребе” односи се на двије врсте потреба које се обично препознају у датом друштву, наиме то су родно условљене практичне потребе жена и родно условљене стратешке потребе жена. Само бављење родно условљеним практичним потребама жена – често повезаним са кућним задацима жена и забринутошћу због неадекватних животних услова – подстиче факторе који жене држе у неповољнијем положају у поређењу са мушкарцима. Потребе повезане са оснаживањем жена су стратешке потребе важне за превазилажење подређеног положаја жена.

Видјети такође: родно условљене стратешке потребе жена; родно условљене практичне родне потребе жена │ strategic gender needs of women (SGNs); practical gener needs of women (PGNs)

 Извори на енглеском језику: European Union (2005), Glossary of Gender and Development Terms, in Toolkit on Mainstreaming Gender Equality in EC Development Cooperation (Chapter 1, section 3). Доступно на: https://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/toolkit-mainstreaming-gender-section-3_en.pdf

Родно условљене практичне потребе жена су потребе које жене идентификују у својим друштвено прихваћеним улогама у друштву. Практичне родне потребе не доводе у питање, иако произлазе из њих, родне подјеле рада и подређеног положаја жена у друштву. Те потребе су одговор на непосредну перцепцију потребе, препознате у одређеном контексту. Оне су практичне природе и често произилазе из неадекватности животних услова као што су снабдијевање водом, здравствена заштита и запослење.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization and SEAPAT (South-East Asia and the Pacific Multidisciplinary Advisory Team). OnLine Gender Learning & Information Module: Unit 1: A conceptual framework for gender analysis and planning.

Родно условљене стратешке потребе представљају оно што је женама или мушкарцима потребно како би побољшали свој положај или статус у односу једни на друге. Оне дају људима већу контролу над собом, умјесто да их своде на ограничења која намећу друштвено дефинисане улоге. Оне су дугорочне (тј. имају за циљ побољшање положаја); те усмјерене на то да уклоне ограничења, односно да промијене ставове. Примјери бављења стратешким родним потребама жена укључују активности као што су давање права на земљиште, насљедство, кредитне и финансијске услуге; све веће учешће жена у доношењу одлука; стварање једнаких могућности за запошљавање (једнака плата за једнак рад); и побољшање система социјалне заштите.

Видјети такође: родно условљене потребе │ gender needs

Извори на енглеском језику: Based on International Organization for Migration – IOM (2006). Guidelines on Implementing the IOM Programme Policy on Migrants & Gender Issues. Доступно на:

http://www.un.org/womenwatch/ianwge/repository/IOM_Guidelines_on_implementing_the_IOM_programme_policy_on_migrants_and_gender.pdf

С

Сакаћење женских полних органа је пракса дјелимичног или потпуног одстрањивања спољашњих женских полних органа или оштећивање женских полних органа на друге начине из немедицинских и нездравствених разлога.

Ову праксу најчешће спроводе традиционални обрезивачи који често имају и друге значајне улоге у заједници, као што је присуствовање рођењу дјеце. Међутим, у порасту је и сакаћење женских полних органа које спроводе здравствени радници. Сакаћење женских сполних органа штетна је пракса која представља екстреман облик дискриминације жена и међународно је препознато као повреда људских права дјевојчица и жена. Сакаћење женских полних органа обавља се свуда у свијету и у неким је културама предуслов за брак, а такође се вјерује да је то поуздана метода контроле сексуалности жена и дјевојчица. Овом праксом се такође крше права особе на здравље, сигурност и физички интегритет, право на слободу од мучења и окрутног, нехуманог и деградирајућег поступања, те право на живот у случајевима када овај поступак резултира смрћу.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Sources: (1) CEDAW Committee (2014). Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx; (2) World Health Organization – WHO (2016). Female Genital Mutilation Factsheet: Media Centre. Доступно на: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs241/en/

Самостални родитељи се другачије називају и самохрани родитељи. Самохраним родитељем се сматра онај ко живи без партнера, и ко сноси дневне одговорности бриге о „издржаваном” дјетету. У Европи велику већину самохраних родитеља чине мајке.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Шадић, Санела, Амила Ждраловић, Мирза Емирхафизовић (2020). Једнородитељске породице – Мапирање права и потреба самосталних родитеља/ки на подручју опћине Центар Сарајево, Сарајево: Фондација ЦУРЕ, Дуступно на: http://www.fondacijacure.org/files/Jednoroditeljske_.pdf (2) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација

Извори на енглеском језику: European Commission (2006). Gender inequalities in the risks of poverty and social exclusion for disadvantaged groups in thirty European countries.

Видјети такође: самостални родитељ │ lone parent

Званични рачун који је одвојен од основних државних рачуна, али је у складу са њима.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Родна свијест је способност да се друштво посматра из перспективе родних улога и да се разумије како оне утичу на потребе жена у поређењу са потребама мушкараца.

Видјети такође: родна осјетљивост gender sensitivity

Извори на енглеском језику: United Nations Fund for Women – Unifem (n.d.), Engendering Economic Governance. Доступно на: http://www1.aucegypt.edu/src/engendering/definitions.html

Видјети такође: родна сегрегација према занимању │ occupational gender segregation

Видјети такође: родна сегрегација према занимању │ occupational gender segregation

Видјети такође: родна сегрегација према занимању; хоризонтална сегрегација; вертикална сегрегацијаoccupational gender segregation; horizontal segregation; vertical segregation

Поступци или ставови који дискриминишу људе само на основу њиховог пола. Сексизам је повезан са моћи тако што се према онима који имају моћ обично поступа са благонаклоношћу, док се они који немају моћ обично дискриминишу. Сексизам је такође повезан са стереотипима, јер се дискриминаторне радње или ставови често заснивају на лажним увјерењима или уопштавањима о роду и мишљењу да је род релевантан у ситуацијама када није.

Извори на енглеском језику: Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms. Доступно на: http://www.medinstgenderstudies.org/wp-content/uploads/Gender-Glossary-updated_final.pdf

Видјети такође: дискриминација заснована на роду или полу │ sex- and gender-based discrimination

Под сексуалном оријентацијом подразумијева се способност сваке особе за дубоку емоционалну, афективну и сексуалну привлачност и интимне и сексуалне односе са особама различитог пола, истог пола или више њих.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf. (2) Спахић, А. и Гаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (3) Миладиновић, Д. и друге (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf; (4) Лабрис http://arhiv2012.labris.org.rs/saznajte-vise/pojmovnik/2587-seksualna-orijentacija-.html

Извори на енглеском језику: Yogyakarta Principles on the Application of International Human Rights Law in relation to Sexual Orientation and Gender Identity. This is an instrument of soft law, developed in 2006 at a meeting of the International Commission of Jurists, the International Service for Human Rights and human rights experts from around the world. Although not binding per se, these principles are increasingly referred to when interpreting international human rights law in relation to sexual orientation and gender identity issues.

Сексуална права обухватају људска права која су већ призната у државним законима, међународним документима о људским правима и другим документима о консензусу. Она укључују право свих особа, без присиле, дискриминације и насиља, на највиши достижни здравствени стандард у односу на сексуалност, укључујући приступ услугама сексуалне и репродуктивне здравствене заштите; способност тражења, примања и преношења информација у вези са сексуалношћу; приступ сексуалном образовању; поштовање тјелесног интегритета; слободан избор партнера; право да одлучите да ли ћете бити сексуално активни или не; право на споразумне сексуалне односе, право на споразумни брак; право одлучивања да ли ћете и када имати дјецу; и право на задовољавајући, сигуран и угодан сексуални живот.

Видјети такође: репродуктивна права │ reproductive rights

Извори на енглеском језику: Based on World Health Organization – WHO. Defining Sexual Health – Working Definition. Доступно на: http://www.who.int/reproductivehealth/topics/sexual_health/sh_definitions/en/

Сексуални идентитет се односи на то како одређена особа види саму себе у смислу привлачности према истом полу или члановима/чланицама другог пола, на основу сопствених искустава, мисли и реакција, умјесто да се дефинише на основу рода или пола свог сексуалног партнера или партнерке.

Може укључивати и одбијање да се неко обиљежи сексуалном идентификацијом.

Видјети такође: сексуална оријентација │ sexual orientation

Извори на енглеском језику: IPS-Inter Press Service (2010). Gender and Development Glossary. A Tool for Journalists and Writers.

Било који сексуални чин почињен против жене која није пристала, чак и ако она не показује знаке отпора, са изузетком силовања.

Извори на енглеском језику: European Commission (2010). Feasibility study to assess the possibilities, opportunities and needs to standardise national legislation on violence against women, violence against children and sexual orientation violence.

Видјети такође: родни стереотипи; родне стереотипизације │ gender stereotypes; gender stereotyping

Сексуално здравље је стање физичког, емоционалног, менталног и социјалног благостања повезано са сексуалношћу; није само одсуство болести, дисфункције или немоћи. Сексуално здравље захтијева позитиван и приступ с поштовањем сексуалности и угодна и сигурна сексуална искуства, без присиле, дискриминације и насиља. Да би се постигло и одржало сексуално здравље, сексуална права свих особа морају се поштовати, штитити и испуњавати.

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Лолић, А., М. Миловановић, Н. Петрић и др. (2020). Упутство за организовање активности за очување сексуално-репродуктивног здравља, превенцију родно заснованог насиља и одговор на њега у ванредним ситуацијама у локалним заједницама у Републици Српској. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске. https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/Publikacije/Pages/Javno_zdravstvo.aspx

Извори на енглеском језику: World Health Organization – WHO. Defining Sexual Health – Working Definition. Доступно на: http://www.who.int/reproductivehealth/topics/sexual_health/sh_definitions/en/

Према Уједињеним нацијама, сексуално злостављање покрива стварни или принудни физички упад сексуалне природе, било употребом силе, било под неједнаким или принудним условима. Иако је ова дефиниција по својој природи општа, термин се често користи посебно у односу на дјецу. Према Конвенцији Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, сексуално злостављање дјеце обухвата (а) радње у сексуалним активностима са дјететом које, према релевантним одредбама државног закона, није постигло пунољетство за сексуалне активности (ово се не односи на сексуалне активности на које су малољетници пристали) и (б) бављење сексуалним активностима са дјететом у којима се користи присила, сила или пријетње, гдје постоји злоупотреба положаја указаног повјерења, ауторитет или утицај на дијете, укључујући и породицу, или тамо гдје постоји злостављање посебно осјетљиве ситуације дјетета, нарочито због менталног или физичког инвалидитета или ситуације зависности.

Sources: (1) United Nations Secretary-General’s Bulletin (2003). Special Measures for Protection from Sexual Exploitation and Sexual Abuse. 9 October 2003; (2) Council of Europe (2007). Convention on the Protection of Children against Sexual Exploitation and Sexual Abuse, CETS No 201, Article 18

Било која остварена или покушана злоупотреба положаја рањивости, различитих моћи или повјерења у сексуалне сврхе, укључујући, али не ограничавајући се на монетарну, социјалну или политичку зараду од сексуалног искоришћавања другог.

 

Термин се често користи посебно у вези са сексуалним искоришћавањем дјеце. Према Конвенцији о правима дјетета, сексуално искоришћавање обухвата употребу дјеце у комерцијалном сексуалном искоришћавању и у аудио или визуелним сликама сексуалног злостављања дјеце, дјечју проституцију, сексуално ропство, сексуално искоришћавање у путовањима и туризму, трговину (унутар и између земаља) и продаја дјеце у сексуалне сврхе и принудни брак.

 

Према Конвенцији Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, сексуално искоришћавање обухвата понашање повезано са (а) сексуалним злостављањем; (б) кривична дјела која се тичу дјечје проституције; (ц) кривична дјела која се тичу дјечје порнографије; (д) кривична дјела која се тичу учешћа дјетета у порнографским представама; (е) намјерно навођење дјетета да гледа сексуална дјела; и (ф) тражење дјеце у сексуалне сврхе.

Видјети такође: комерцијално сексуално искоришћавање дјеце │ commercial sexual exploitation of children

Sources: (1) United Nations Secretary-General’s Bulletin (2003). Special Measures for Protection from Sexual Exploitation and Sexual Abuse. 9 October 2003; (2) UN Womne (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials; (3) United Nations (1989). Convention on the Rights of the Child (CRC); (4) Council of Europe (2007). Convention on the Protection of Children against Sexual Exploitation and Sexual Abuse and its Explanatory Report.

Било који сексуални чин без пристанка или покушај добијања чина сексуалне природе који се врши над другом особом без њеног слободно датог пристанка, без обзира на однос између починиоца и жртве, у било ком окружењу, укључујући, али не ограничавајући се на кућно и пословно окружење. Акти сексуалног насиља угрожавају право на сексуалну слободу, аутономију, контролу, интегритет и сигурност, као и право на уживање и здрав, сигуран и задовољавајући сексуални живот. У исто вријеме, та права су уско повезана са репродуктивним правима, као што су слобода и аутономија да се одлучи када ће се имати дјеца, колико дјеце ће се имати и коју контрацепцију користити.

Примјери сексуалног насиља укључују, али нису ограничени на, силовање, силовање у вези и силовање у браку.

Видјети такође: силовање; силовање на интимном састанку; силовање у браку; сексуално узнемиравање; насиље над женама, жртва; преживјела/ли │ rape; date rape; marital rape; sexual harassment; gender-based violence; victim; survivor

Sources: (1) Council of Europe (2011). Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210; (2) European Commission (2010). Feasibility report to assess the possibilities, opportunities and needs to standardise national legislation on violence against women, violence against children and sexual orientation violence; (3) United Nations. Secretary-General’s campaign to end violence against women. Доступно на: http://endviolence.un.org/situation.shtml

Сексуално ропство је облик сексуалног искоришћавања појединаца употребом или пријетњом силе, често се дешава у вријеме оружаног сукоба или ратне окупације.

Извори на енглеском језику: United Nations Slavery Fund. Доступно на:

http://www.ohchr.org/Documents/Publications/slaveryen.pdf

Сексуално узнемиравање је облик родно заснованог насиља који обухвата радње нежељеног физичког, вербалног или невербалног понашања сексуалне природе, које имају за циљ или ефекат кршење достојанства жртве и стварање застрашујуће, непријатељске, деградирајуће, понижавајуће или увредљиве животне средине.

Акти сексуалног узнемиравања обично се изводе у контексту злоупотребе положаја, обећања награде или пријетње одмаздом.

Видјети такође: жртва, преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Закон о равноправности сполова у Босни и Херцеговини пречишћени текст, „Службени гласник БиХ“, 32/10. (2) Закон о забрани дискриминације БиХ, „Службени гласник БиХ“, бр. 59/09 и 66/16 (3) Петрић, Александра (2019). Анализа судских пресуда у Републици Српској за кривична дјела прогањања и полног узнемиравања. Доступно на: http://unitedwomenbl.org/rodno-zasnovan3ilje-dokumenti/ (4) Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања у правосудним институцијама у Босни и Херцеговини. (2015). Сарајево: Атлантска иницијатива и Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине. Доступно на: https://atlantskainicijativa.org//wp-content/uploads/ai/pdf/brosure/Smjernice_BOS.pdf

Sources: Based on (1) European Commission (2010). Feasibility report to assess the possibilities, opportunities and needs to standardise national legislation on violence against women, violence against children and sexual orientation violence; (2) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum, Council of Europe Treaty Series No 210

Сексуалност је централни аспект људског бића током живота и обухвата секс, родне идентитете и улоге, сексуалну оријентацију, еротичност, задовољство, интимност и репродукцију. Сексуалност се доживљава и изражава у мислима, фантазијама, жељама, вјеровањима, ставовима, вриједностима, понашањима, праксама, улогама и везама. Иако сексуалност може обухватити све ове димензије, не морају се све увијек искусити или изразити. На сексуалност утиче интеракција биолошких, психолошких, социјалних, економских, политичких, културних, етичких, правних, историјских, вјерских и духовних фактора.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf. (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: World Health Organization – WHO. Defining Sexual Health – Working Definition. Доступно на: http://www.who.int/reproductivehealth/topics/sexual_health/sh_definitions/en/

Општи циљ секторског приступа је омогућавање да се родна димензија интегрише у рад свих владиних тијела и у сва подручја политике. Овај циљ захтијева ефикасну посвећеност родној равноправности од стране креатора политика приликом осмишљавања секторских планова и програма, као и изградњу/јачање техничких компетенција свих који су укључени у спровођење ове стратегије.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Секундарна виктимизација подразумијева виктимизацију жртве било којег чина насиља и трговине људима.

Да би се ограничио или избјегао ризик од секундарне виктимизације, жртви се мора пружити одређени број услуга савјетовања, подршке и помоћи, као и општа процедурална и услужна права, укључујући право на информације, поштовање достојанства жртава током испитивања (уздржавање од радњи које могу довести до секундарне виктимизације жртве током истраге), анонимност одређених жртава, суђења иза затворених врата у одређеним случајевима, заштита од починиоца током свједочења, службеници специјализовани за питања жртава итд.

Извори на енглеском језику: European Commission (2009). Member States’ legislation, national policies, practices and approaches concerning the victims of crime: Final study. Доступно на:

http://ec.europa.eu/justice/news/consulting_public/0053/bg_study_on_victims_07_2009_final_en.pdf

Хитно, прелазно или трајно скровиште/смјештај који се налази на тајној локацији као одговор на критичне ситуације, често повезане са насиљем у породици.

Видјети такође: склониште за жене │ women's shelter

Свака вагинална, анална или орална пенетрација у тијело друге особе учињена без пристанка, гдје је пенетрација сексуалне природе, са било којим дијелом тијела или предметом, као и сваки други сексуални чин учињен без пристанка и учињен под присилом, употребом насиља, пријетњом, присилом, лукавством, изненађењем или на други начин, без обзира на однос насилника и жртве. Условљавање партнера или партнерке да се укључи у неспоразумне радње сексуалне природе са трећом особом такође се сматра силовањем.

Пристанак се односи на добровољни договор који је резултат слободне воље особе. Када је жртва дијете млађе од старосне границе/броја година која је предвиђена државним законом као граница за давање пристанка, сексуални однос са њом је силовање.

У међународном правном поретку силовање се сматра кршењем женских људских права (Резолуција 48/104 Генералне скупштине УН-а на основу Опште декларације о људским правима Уједињених нација); као облик тортуре (пракса Европског суда за људска права, на основу Европске конвенције о људским правима); као ратни злочин (Римски статут Међународног кривичног суда); и као облик родно засноване дискриминације над женама (Конвенција о уклањању свих облика дискриминације над женама, Општа препорука CEDAW комитета број 19).

Видјети такође: жртва, преживјела/лиvictim; survivor

Sources: (1) European Commission (2010). Feasibility report to assess the possibilities, opportunities and needs to standardise national legislation on violence against women, violence against children and sexual orientation violence; (2) European Parliament, Policy Department C: Citizens’ Rights and Constitutional Affairs (2013). Overview of the Worldwide Best Practices for Rape Prevention and for Assisting Women Victims of Rape; (3) Council of Europe (2011). Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210.

Силовање на интимном састанку се односи на вагиналну, аналну или оралну пенетрацију сексуалне природе, дијеловима тијела или предметима, без пристанка друге особе, коју врши особа позната жртви или особа са којом је изашла. Силовање на интимном састанку укључује и било коју другу врсту нежељеног сексуалног чина. Укључивање у нежељени сексуални однос са трећом особом се такође сматра силовањем на интимном састанку. Оваква врста силовања се назива силовањем које врши позната особа.

Пристанак, односно жељени однос, односи се на добровољно пристајање које је резултат слободне воље појединца/ке.

 

Видјети такође: насиље на интимном састанку; сексуално насиље │ dating violence against women; sexual violence

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Облици сексуалног насиља, Аутономни женски центар https://www.womenngo.org.rs/konsultacije-za-zene/o-nasilju-nad-zenama/11-konsultacije-za-zene/31-seksualno-nasilje

Извори на енглеском језику: Based on the definition of rape in the Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and explanations provided in its Explanatory Memorandum. Council of Europe (2011). Treaty Series No 210.

Силовање у браку односи се на вагинални, анални или орални продор тијела друге особе без икаквог пристанка, гдје је продор сексуалне природе, било којим дијелом тијела или предметом, као и било која друга дјела сексуалне природе без пристанка, од стране супружника или бившег супружника или бившег или садашњег партнера са којим је жртва силовања живјела или живи у партнерству признатом државним законом. Условљавање супружника или бившег супружника или бившег или садашњег партнера да се укључе у неспоразумне радње сексуалне природе са трећом особом такође се сматра силовањем у браку.

Пристанак се односи на добровољни споразум као резултат слободне воље особе.

Према Конвенцији Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, интимност и повјерење повезано са везом чине силовање између таквих садашњих или бивших интимних партнера отежавајућом околношћу која се мора узети у обзир при одређивању казне.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210

Симболичко насиље је врста њежног, невидљивог, свеприсутног насиља које се врши путем спознаје и погрешног препознавања, знања и осјећања, често уз несвјестан пристанак или саучесништво особе која доминира. Уграђено је у саме начине дјеловања и структуре спознаје појединаца и даје легитимитет друштвеном поретку који карактерише мушка доминација. Манифестације симболичког насиља одају признање структурном и директном насиљу.

Видјети такође: директно насиље; индиректно насиље; структурно насиље │ direct violence; indirect violence; structural violence

Sources: (1) Bourdieu, P. (2001). Masculine Domination, Cambridge, Polity; (2) Galtung, J. (1990), ‘Cultural Violence’, Journal of Peace Research, Vol. 27, No 3

Од касних деведесетих година двадесетог вијека термин „сјечење женских гениталија” је био у широкој употреби, и у истраживањима и у појединим организацијама. Склоност овом изразу дјелимично је посљедица незадовољства негативним асоцијацијама које се придају изразу „сакаћење” и неких доказа да је употреба тог појма отуђила групе које спроводе те поступке и можда чак спријечила процес друштвене промјене којим се укида сакаћење женских полних органа. UNICEF и UNFPA користе израз „сакаћење/резање женских полних органа” како би се придао значај изразу „сакаћење” и нагласила тежина тог поступка на нивоу политике те истовремено користила терминологија која је мање осуђујућа према групама које спроводе такву праксу.

Видјети такође: сакаћење женских полних органа/гениталијаfemale genital mutilation

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ.

Извори на енглеском језику: World Health Organization – WHO (2008). Eliminating Female Genital Mutilation: An Interagency Statement – UNAIDS, UNDP, UNECA, UNESCO, UNFPA, UNHCHR, UNHCR, UNICEF, UNIFEM, WHO.

Склониште за жене специјализована је служба која пружа безбједан смјештај и подршку женама које су жртве насиља и њиховој дјеци. Женска склоништа или уточишта су, заједно са државним СОС телефонима, једне од најважнијих специјализованих служби и услуга за подршку женама жртвама насиља и њиховој дјеци. Не пружају само сигуран и хитан смјештај гдје жене и њихова дјеца могу потражити уточиште од насиља, већ и дугорочну подршку како би жртвама омогућили да оснажене започну нов живот у коме нема насиља.

Број мјеста у сигурним женским кућама углавном се дефинише као број кревета, иако се у неким земљама рачуна укупан број кревета за жене и дјецу, а у неким само простор за жене. На основу Полазног извјештаја Истанбулске конвенције, препоручен број је једна сигурна кућа на 10.000 становника.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на енглеском језику: WAVE/Austrian Women’s Shelter Network (2014). The WAVE Report 2014: Specialized Women’s Support Services and New Tools for Combating Gender-based Violence in Europe. Доступно на: http://www.wave-network.org/content/wave-report-2014

Они који су незапослени, али који не испуњавају захтјеве државних система регистрације незапослених (захтјеви који посебно могу искључити жене).

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Видјети такође: позитивне мјере │ positive measures

Проширујући метафору стакленог плафона, „стаклена литица” описује феномен којим се појединци који припадају одређеним групама чешће налазе на руководећим мјестима која су повезана са већим ризиком од неуспјеха и критика.

Према истраживању Универзитета у Ексетеру, жене и мањинске групе ће, на примјер, вјероватније бити именоване за извршне директорке компаније која пропада, а не успјешне компаније, што чини њихов положај ризичним и тешким.

Видјети такође: стаклени плафон │ glass ceiling

Извори на енглеском језику: University of Exeter Psychology Department. Доступно на: http://psychology.exeter.ac.uk/research/glasscliff/

Стаклени плафон се односи на вјештачке препреке и невидљиве баријере које женама онемогућавају приступ највишим управљачким положајима у организацији, било у јавном или у приватном и у било којем другом домену.

Термин „стакло” се користи јер су ове препреке очигледно невидљиве и обично су повезане са одржавањем постојећег стања у организацијама, за разлику од транспарентних и једнаких могућности напредовања у каријери за жене и мушкарце у организацијама.

Видјети такође: љепљиви под │ sticky floor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Милиновић, Јелена (2017). Лидерке изблиза. Прилог проучавању лидерства жена у Босни и Херцеговини. Сарајево: Сарајевски отворени центар. (2) Спахић Шиљак. Зилка, ур. (2019). Босански лабиринт: култура, род и лидерство. Сарајево: Buybook

Извори на енглеском језику: Boundless (2015). Women as a Minority. Boundless Sociology. Доступно на: https://www.boundless.com/sociology/textbooks/boundless-sociology-textbook/gender-stratification-and-inequality-11/women-as-a-minority-88/women-as-a-minority-507-10466/

Старање се може, веома широко, дефинисати као брига/њега и задовољавање физичких, психолошких, емотивних и развојних потреба једне или више особа.

Примаоци његе се генерално дефинишу као бебе, дјеца школског узраста, болесне особе, особе са инвалидитетом и старији.

Пружатељи услуга могу бити јавне и приватне здравствене установе, социјални радници и раднице у јавном сектору, приватне и јавне агенције, предузећа и радници/е, волонтерске организације, вјерске организације и мреже, рођаци и пријатељи. Различита правила и модалитети могу да се примијене на сваку од ових категорија.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Старије раднице су изложене повећаном ризику да постану рањиве на вишеструку дискриминацију на основу пола и рода, старости и других карактеристика као што је етничка припадност. Како жене старе, старосна дискриминација постаје све оштрија, а вишеструка дискриминација структурно сужава могућност њиховог избора за посао или радне аранжмане (нпр. прелазак на хонорарни или неформални рад или самозапошљавање). Те околности повлаче за собом лошије услове рада и неадекватне накнаде, чинећи пензију несигурном или неодрживим избором.

Извори на енглеском језику: International Labour Organization – ILO (2007). ABC of Women Workers’ Rights and Gender Equality. Доступно на: http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—gender/documents/publication/wcms_087314.pdf

Статистички подаци разврстани према полу су подаци који се прикупљају и табеларно приказују одвојено за жене и мушкарце. Омогућавају мјерење разлика између жена и мушкараца у погледу различитих социјалних и економских димензија и један су од захтјева за добијање родне статистике. Посједовање података разврстаних према полу не гарантује, на примјер, да су концепти, дефиниције и методи коришћени у прикупљању података осмишљени да одражавају родне улоге, односе и неједнакости у друштву; стога прикупљање података разврстаних по полу представља само једну од карактеристика родне статистике.

Видјети такође: родна статистика; родна пристрасност у анализи статистичких података │ gender statistics; statistical gender bias

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Glossary on Gender Statistics –

Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Видјети такође: родни стереотипи; родне стереотипизације │ gender stereotypes; gender stereotyping

Стереотипизације у судству је пракса судија и суткиња да појединцу приписују одређене особине, карактеристике или улоге искључиво на основу његовог чланства у одређеној друштвеној групи. Такође се односи на праксу судија и суткиња да одржавају штетне стереотипе због њихове неспособности да оспоре стереотипе.

Видјети такође: родне стереотипизације; штетни стереотипи │ gender stereotyping; harmful stereotypes

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Халиловић, Мајда и остали (2017). Родне предрасуде у примјени права: босанскохерцеговачки и међународни правни оквири и пракса. Сарајево: Атлантска иницијатива. (2) Халиловић, М., Хухтанен, Х. (2014). Род и правосуђе: Одабрани резултати и препоруке о импликацијама рода у правосуђу Босне и Херцеговине. Сарајево: DCAF и Атлантска иницијатива. https://www.dcaf.ch/sites/default/files/publications/documents/Implikacije_roda_u_pravosudju.pdf.

Извори на енглеском језику: Cusack, S. (2014). Eliminating Judicial Stereotyping − Equal Access for Justice to Women in Gender-Based Violence Cases. Final paper submitted to the United Nations Office of the High Commissioner for Human Rights

Стечена права, нарочито везана за социјалну заштиту или пребивалиште, јесу права која припадају појединцу/појединки, али произилазе и зависе од њених или његових односа са неком другом особом, најчешће родитељство, брак или кохабитација.

Стечена права могу бити спорно питање у случајевима растанка или развода и у те сврхе су неке земље увеле подјелу права на пензију. Наслијеђена пензија је такође значајан извор прихода за жене, које имају дуже очекивано трајање живота од мушкараца и које напуштају посао због неплаћеног рада у домаћинству и као такве не могу да остваре право на пензију.

Видјети такође: индивидуална права individual rights

 Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) European Commission (2010).

Direct and Indirect Gender Discrimination in Old-Age Pensions in 33 European Countries. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality

Жене идентификују стратешке родне интересе као резултат свог подређеног социјалног статуса и имају тенденцију да оспоравају родне подјеле рада, моћи и контроле и традиционално дефинисане норме и улоге. Стратешки родни интереси се разликују у зависности од одређеног контекста и могу укључивати питања као што су законска права, насиље у породици, једнаке плате и контрола жена над својим тијелима.

Извори на енглеском језику: Asian Development Bank. Glossary ‘Gender’. Gender and Water Network (GWANET). Доступно на: http://www.gender.cawater-info.net/knowledge_base/glossary/s_e.htm

Структурна неједнакост жена и мушкараца односи се на уграђивање родних неједнакости у друштвене структуре, засноване на институционализованим концепцијама родних разлика. Концепције мушкости и женствености, идеје које се тичу очекивања жена и мушкараца, интернализоване процјене женских и мушких поступака, прописана правила о правилном понашању жена и мушкараца, између осталог, обухватају организацију и постојање родне неједнакости у друштвеним структурама. Социјална и културна средина, као и институције које их структуришу, као и појединци који дјелују у оквиру и изван њих, баве се производњом и репродукцијом родних норми, ставова и стереотипа. Вјеровања која симболизују, оправдавају, позивају се, воде, подстичу или помажу у одржавању родне равноправности и сама су производ родне неједнакости.

Извори на енглеском језику: United Nations (1979). Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women and Concluding Observations issued by the CEDAW Committee. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/ProfessionalInterest/cedaw.pdf

Структурно насиље је насиље без јасног актера, а које је уграђено и својствено структури друштва. Његова општа формула је снага и неједнакост. Структурно насиље је често усмјерено на жене, а одржава се кроз родну социјализацију, родне стереотипе и сталну пријетњу насиљем, које све подмукло идентификују жене као инфериорне, утичући на њихове поступке на свим нивоима.

Структурно насиље се схвата као друштвена експлоатација и неједнака моћ (и посљедично, неједнаке животне шансе), које постају дио друштвеног поретка. Што се тиче насиља над женама, структурна неједнакост и неравнотежа моћи стварају услове за социјалну подређеност жена.

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Процес тржишно оријентисане економске реформе усмјерене на обнављање одрживог платног биланса, смањење инфлације и стварање услова за одрживи раст дохотка по становнику. Програми структурног прилагођавања обично се предузимају као одговор на кризу платног биланса у земљама у развоју. Процјена родног утицаја у креирању и примјени програма структурног прилагођавања омогућава идентификовање родних димензија које утичу на процес примјене или родних разлика у терету прилагођавања. Неколико развојних агенција у индустријализованим земљама користило је овај алат за преглед њихове помоћи програмима прилагођавања.

Извори на енглеском језику: Alexander, P., and Baden, S. (2000). Glossary on Macroeconomics from a Gender Perspective. Bridge Institute of Development Studies. Доступно на: http://www.iiav.nl/epublications/2000/glossary_on_macroeconomics.pdf

Видјети такође: једнакост у исходима; суштинска родна равноправностequality of outcome; substantive gender equality

Концепт суштинске родне равноправности комбинује формалну родну равноправност са једнакошћу исхода, што значи да се једнакост у закону, једнаке могућности и равноправан третман жена и мушкараца допуњују једнакошћу у утицају, исходу или резултату. Суштинска родна равноправност захтијева да се једнакост тумачи у складу са широким контекстом или реалношћу женских недостатака и утицајем ових околности у смислу уклањања недостатака у исходу или резултату. То је канал којим жене могу да остварују и у потпуности уживају сва људска права и слободе равноправно са мушкарцима.

Концепт суштинске једнакости има посебну важност у суочавању са неповољним положајем на основу рода и пола. Испитивање родно неутралних формалних закона, политика и програма који третирају жене и мушкарце је неопходно како би се процијенило да ли ће они убрзати постизање родне равноправности у пракси и елиминисати дискриминацију жена.

Видјети такође: формална родна равноправност; равноправност у исходима │ formal gender equality; equality of outcome

Извори на енглеском језику: CEDAW Committee. General Recommendations and the committee’s Concluding Observations. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/ProfessionalInterest/cedaw.pdf

T

Када особа поднесе тужбу за дискриминацију, у принципу је на њој да докаже да је била изложена дискриминацији (терет доказивања). У области једнаког третмана жена и мушкараца, директива Европског савјета (Council Directive 97/80/EC) од 15. децембра 1997, базирана на случају пред Европским судом правде, измијенила је терет доказивања између странака у спору (оштећених и оптужених) и то тако да у случају када је пропуштено да се примијени принцип једнаког третмана и у случајевима дискриминације, на оптуженом је да докаже да није било нарушавања принципа једнаких шанси (пресуда од 17. октобра, 1989. у случају Ц 109/88, Данфос (ECR, п. И-3199, параграф 16); Директива Европског савјета 97/80/EC од 15. децембра 1997. о терету доказивања у случајевима дискриминације базиране на полу).

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Петрушић, Невена & Бекер Косана. (2012). Практикум за заштиту од дискриминације. Београд: Партнери за демократске промене Србија, Центар за алтернативно решавање сукоба

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men

Институције задужене за промоцију, анализу, надгледање и подржавање једнаког третмана у државном контексту. Ова тијела могу бити дио агенција са одговорношћу на државном нивоу за одбрану људских права или заштиту појединачних права. Тијела за равноправност су надлежна за: (а) пружање независне помоћи жртвама дискриминације у спровођењу њихових притужби на дискриминацију, (б) спровођење независних истраживања која се тичу дискриминације и објављивање независних извјештаја, и (ц) давање препорука о било којем питању везано за такву дискриминацију. Они могу имати релативно специфичан мандат везан за дискриминацију на основу рода и пола, или шири мандат за сузбијање дискриминације по различитим основама, укључујући старост, инвалидитет, род и пол, расу или етничко поријекло, религију или увјерење, сексуалну оријентацију или родни идентитет.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Пајванчић, М. (2008). Правни оквир равноправности полова. Нови Сад: Завод за равноправност полова. (2) Петрушић, Н. (2014). Правни статус, улога и надлежност Повереника за заштиту равноправности. Темида, 17(2). (3) Пајванчић, М., и Петрушић, Н. (2014). Значај институционалних механизама за остваривање родне равноправности. Зборник радова Правног факултета, Нис, 67, 25–44. (4) Кадрибашић, Аднан. 2019. Институционални механизми и јавне политике за родну равноправност. У: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар Универзитет у Сарајеву – Правни факултет. Стр. 137-154. (5) Шехић, Д., Париповић, С., Зулић, И. (2015) Приручник за интегрисање равноправности сполова у правне прописе. Сарајево: Уред Фондације за истраживање за Државни универзитет Њујорк у Босни и Херцеговини. http://www.mpr.gov.ba/web_dokumenti/default.aspx?id=8792&langTag=bs-BA.

Извори на енглеском језику: (1) European Commission (2014). EU Gender Equality Law: Update 2013. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality; (2) European Institute for Gender Equality – EIGE (2014). Effectiveness of Institutional Mechanisms for the Advancement of Gender Equality: Review of the Implementation of the Beijing Platform for Action in the EU Member States.

Тијела за родну равноправност су државна независна тијела за промоцију једнаког третмана жена и мушкараца и одговорна су за пружање независне помоћи жртвама наводне дискриминације на основу пола и рода, спровођење независних истраживања у вези са дискриминацијом, објављивање независних извјештаја и давање препорука везано за било које питање које се односи на такву дискриминацију. Њихов мандат може укључивати и друге функције, попут подизања свијести, обуке и активности на изградњи капацитета.

 

„Тијела за родну равноправност” понекад се користи као генерички термин за свеобухватне институционалне механизме за родну равноправност који могу да укључују таква тијела за родну равноправност као дио њихове структуре.

Видјети такође: институционални механизми за родну равноправност │ institutional mechanisms for gender equality

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Пајванчић, М. (2008). Правни оквир равноправности полова. Нови Сад: Завод за равноправност полова. (2) Пајванчић, М., и Петрушић, Н. (2014). Значај институционалних механизама за остваривање родне равноправности. Зборник радова Правног факултета, Нис, 67, 25–44. (3) Кадрибашић, Аднан. 2019. Институционални механизми и јавне политике за родну равноправност. У: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ. Сарајево: Сарајевски отворени центар Универзитет у Сарајеву – Правни факултет. Стр. 137-154

Извори на енглеском језику: Based on Council Directive 2004/113/EC implementing the principle of equal treatment between men and women in the access to and supply of goods and services and information. Доступно на: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/rights/goods-services/index_en.htm

Видјети такође: женско тијелоwoman’s body

Политика или пракса која је углавном симболична и укључује покушај испуњавања обавеза у вези са утврђеним циљевима, као што су добровољне или прописане родне квоте, уз ограничене напоре или поступке, посебно према мањинским групама и женама, на начине који неће промијенити доминирајућу моћ мушкараца и/или организационе договоре. Пракса се, такође, често примјећује код номиновања кандидаткиња и кандидата за изборе.

Извори на енглеском језику: Review of articles on the introduction of gender quotas to increase women’s participation in elected assemblies in the so-called Western Balkan countries

У контексту родне равноправности, традиционална штетна пракса је термин који се углавном користи за описивање пракси штетних за жене и дјевојке које су засноване на дискриминацији и повезане са „традицијом”. Међутим, термин се не препоручује, јер сугерише да такве праксе потичу и опстају готово искључиво изван западних културних традиција. Такође може сугерисати да се у западним друштвима не практикују поступци штетни за дјевојке и жене, или чак да међународна тијела за споразуме о људским правима занемарују њихово постојање у западним друштвима. Стога је „штетна пракса” пожељнији термин.

 Видјети такође: штетне праксе │ harmful practices

Извори на енглеском језику: (1) Unpublished work of the joint working group of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women (CEDAW) and Committee on the Rights of the Child (CRC) entrusted to draft the Joint General Recommendation/General Comment on harmful practices; (2) CEDAW and CRC Committees (2014). Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices

Овај појам се односи на особу која преферира други пол од пола приписаног при рођењу и осјећа потребу да се подвргне физичким промјенама на тијелу како би изразила тај осјећај, попут хормонског лијечења и/или операције.

Извори на енглеском језику: European Union Agency for Fundamental Rights − FRA (2009). Homophobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity in the EU Member States: Part II – The Social Situation. Доступно на: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/397-FRA_hdgso_report_part2_en.pdf

Трансродне особе укључују оне који имају родни идентитет који се разликује од пола додијељеног при рођењу и оне који желе да свој родни идентитет прикажу на другачији начин од пола додијељеног при рођењу. Обухвата оне људе који осјећају да морају, или више воле, или се одлуче да се представе другачије од очекивања родне улоге која им је додијељена при рођењу, било одјећом, модним додацима, козметиком или тјелесним промјенама. Укључује, између осталог, трансродне особе које су између мушкараца и жена, трансексуалне особе, трансвестите и крос дресере/ке (особе које воле да облаче одјећу супротног пола).

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Лабрис, LGBTQA терминологија http://labris.org.rs/sr/lgbtiqa-terminologija

Извори на енглеском језику: European Union Agency for Fundamental Rights − FRA (2009). Homophobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity in the EU Member States: Part II – The Social Situation. Доступно на: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/397-FRA_hdgso_report_part2_en.pdf

Трансфобија се може описати као ирационалан страх од неусаглашености полова или родне трансгресије, попут страха или одбојности према мушкарастим женама, женскастим мушкарцима, крос дресерима, трансродним особама, трансексуалним особама и другим који се не уклапају у постојећи стереотип о полу који су добили рођењем.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Извори на енглеском језику: European Union Agency for Fundamental Rights − FRA (2009). Homophobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity in the EU Member States: Part II – The Social Situation. Доступно на: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/397-FRA_hdgso_report_part2_en.pdf

Трговина женама и дјевојкама је облик трговине који циља жене и дјевојке – посебно, али не ограничавајући се на оне у најнеповољнијем положају. Женама и дјевојкама обично се тргује у сврху сексуалне и економске експлоатације, посебно проституције и порнографије, принудног рада, укључујући и рад у комерцијалној пољопривреди и обављање кућних послова, уговорене бракове или како би биле „продане” као невјесте, обучаване за учешће у непријатним ситуацијама и у сличне сврхе као што су сексуалне услуге, нелегални пренос и пратња у опасним ситуацијама.

 

Искуство жена и дјевојка везано за трговину људима различито је од искуства мушкараца и дјечака. Жене и дјевојке трпе несразмјерно теже посљедице, док мушкарци који су жртве трговине људима углавном тешко приступају постојећим програмима за помоћ жртвама. То захтијева укључивање принципа родне равноправности у формулисање и спровођење закона и програма који имају за циљ спречавање трговине људима.

Видјети такође: жртва; преживјела/ли │ victim; survivor

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом и заштите жртава, 2017 – 2020. http://www.mup.rs/wps/wcm/connect/53ad7447-6ae1-455a-ae74-7ca11d208c24/Strategija+i+A.P.-Trgovina+ljudima+2017_LAT.pdf?MOD=AJPERES&CVID=lTGZeO.

Извори на енглеском језику: United Nations Special Rapporteur on Trafficking in Persons, Especially Women and Children (2013). 2013 Report: Integration of a human rights-based approach in measures to discourage the demand that fosters all forms of exploitation of persons, especially women and children, and which leads to human trafficking.

Трговина људима је озбиљно кривично дјело и грубо кршење људских права. Трговина људима се дефинише као врбовање, превоз, пренос, смјештање или пријем особа путем пријетње или употребе силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе моћи или положаја рањивог, или давањем или примањем уплата или повластица, постизањем договора са особом која има контролу над другом особом у сврху експлоатације (у сваком случају укључује проституцију или друге облике сексуалног искоришћавања, принудног рада или услуга, ропства или праксе сличне ропству, служинство или уклањање органа).

Трговина људима одвија се у више окружења и обично укључује много различитих актера, укључујући породице, локалне трговце, међународне криминалне мреже и имиграционе власти. Одржава се између и унутар земаља.

Sources: (1) United Nations (2000). Protocol to Prevent, Suppress and Punish Trafficking in Persons, Especially Women and Children (Palermo Protocol), supplementing the United Nations Convention against Transnational Organized Crime; (2) Council of Europe (2005). Council of Europe Convention on Actions against Trafficking in Human Beings.

Трговина људима, углавном женама и дјецом, у сврху сексуалног искоришћавања.

Видјети такође: трговина људима │ trafficking in human beings

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

У оквиру квир теорије и грађанских покрета – усредсређених на алтернативни пол или трансродни/трансексуални идентитет, традиционалне праксе и знање о „трећем” роду – покренута је нова административна и статистичка категорија, изван бинарне опозиције жена/мушкарац (или женски/мушки пол). Уведена је на Новом Зеланду и у Њемачкој (као „неодређени/неспецификовани” пол), а у Индији, Бангладешу и Пакистану било као полна категорија „други”, било као „трећи род”.

 Видјети такође: „други род” │ the „other gender”

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику:

Извори на енглеском језику: (1) Bochenek, M., and Knight, K. (2002), ‘Establishing a third gender category in Nepal: Process and prognosis’, Emory International Law Review, Vol. 26, No. 1; (2) ‘third gender’ entry on Wikipedia [accessed Spring 2016]: http://en.wikipedia.org/wiki/Third_gender

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Трострука улога жена односи се на њену улогу у репродукцији, производњи и управљању заједницом. Начин на који се вреднују ови облици утиче на начин на који жене и мушкарци постављају приоритете у планирању програма или пројеката. Узимање или неузимање у обзир ових облика може повећати или ограничити шансе жена да искористе могућности за развој.

У већини друштава жене са ниским примањима преузимају све три улоге, док мушкарци прије свега предузимају продуктивне и политичке активности у заједници, које обично доносе већу плату, статус или моћ.

Репродуктивна улога жена укључује бригу и одржавање тренутне и будуће радне снаге породице (трудноћа и кућни послови). Улога жена у производњи односи се на посао који жене и мушкарци обављају за готовину или у натури (тржишна производња, неформална производња, домаћа производња, производња ради издржавања). Улога жена у управљању заједницом укључује рад који се углавном односи на његу и неплаћени рад, као и на обезбјеђивање колективних ресурса као што су вода, здравствена заштита итд.

Извори на енглеском језику: EU Gender Advisory Services (FWC of the EC with Particip GmbH) (2009 and 2010). Gender Terms Glossary.

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Видјети такође: трострука улога жена │ women’s triple role

Трудноћа се односи на девет мјесеци током којих жена у свом тијелу носи ембрион и фетус у развоју. Током трудноће, и жена и дијете у развоју могу се суочити са различитим здравственим ризицима. Поремећаји и компликације повезане са трудноћом, који могу довести до неспособности за рад, саставни су дио ризика својствених трудноћи, те је стога неповољнији третман по том основу, а можда чак и отказ, директна дискриминација жена.

Иако се у прошлости на таква права гледало као на изузетак од принципа равноправног третмана, данас се она више сматрају средством за осигурање примјене принципа равноправног третмана жена и мушкараца, како у погледу приступа запошљавању, тако и услова рада. У ствари, она имају за циљ да прилагоде главну биолошку разлику између жена и мушкараца.

Sources: (1) World Health Organization definition of pregnancy; (2) European Commission (2009). EU Rules on Gender Equality: How are they transposed into national law?

У

Убиство женског дјетета је намјерно убијање дјевојчица које врше родитељи или заједница због изражене склоности према дјечацима, а не дјевојчицама.

Оваква већа склоност према синовима често резултира занемаривањем темељних права дјевојчица, укључујући њихово здравље, исхрану и образовање, а као најекстремнији облик може довести до убиства дјевојчице које се може догодити намјерно или кроз неки од облика занемаривања, као што је изгладњивање.

Извори на енглеском језику: Based on United Nations (2013). Ending Violence against Women and Girls: Programming Essentials. Доступно на: http://www.endvawnow.org/en/modules/view/14-programming-essentials-monitoring-evaluation.html#16

Нежељено понашање везано за пол особе које се дешава са сврхом или ефектом кршења достојанства те особе и стварања застрашујућег, непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Водич за подузимање ефикасних мјера за спречавање узнемиравања на основу спола и сексуалног узнемиравања на радном мјесту у институцијама БИХ. (2016) Сарајево: Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, Агенција за равноправност сполова Босне и Херцеговине. https://arsbih.gov.ba/wp-content/uploads/2016/12/140221_VODIC-ZA-PREVENCIJU.pdf. (2) Закон о равноправности сполова у Босни и Херцеговини пречишћени текст, „Службени гласник БиХ“, 32/10. (3) Бабовић, М. и Рељановић, М. (2020). Сексуално узнемиравање у Србији. Београд: Мисија ОЕБС у Србији. (4) Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања у правосудним институцијама у Босни и Херцеговини. (2015). Сарајево: Атлантска иницијатива и Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине. Доступно на: https://atlantskainicijativa.org//wp-content/uploads/ai/pdf/brosure/Smjernice_BOS.pdf

Извори на енглеском језику: European Commission (2015). Gender Equality Law in 33 European Countries: How are EU Rules Transposed into National Law in 2014? European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality.

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање │ gender mainstreaming

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање │ gender mainstreaming

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање │ gender mainstreaming

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање │ gender mainstreaming

Укључивање родне перспективе у државну статистику значи да се родна питања и родно засноване пристрасности систематски узимају у обзир у изради свих званичних статистика и у свим фазама израде података. У овом процесу се прикупљају, прибављају и анализирају сви подаци, како о појединцима тако и они који нису директно повезани са појединцима, узимајући у обзир да фактори засновани на полу различито утичу на жене и мушкарце.

Видјети такође: родна статистика │ gender statistics

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf;

Извори на енглеском језику: United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Систематско разматрање разлика између услова, ситуација и потреба жена и мушкараца у свим политикама и акцијама.

Укључивање рода је (ре)организација, унапређење, развој и евалуација политичких процеса, тако да актери који су обично укључени у креирање политика укључују перспективу родне равноправности у све политике на свим нивоима и у свим фазама.

Укључивање родне перспективе је поступак процјене импликација било које планиране акције на жене и мушкарце, укључујући законодавство, политике или програме, у свим областима и на свим нивоима. То је начин да бриге и искуства жена и мушкараца постану интегрална димензија креирања, спровођења, праћења и евалуације политика и програма у свим политичким, економским и друштвеним сферама тако да жене и мушкарци имају једнаку корист, а неједнакост није присутна. Крајњи циљ је постизање родне равноправности.

Родно укључивање је комплементарна стратегија, а не замјена за политике и програме усмјерене на жене, законодавство о родној равноправности, институционалне механизме за родну равноправност и специфичне интервенције чији је циљ да се смањи родна разлика.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung. http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Антонијевић, З. (2018). Уродњавање јавних политика у Србији 2000‒2014: Политике подршке породици у контексту европских интеграција (Докторска дисертација). Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Центар за родне студије]. https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija153199021404623.pdf?controlNumber=(BISIS)107620&fileName=153199021404623.pdf&id=11736&licenseAccepted=true. (3) Антонијевић, З. (2019). Gender mainstreaming: Уродњавање. У Родна равноправност (стр. 275–284). Сарајево: Сарајевски отворени центар. (4) Антонијевић, З. (2018). Производња знања и јавне политике у Србији: За и против уродњавања. Социологија, 60(1), 299–312.

Извори на енглеском језику: (1) European Commission. Communication ‘Incorporating equal opportunities for women and men into all Community policies and activities’ (COM(96)67final); (2) Council of Europe (1998). Gender Mainstreaming: Conceptual Framework, Methodology and Presentation of Good Practices. Final Report of Activities of the Group of Specialists on Mainstreaming (EG-S-MS). Доступно на: http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/equality/03themes/gender-mainstreaming/EG_S_MS_98_2_rev_en.pdf; (3) United Nations Statistics Division – UNSD. Global Gender Statistics Programme. Доступно на: http://unstats.un.org/unsd/genderstatmanual/Glossary.ashx

Видјети такође: укључивање родне перспективе, уродњавање | gender mainstreaming

Видјети такође: родно уравнотежено учешће gender-balanced participation

Видјети такође: усаглашавање пословног, приватног и породичног живота │ reconciliation of work, family and private life

Циљ који се односи на родну равноправност који захтијева и увођење породичног и родитељског одсуства, план бриге о дјеци и старима и развијање радног окружења које олакшава усклађивање радног/професионалног, породичног и приватног живота жена и мушкараца. Усаглашавање породичног и приватног живота са послом посматра се као природна посљедица родне равноправности и средство за постизање родне равноправности не само у закону већ и у свакодневном животу.

 Видјети такође: равнотежа између посла и породице; равнотежа између приватног и пословног живота │ work-family balance; work-life balance

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Петрић, Наталија (2020). Представљање директиве о усклађивању професионалног и приватног живота – директива (ЕУ) 2019/1158. Бањалука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука. (2) Спахић Шиљак. Зилка, ур. (2019). Босански лабиринт: култура, род и лидерство. Сарајево: Buybook. (3) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација (4) Башић, Санела (2017). Породична политика у транзицији: ка новом фамилијаризму. У Сарајевски журнал за друштвена питања, годиште 6, бр. 1-2, 25-49.

Sources: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) European Commission (2014). EU Gender Equality Law: Update 2013. European Network of Legal Experts in the Field of Gender Equality

Ф

Политички став и опредјељење за промјену политичког положаја жена и промовисање родне равноправности, засновано на тези да су жене потчињене због тијела у којем су рођене, тј. пола. Сви феминизми се слажу да су жене у подређеном положају у односу на мушкарце. Поред три таласа феминизма и постфеминизма, постоји неколико феминистичких струја и оријентација, нпр. марксистичке феминисткиње, либералне феминисткиње, сајбер феминисткиње, лезбејске феминисткиње, радикални феминизам, феминизам и психоанализа итд.

 

Главни фокус савременог феминизма је или поновна евалуација и реконцептуализација жена, њихових положаја и улога или деконструкција прикривених облика родне дискриминације и искључености.

 

 Видјети такође: женска еманципацијаemancipation of women

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Захаријевић, А. (Ур.). (2008). Неко је рекао феминизам?: Како је феминизам утицао на зене XXI века. Београд: Реконструкција Женски фонд. (4) Спахић Шиљак, Зилка, ур. (2012). Пропитивање женских феминистичких и муслиманских идентитета. Пост-социјалистички контексти у Босни и Херцеговини и на Косову. Сарајево: Универзитет у Сарајеву.

Sources: (1) Pilcher, J., and Whelehan, I. (2004). Fifty Key Concepts in Gender Studies, London, Thousand Oaks; (2) Šribar, R. (2015), ‘Glossary of common terms in gender equality and feminist theory’, in M. Ule, R. Šribar and A. U. Venturini, eds., Gendering Science: Slovenian Surveys and Studies in the EU Paradigms, Vienna, Echoraum.

Тренд ка све већем удјелу жена међу међународним радницима мигрантима. Феминизација радних миграција догодила се током посљедњих неколико деценија из три главна разлога. Прво, потражња за радном снагом, посебно у развијенијим земљама, постаје све родно селективнија у корист послова које обично обављају жене, на примјер у услугама, здравству и забави, а посебно као резултат глобалне кризе у области његе. Друго, промјена родних односа у земљама из којих жене потичу значи да оне имају више независности за рад и миграцију у већем броју него што је то био случај раније. Треће, забиљежен је раст миграција жена ради кућних послова, као и организоване миграције ради брака и трговине женама ради сексуалне експлоатације.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Емирхафизовић, М. и др. (2013). Миграције из Босне и Херцеговине. Сарајево: Министарство за људска права и избјеглице БиХ. http://www.mhrr.gov.ba/iseljenistvo/Publikacije/default.aspx?id=3696&langTag=bs-BA.

Извори на енглеском језику: International Organization for Migration – IOM/United Nations Population Fund – UNFPA/United Nations Department of Economic and Social Affairs –

UNDESA (2013). International migration and development: Measures to ensure respect for and protection of the human rights of all migrants, with particular reference to women and children, as well as to prevent and combat smuggling of migrants and trafficking in persons, and to ensure regular, orderly, and safe migration. Background paper for High-Level Dialogue Series 2013.

Све већа учесталост и распрострањеност сиромаштва међу женама у поређењу са мушкарцима, као резултат структурне дискриминације која утиче на живот жена и огледа се у нижим платама, нижим пензијама, мањим накнадама итд.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (2) Башић, Санела и Реповац Никшић, Валида (2019). Економија и родна равноправност. У: Родна равноправност: Теорија, право, политике. Увод у родне студије за студентице и студенте друштвених наука у БиХ (ур. Гаврић, С. и Ждраловић, А.). Сарајево: Сарајевски отворени центар и Универзитет у Сарајеву – Правни факултет. Стр. 187-202. (3) Башић, Санела (2018). Жене и сиромаштво у документима Еуропске Уније и Босне и Херцеговине. Бања Лука: Хелсиншки парламент грађана Бања Лука.

Извори на енглеском језику: European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men.

Студије чији је циљ углавном да пруже научно разумијевање ситуација, улога и опција жена и дјевојчица у друштвима и културама. Полазиште феминистичких или родних студија били су докази о угњетавању жена, што се опажало у свим областима и на свим нивоима јавног и приватног живота, као и свијест о њиховој невидљивости у историји и култури. Феминистичке студије захтијевају мултисекторски приступ тако што покривају сва подручја знања и комбинују теоријске и методолошке аспекте у својим истраживањима родних појава, те стога врло често имају не само академски већ и политички карактер.

Видјети такође: женске студијеwomen’s studies

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (2) Ждраловић, Амила и Саша Гаврић. ур. (2019). Родна равноправност. Теорија, право, политике. Увод у родне студије. Сарајево: Правни факултет Универзитета у Сарајеву/Сарајевски отворени центар. (3) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација (4) Мушић, Лејла (2013). Социологија рода – есеји о феминитетима и маскулинитетима. Сарајево: ТДП

Извори на енглеском језику: Дефиницију развили EIGE и независни експерти и експерткиње.

Различити појмови шта значи бити жена, укључујући обрасце понашања који су повезани са очекиваним положајем жена у датом скупу родних улога и односа. Укључује испитивање вриједности и норми које се традиционално односе на женско понашање у датом друштву, идентификовање и рјешавање проблема повезаних са подређеношћу жена и дјевојчица, као и сродних дискриминаторних родних стереотипа који одржавају родну неједнакост.

Видјети такође: маскулинитетmasculinities

 Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Мушић, Лејла (2013). Социологија рода – есеји о феминитетима и маскулинитетима. Сарајево: ТДП

Извори на енглеском језику: Дефиницију су развиле EIGE експерткиње и експерти.

Термин фемицид значи убијање жена и дјевојака због њиховог пола, које чине или толеришу приватни и јавни актери.

Термин између осталог обухвата убиства жена као резултат насиља интимних партнера, мучење и мизогино погубљивање жена, убијање жена и дјевојчица у име части и друга убиства везана уз штетне праксе, циљано убијање жена и дјевојчица у контексту оружаног сукоба те случајеве фемицида повезане с криминалним групама, организованим криминалом, дилерима дроге и кријумчарењем жена и дјевојчица.

Израз „фемицид” (femicidio) посебно је био прихваћен у Латинској Америци као користан облик реакције на забрињавајући пораст врло насилних убистава жена и дјевојчица. Ријеч фемицидио уведена је паралелно како би се обухватио елемент некажњавања и институционалног насиља, које се догађало због изостанка одговорности и одговарајућих реакција државе након таквих убијања. Појам се користи када се доводи у питање одговорност државе.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Константиновић-Вилић, С. (2013). Фемицид као облик родно заснованог насиља. Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр, 64, 33-52. (2) Константиновић Вилић, С., Петрушић, Н. и Бекер, К. (2019) Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији. 1. Панчево: Удружење грађанки “ФемПлатз”. (3) Петрушић Н., Жунић, Н. Вилић, В.. Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији. 2. Панчево: Удружење грађанки “ФемПлатз”. (4) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација (5) Мушић, Лејла (2013). Социологија рода – есеји о феминитетима и маскулинитетима. Сарајево: ТДП

Извори на енглеском језику: Swiss Center of Expertise in Human Rights – SCHR. Women’s Human Rights’ App. Based on the Declaration of the Vienna Symposium on Femicide, November 2012. Доступно на: http://www.womenshumanrigjhts.ch/overview.html

Физичко насиље се односи на тјелесну повреду претрпљену као резултат примјене непосредне и противправне физичке силе. Често је повезано са сексуалним и психолошким насиљем које резултира повредама, невољом и здравственим проблемима. Такође обухвата насиље које резултира смрћу жртве.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Explanatory Report to the Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence. Council of Europe Treaty Series No 210

Организација радног времена, рада са скраћеним радним временом, прековременог и ноћног рада на флексибилан начин. Планови радног времена нуде низ могућности у односу на број одрађених сати и распоред према радном списку, дежурства (смјене) или распоред рада по дану, недјељи, мјесецу или години.

 

Рад по смјенама, нестандардно радно вријеме и прековремени рад могу се видјети као примјери флексибилног радног времена усмјереног на послодавца; обрнуто, шеме одсуства због породичних питања, нпр. могућност промјене почетка и/или краја радног дана и могућност организовања радног времена како би се узели цијели слободни дани из породичних разлога, без коришћења празника, примјери су договора о радном времену усредсређеном на запослене или договора који пружају подршку постизању равнотеже између посла и породице.

Флексибилност радног времена може се оцијенити као допринос родној равноправности, јер помаже појединцима да одрже равнотежу између посла и приватног живота. Међутим, то доноси и недостатке, као што је већи број жена које раде слабо плаћено, скраћено радно вријеме, са мало или нимало могућности за обуку или каријеру.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Значајни аспекти радног права Европске уније. (2011). Београд: Friedrich Ebert Stiftung. https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/06852.pdf

Sources: (1) EurWORK (2011). Flexibile Working Time Arrangements and Gender Equality. Доступно на: http://eurofound.europa.eu/observatories/eurwork/articles/other-working-conditions/flexible-working-time-arrangements-and-gender-equality; (2) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (3) European Commission (2014). Family Related Working Schedule Flexibility across Europe. Short statistical report No 6 prepared by RAND Europe.

Формална родна равноправност, која се назива и de jure родна равноправност, значи да устав и/или домаћи закон осигуравају принципе једнакости жена и мушкараца, једнаког признавања и уживања и остваривања свих људских права и основних слобода, као и мјере које омогућавају једнак третман жена и мушкараца и једнаке могућности за њих на политичком, економском, социјалном, културном, грађанском, домаћем или било ком другом пољу.

Видјети такође: суштинска родна равноправност substantive gender equality

Извори на енглеском језику: CEDAW Committee (2010). General Recommendation No 28 on the core obligations of States parties under Article 2 of the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

Х

Концепт хегемонијског маскулинитета може се посматрати као културна норма која непрекидно повезује мушкарце са моћи и економским достигнућима. Овај образац мушкости, који обликује хегемонијски положај, не само да штети једнакости и инклузији, већ доноси и недостатке и трошкове за мушкарце.

Из ове перспективе, здравствени проблеми мушкараца тумаче се као „трошкови мушкости”, насупрот привилегијама које мушкарци остварују тренутним родним односима, на примјер већим приходима и мањим обављањем неплаћеног рада.

Видјети такође: брижни маскулинитет │ caring masculinity

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Вучић, Никола (2021). Критика токсичне мушкости: преглед сувремених истраживања. Сарајево: Friedrich-Ebert-Stiftung, https://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/17689.pdf (2) Драчо, И., Лакић, М., Попов-Момчиновић, З. (2013) Права ЛГБТ особа у Босни и Херцеговини: Образовање. Сарајево: Фондација Heinrich Boell – Уред за БиХ/Фондација ЦУРЕ/Сарајевски отворени центар. https://soc.ba/site/wp-content/uploads/2013/09/Obrazovanje_knjizni_blok.pdf. (3) Дубан, Е. (2013.) Превазилажење неравноправности: Мушкарци и родна равноправност у региону ОСЦЕ-а. Сарајево: Мисија OSCE-а у Босни и Херцеговини. https://arsbih.gov.ba/wp-content/uploads/2014/01/Uloga-muskaraca_OSCE.pdf. (4) Хјусон, М. (2017). Мушкарци у Србији: друга страна родне не/равноправности. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања. (5) Hughson, M., (2018). Мушкарци у Србији: промене, отпори и изазови – Резултати истраживања о мушкарцима и родној равноправности, IMAGES Србија 2018. Београд: Центар Е8 (6) Спахић Шиљак, Зилка (2019). Социологија рода – феминистичка критика. Сарајево: ТПО Фондација (7) Мушић, Лејла (2013). Социологија рода – есеји о феминитетима и маскулинитетима. Сарајево: ТДП

Извори на енглеском језику: Connell, R. W. (1995). Masculinities, Cambridge, Polity Press.

Овај термин се односи на хетеросексуалност која је норма и укључује претпоставку хетеросексуалности особе. Управо због хетеронормативности, хетеросексуалност дјелује као нешто кохерентно, природно и привилеговано. Укључује претпоставку да су сви „природно” хетеросексуални и да је хетеросексуалност идеал, супериорнији од хомосексуалности или бисексуалности.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Спахић, А. и Гаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf.

Извори на енглеском језику: European Union Agency for Fundamental Rights − FRA (2009). Homophobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity in the EU Member States: Part II – The Social Situation. Доступно на: http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/397-FRA_hdgso_report_part2_en.pdf

Претпоставка да би свака особа требало да буде хетеросексуална, маргинализујући тако оне који се тако не идентификују. Такође имплицира да је хетеросексуалност супериорнија од хомосексуалности и других сексуалних идентитета и оријентација. Дакле, хетеросексизам се више односи на моћ, а не на сексуалну оријентацију.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (4) Спахић, А. иГаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (5) Миладиновић, Д. и друге, (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Извори на енглеском језику: Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms. Доступно на: http://www.medinstgenderstudies.org/wp-content/uploads/Gender-Glossary-updated_final.pdf

Особа коју привлачи неко другог пола осим властитог.

Видјети такође: хетеросексуалност │ heterosexuality

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (2) Спахић, А. иГаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (3) Миладиновић, Д. и друге, (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Извори на енглеском језику: Based on IPS-Inter Press Service (2010). Gender and Development Glossary: A Tool for Journalists and Writers.

Сексуална, емоционална и/или романтична привлачност према полу који није властити. Обично се сматра „привлачношћу према супротном полу”, али ово је нетачно јер не постоје само два пола (види интерполност и трансексуална особа).

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (2) Спахић, А. иГаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (3) Миладиновић, Д. и друге, (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Извори на енглеском језику: Based on IPS-Inter Press Service (2010). Gender and Development Glossary: A Tool for Journalists and Writers.

Претјерана слика хегемонијске мушкости, углавном у медијима. Пренаглашава идеале, попут физичке снаге, агресије и сексуалности који би требали красити мушкарце, чиме их и оснажује.

Видјети такође: хегемонијски маскулинитет │ hegemonic masculinity

Sources: 1) Mediterranean Institute of Gender Studies (2009). Glossary of Gender-Related Terms. Доступно на: http://www.medinstgenderstudies.org/wp-content/uploads/Gender-Glossary-updated_final.pdf 2) EIGE експерткиње и експерти.

Хитна контрацепција или посткоитална контрацепција, која се понекад назива и пилула за јутро или дан послије, односи се на методе контрацепције које се могу користити за спречавање трудноће у првих неколико дана након сношаја. Намијењена је хитној употреби након незаштићеног односа, неуспјеха или злоупотребе контрацепцијских средстава (као што су заборављене пилуле или оштећени кондоми), силовања или принудног секса.

Хитна контрацепција је ефикасна само првих неколико дана након сношаја, прије него што се јајна ћелија спусти из јајника и прије него што сперма оплоди јајник. Таблете за хитну контрацепцију не могу прекинути утврђену трудноћу нити наштетити ембриону у развоју.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: Срећковић, М., и друге. (2019). Знања и ставови студента струковних студија о оралној ургентној контрацепцији. Сестринска реч, 22(79), 7-12.

Извори на енглеском језику: World Health Organization – WHO (2012). Emergency Contraception: Factsheet No 244. Доступно на: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs244/en/

Особа коју привлачи неко истог пола.

 Видјети такође: хомосексуалност │ homosexuality

Сексуална, емоционална и/или романтична привлачност према особама истог пола. Термин обухвата и женску и мушку хомосексуалност, или, да би се избјегао редукционизам и неприкладност овог израза, геј и лезбејске везе.

 

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (2) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (3) Спахић, А. иГаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација Heinrich Böll. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (4) Миладиновић, Д. и друге, (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Извори на енглеском језику: Based on Council of Europe (2015). Case law of the European Court of Human Rights relating to discrimination on grounds of sexual orientation or gender identity. Доступно на: http://www.coe.int/t/dg4/lgbt/Documents/Final%20Case%20Law%20of%20the%20ECHR%20SOGI_EN%20%282%29.pdf

Хомофобија је ирационалан страх од хомосексуалности и одбојност према хомосексуалности и према лезбејкама, геј и бисексуалним људима на основу предрасуда.

Расправља се о употреби овог израза, посебно у САД-у. Неки сматрају да је употреба израза „фобија” неприкладна у друштвеном и политичком контексту, и радије користе алтернативне изразе, попут „антихомосексуалци”. Други су изразили противљење избацивању тог термина из шире употребе, дијелом и због важне улоге коју је имао у покретима за геј права. Још увијек нема консензуса око (не)употребе израза.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Чаушевић, Ј. и Гаврић, С. (2012) Појмовник лезбејске, геј, бисексуалне и трансродне (ЛГБТ) културе. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. https://ba.boell.org/sites/default/files/pojmovnik_lgbt_kulture.pdf (4) Спахић, А. иГаврић, С. (2012) Читанка лезбејских, геј, бисексуалних и трансродних људских права 2. допуњено издање. Сарајево: Сарајевски отворени центар, Фондација “Heinrich Böll”. http://soc.ba/site/wp-content/uploads/2012/12/CITANKA_LGBT-ljudskih-prava.pdf (5) Миладиновић, Д. и друге, (2009). Читанка: Од А до Ш о лезбејским и геј људским правима (3 издање). Београд: Лабрис – организација за лезбејска људска права. http://www.labris.org.rs/sites/default/files/citanka-2009.pdf

Sources: (1) European Union Agency for Fundamental Rights – FRA (2009). Homophobia and Discrimination on Grounds of Sexual Orientation and Gender Identity in the EU Member States: Part II – The Social Situation. Доступно на:

http://fra.europa.eu/sites/default/files/fra_uploads/397-FRA_hdgso_report_part2_en.pdf; (2) ‘More Than Words: The Associated Press Stamps Out Homophobia’, 29 November 2012, Autostraddle. Доступно на: http://www.autostraddle.com/the-associated-press-stamps-out-homophobia-but-not-in-a-good-way-15075/; (3) ‘AP nixes “homophobia”, “ethnic cleansing”‘, 26 November 2012, Politico. Доступно на: http://www.politico.com/blogs/media/2012/11/ap-nixes-homophobia-ethnic-cleansing-150315

У односу на родну равноправност, хоризонтална сегрегација се односи на концентрацију жена и мушкараца у различитим секторима и професијама. Подразумијева се као недовољна или прекомјерна заступљеност жена или мушкараца у одређеним професијама или секторима, без неког одређеног критеријума. Ово је у супротности са вертикалном сегрегацијом, која се односи на врх уређења заснованог на „пожељним” атрибутима као што су приход, престиж итд.

Видјети такође: вертикална сегрегација │ vertical segregation

Sources: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) Bettio, F., and Verashchagina, A. (2009). Gender Segregation in the Labour Market: Root Causes, Implications and Policy Responses in the EU.

Ц

Центар за жртве сексуалног насиља или кризни центар за жртве силовања пружају специјализоване услуге жртвама сексуалног насиља, попут непосредне медицинске помоћи и подршке трауми у комбинацији са непосредним форензичким прегледима ради прикупљања доказа потребних за кривично гоњење, плус дугорочно психолошко савјетовање и терапију, подршку жртви током судског поступка и другу практичну помоћ.

 

Стандарди предвиђени Конвенцијом Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици предвиђају да су такви центри доступни лако и у довољном броју и да пружају услуге на одговарајући начин. Барем један такав центар требао би бити доступан на сваких 200.000 становника.

Кризни центри за силовање могу постојати у много различитих облика и обично нуде дугорочну помоћ. С друге стране, центри за сексуално насиље могу се специјализовати за непосредну медицинску помоћ, висококвалитетну форензичку праксу и кризне интервенције. Могу се поставити у болници како би обављали љекарске прегледе и упућивали жртву у специјализоване женске центре.

Извори на енглеском језику: Council of Europe (2011). Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence and its Explanatory Memorandum. Council of Europe Treaty Series No 210.

Цивилно или грађанско друштво се односи на све форме друштвених акција које спроводе појединци или групе које нису повезане нити њима управља држава. Цивилно друштво обухвата све организационе структуре (организације цивилног друштва) чији чланови/ице служе општем интересу кроз демократски процес, и који преузимају на себе улогу медијатора између органа јавне власти и грађана. Организације и групе које предводе промовисање родне равноправности и одбрану и поштовање женских људских права представљају витални дио управљања, стално подсјећајући на одговорност оне који су на позицијама моћи.

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Благојевић, М. (1998). Ка видиљивој женској историји: Женски покрет у Београду 90тих. Београд: Центар за женске студије, истраживања и комуникацију. (2) Милић, А. (2002). Женски покрет на раскршћу миленијума. Београд: Семинар за женске студије Одељења за социологију Филозофског факултета.

Извори на енглеском језику: United Nations Department of Economic and Social Affairs. Online Glossary. Доступно на: http://www.unpan.org/Directories/UNPAGlossary/tabid/928/Default.aspx

Мјере усмјерене на одређену групу и намијењене уклањању и спречавању дискриминације или надокнађивању недостатака који произлазе из постојећих ставова, понашања и структура.

 

Циљане мјере имају за циљ фаворизовање приступа – давање предности припадницама/има одређених категорија људи, у овом конкретном случају, женама, и права која су им загарантована, у истој мјери као и припадницама/има других категорија, у овом случају, мушкарцима.

 

Заједно са укључивањем родних питања, циљана акција је један од два приступа родној равноправности који се примјењује у Европској унији.

 Видјети такође: позитивне мјере (афирмативна акција)positive measures

Извори на босанском, црногорском, хрватском, српском језику: (1) Јарић, В. и Радовић, Н. (2010). Речник родне равноправности. Београд: Heinrich Böll Stiftung.

http://www.zenskestudije.org.rs/knjige/recnik_rodne_ravnopravnosti_2011.pdf; (2) Мршевић, З. (1999). Речник основних феминистичких појмова. Београд: ИП Жарко Албуљ. (3) Ђурић, В. (2007) Афирмативна акција. Међународноправни и уставноправни аспекти. Београд: Институт за упоредно право. (4) Хермон, Ђерић, А. (2015) Политика једнаких могућности у Европској унији и Аутономној Покрајини Војводини. Нови Сад: Завод за равноправност полова https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/7-PolitikAJednakihMogu%C4%87nosti-6.08.2015..pdf

Sources: (1) European Commission (1998). 100 Words for Equality: A Glossary of Terms on Equality between Women and Men; (2) Gender Equality Commission of the Council of Europe (2015). Gender Equality Glossary; (3) Council Conclusions on the effectiveness of institutional mechanisms for the advancement of women and gender equality, 2013. Доступно на: http://www.coe.int/t/DGHL/STANDARDSETTING/EQUALITY/06resources/Glossaries/Council%20of%20Europe%20Gender%20Equality%20Glossary%20December%202015_en.pdf

Ш

Када се користе у контексту родне равноправности, штетне праксе према женама и дјевојкама заснивају се на дискриминацији на основу пола, рода или других основа и често се правдају позивањем на социокултурне и вјерске обичаје и вриједности као и заблуде повезане са неким угроженим групама жена и дјевојака. Истичу родну димензију насиља и указују на то да ставови и стереотипи засновани на полу и роду, неравнотеже моћи, неједнакости и дискриминација перпетуирају све раширеније постојање таквих пракси, које су саме по себи облик родно заснованог насиља или укључују насиље или присилу. Такође се често користе за оправдање родно заснованог насиља као облика „заштите” или контроле жена и дјеце.

Поред пракси повезаних са традицијом, у такозваном западном свијету појављују се и штетне праксе повезане са друштвено дефинисаним појмовима љепоте. Многе жене и дјеца у друштвима широм свијета све чешће се подвргавају медицинском лијечењу и/или пластичној хирургији, често у значајном ризику по своје физичко здравље, како би се придржавали таквих социјалних норми о физичком изгледу. Многе жене и дјевојке су такође под притиском културне опсједнутости мршавошћу као културним и сексуалним идеалом, те изузетно ограничавају унос хране чиме доводе у опасност своје здравље. То је резултирало епидемијом поремећаја исхране и здравља.

Извори на енглеском језику: CEDAW and CRC Committees (2014). Joint General Recommendation/General Comment No 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices. Доступно на: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/Recommendations.aspx

У односу на родну равноправност и жене, штетни стереотип је родни стереотип који ограничава стицање личних способности жена, остваривање њихове професионалне каријере и доношење избора о њиховим животима и животним плановима. Штетни стереотипи могу бити и непријатељски и негативни (нпр. жене су ирационалне) или наизглед бенигни (нпр. жене његују друге особе).

Извори на енглеском језику: Cusack, S. 2013. Gender Stereotyping as a Human Rights Violation: Research Report. Prepared for the UN Office of the High Commissioner for Human Rights. Доступно на: http://www.ohchr.org/Documents/Issues/Women/WRGS/StudyGenderStereotyping.doc

COPYRIGHT © 2014. ALL RIGHTS RESERVED.