Koalicija koja tretira pitanja rodno zasnovane diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja na Zapadnom Balkanu (ZB) je 30. maja predstavila preko Zoom platforme drugo izdanje istraživanja pod nazivom Rodno zasnovana diskriminacija i rad na Zapadnom Balkanu . Online predstavljanje uslijedilo je nakon zvanične promocije istraživanja u Briselu 20. maja . Cilj publikacije je da identifikuje nedostatke u relevantnom zakonskom okviru kao i nivo svijesti i rasprostranjenost rodno zasnovane diskriminacije u vezi sa radom; te učestalost pritužbi na diskriminaciju i odgovore relevantnih institucija. Istraživanje su sprovele organizacije civilnog društva u okviru njihove regionalne inicijative „Osnaživanje OCD u borbi protiv diskriminacije i unapređenju radnih prava radnica“ od marta 2018. do maja 2022. godine, koju podržava EU a sufinansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju. Ključni nalazi uključuju:
- Nijedna vlada nije u potpunosti uskladila svoj pravni okvir sa Direktivom EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života. Postoje različita pitanja vezana za prava na odsustvo, posebno roditeljsko, očinsko i njegovateljsko odsustvo.
- Iako se čini da je svijest da je rodno zasnovana diskriminacija nezakonita neznatno poboljšala, mnogi ljudi još uvek ne znaju gde i kako da je prijave.
- Rodno zasnovana diskriminacija vezana za rad i dalje je rasprostranjena na ZB, pri zapošljavanju, napredovanju na poslu, platama, ugovorima, pravima na porodiljsko odsustvo, roditeljsko odsustvo i seksualnim uznemiravanjem na radnom mjestu.
- Osobe LGBTQI+, žene sa invaliditetom i žene iz manjinskih i etničkih grupa prijavljuju da se suočavaju sa višestrukom, intersekcionalnom diskriminacijom.
- Malo osoba prijavljuje rodno zasnovanu diskriminaciju zbog niske svijesti o tome kako da je prijavi; nepovjerenja u institucije; zabrinutosti zbog stigmatizacije; straha od gubitka posla ili druge viktimizacije; i dugotrajnih, često skupih sudskih ili drugih postupaka.
Prema izvještaju, institucije ZB ne održavaju adekvatno podatke razvrstane po polu o prijavljenim slučajevima rodno zasnovane diskriminacije koja se odnosi na rad i zapošljavanje. Znanje inspekcija da o rodno zasnovanoj diskriminaciji ostalo je na niskom nivou širom regiona. Kako je nekoliko slučajeva prijavljeno relevantnim institucijama, još uvek mali broj institucija ima iskustva u tretiranju slučajeva rodno zasnovane diskriminacije. Međutim, pomenuta regionalna koalicija uticala je na porast slučajeva koje su tretirale institucije i pomogla nekolicini radnica da ostvare svoja prava koja su bila povrijeđena. U međuvremenu, regionalno praćenje sudova pokazalo je i dalje velika kašnjenja u tretiranju slučajeva, što je pogoršano usljed izbijanja pandemije COVID-19. Ombudsmani i povjerenici za zaštitu od diskriminacije (u zemljama u kojima oni postoje) su dosta bolje upoznati sa pitanjima prisustnostni RZD i njihov rad na rješavanju rodno zasnovane diskriminacije je poboljšan.
Ključne preporuke uključuju:
Za EU
- Zahtjevati sprovođenje institucionalnih reformi u cilju rješavanja rodno zasnovane diskriminacije u vezi sa radom kao uslova procesa pristupanja EU.
- Pratiti reforme koristeći standardizovani pristup, preko izvještaja zemalja.
- Podsticati i podržavati sve zemlje u usklađivanju njihovih pravnih okvira sa Direktivom EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života.
- Nastaviti sa konsultovanjem i podrškom OCD, posebno ŽODC, u pravnim reformama, podizanju svesti, pružanju pravne pomoći, a samim tim i praćenju rada institucija.
Za odgovorne institucije
- Uskladiti domaće zakonodavstvo sa Direktivom EU o ravnoteži između poslovnog i privatnog života, između ostalih potrebnih amandmana navedenih u izvještaju.
- Poboljšati prikupljanje podataka, obezbejđujući da svi podaci budu razvrstani prema polu žrtve(ava); polu navodnog(ih) počinioca(laca), lokacije i oblika diskriminacije. Redovno objavljivati podatke.
- Obezbijediti obaveznu, institucionalizovanu obuku za odgovorne službenike o rodnoj ravnopravnosti i transformaciji rodnih normi; pravnom okviru za rodnu zasnovanu diskriminaciju u oblasti rada i upućivanja; i o oblicima rodno zasnovane diskriminacije na radu, posebno seksualnog uznemiravanja.
- Više resursa za inspektore rada i nosioce pravosudnih funkcija.
- Poboljšati saradnju među institucijama i sa (Ž)OCD-ima, u zajedničkom podizanju svijesti o tome kako prijaviti diskriminaciju i poboljšanju povjerenja javnosti u institucije.
U svom uvodnom obraćanju, Olga Martin Gonzalez, koordinatorka za rodnu ravnopravnost u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susjedstvo i pregovore o proširenju rekla je: „Kontinuirani rad organizacija civilnog društva za ženska prava koje stoje iza ovog regionalnog istraživanja doprinosi političkim intervencijama zasnovanim na dokazima i pruža korisne preporuke za rješavanje rodno zasnovane diskriminacije na ZB, od strane vlada, civilnog društva, preduzeća i EU.“
Tanja Miščević, zamenica generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju čestitala je Koaliciji na izveštaju. Ona je rekla da je izveštaj „izuzetno važan dokument“ jer će „pomoći da se kreiraju nove politike za svih šest ekonomija Zapadnog Balkana.”
Bruna Menala, savjetnica koja zastupa Povjerenika za zaštitu od diskriminacije u Albaniji istakla je prilikom predstavljanje regionalnog istraživanja da je Koalicija pomogla ovoj instituciji u rješavanju slučajeva diskriminacije žena. Ona je primetila da je mreža podigla svijest među ženama i devojkama.
Silvija Kostovska, pravna savetnica u Udruženju glasnih tekstilnih radnika u Severnoj Makedoniji, takođe je podelila priče iz svojih iskustava podrške ženama koje su se suočile sa diskriminacijom i kršenjem radnih prava.
Ostali govornici/ce bili su: David JJ Ryan, koautor; Vaska Leshoska, istraživačica, Reactor-Research in Action; Endrita Banjska, koautorka, MŽK; Partneri Koalicije koji su doprineli diskusiji o lokalnim situacijama su Mirela Arqimandriti, izvršna direktorica, Centar rodne alijanse za razvoj; Svjetlana Ramić Marković, koordinatorka projekta, Helsinški parlament građana – Banja Luka; Adeljina Teršani, koordinatorka projekta, MŽK; Maja Raičević, izvršna direktorica, Centar za ženska prava; i Sofija Vrbaški, koordinatorka projekta, Fondacija Kvinna till Kvinna.
Pozadina
Izveštaj su pripremili i napisali Mreža žena Kosova (MŽK), Reactor – Research in Action u Severnoj Makedoniji, Centar rodne alijanse za razvoj u Albaniji, Helsinški parlament građana Banja Luka u Bosni i Hercegovini, Centar za ženska prava i Crnoj Gori i Kvinna till Kvinna Foundation preko svoje kancelarije u Srbiji. Kompletan izveštaj je dostupan onlajn, kao i izveštaji o pojedinim zemljama za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Kosovo[*] i Srbiju. U prilogu pogledajte informativne listove o istraživanju i inicijativi.
